MRAČAN- druga deo serijala "Braća Dragon"

POGLAVLJE 15

Čujem nečije šaputanje i osećam jak bol u vratu.

Tako mi i treba kada sam rešila da prespavam.

Uhvatila sam se za vrat i jauknula. Verujem da im je to privuklo pažnju. Pogledam ko je tu i ugledam Trevisa, Kevina i Majkla.

-Da li si dobro?- pita me Tom

-Mhm, samo me malo vrat boli.-

-Nisi trebala ovde da spavaš.-

-Nemoj da si reč više progovorio.- polako ustanem i masiram vrat

Osetila sam načije ruke na vratu i blago masiranje. Istina na volju prijalo mi je, nakrvila sam vrat da bi imao bolju podlogu za masiranje. Grizla sam usnu da ne bi počela da ispuštam svakakve zvuke.

-Da li je sada bolje?- pita me

-Mnogo bolje hvala.-

-Zar ne bi trebalo da radiš?- pita Majkl

Raširila sam oči i skočila, a onda kada sam shvatila da ne moram toliko da se brinem oko toga, besno sam pogledala Majkla.

-Uopšte nisi zanimljiv.-

-Ja sam samo bio iskren.-

-Ovo je moja bolnica tako da, ponašaj se.-

-Da li ti to meni pretiš?- pita

-Ma jok, učinilo ti se.-

-Nisi smešna.-

-Nisi ni ti pa nikom ništa.-

-Idi radi.-

-E baš ću sada da ostanem.- sednem na prvu stolicu

-Tvrdoglavija si od Skaj.-

-Mi žene smo po prirodi tvrdoglave.-

-Nije vam to uopšte dobro.-

-Nije ni vama dobro da se stalno žalite.-

-Kada se mi to žalimo?- pita

-Bolje da kažem kada ne.-

-Ne izazivaj me.-

-Ja ne izazivam, ja nerviram.- ostala braća se ubiše od smeha, kao i Tom. Zbog toga mi je mnogo drago.

Sa druge stranre Majkl se nervira, mada i puši kao kakav vulkan.

-Mislim da ti treba ovo.- dam mu flašicu vode, a on me zbunjeno pogleda

-Zašto?-

-Bojim se da ćeš pregoreti.- ispalim

-Znaš šta?- pita me

-Šta?-

-Idi do djavola.-

-Nije ti štos.-

-Nemoj onda da me nerviraš.-

-Ne shvatam kako to sa bilo čim ima veze.-

-Nema, ali me užasno nerviraš.-

-Znači kada se iznerviraš govoriš nepovezano?-

-Ja uvek govorim povezano.-

-Sad ne.-

-Idem malo na svež vazduh.- samo izadje

-Mislim da sam preterala.-

-Nisi.- pogledam u Toma

-Kako se osećaš?- pitam

-Dobro. Uskoro treba da me otpuste.-

-Ti znaš da bi to moglo biti za mesec dana.-

-Kako to misliš?-

-Sa tim stanjem možeš ostati i duže od dve sedmice, možeš ostati mesec dana.-

-Oporavlja se.- pogledam u Kevin

-Istina, ali sve zavisi od doktora. On mora da proceni.-

-Znači treba da podplatimo doktora?- pita Trevis

-Mislim da to nećete uspeti.-

-Zašto?-

-Ja sam njegov doktor.- rašire oči a ja se smeškam

-Ostavićeš me ovde mesec dana?- pita Tom

-Ne. Ostaješ ovde dve sedmice, a onda krećeš sa vežbama.-

-Kakvim tačno?- pita Kevin

- Što se tiče vežbi to odredjuje fizioterapeut.-

-Odmah da znaš to neće biti žensko.- Kevin i Trevis se nasmiju

-Ja neću da bude muško.-

-Ja ću biti sa tobom i tako da neće biti ničega neobičnog.-

-To mogu da prihvatim.-

-Savršeno.-

-Šta sad da radim?-

-Trebao bi da jedeš, a verujem da ne želiš našu hranu.-

-Dobro veruješ.-

-Da li možete da mu donesete da jede?- pitam ih

-Mi smo već doneli.-

-Odlično, ja moram da idem.-

-Gde ćeš?- pita Tom

-Moram da radim.- ustanem pa ga poljubim a braću pozdravim i odem