Voljela bih da sam pahulja. Mirna i bijela. Voljela bih da sam malo nevino biće koje je puno ljubavi,ali ne jednostrane ljubavi. Pitam se da li postoji išta na svijetu spokojno kao male pahulje. Zašto je sve tako teško? Je l' istina da nam život prvo daje zadatak,a tek nas onda nauči lekciju?
U pola noći sam se probudila.
Tek sad sam bila svjesna večerašnjeg poljupca. Da li je neko stvarno zaljubljen u mene? Čija sam ja to klinka?
Puno pitanja kao i obično,a nigdje odgovora. Vrištala sam iznutra.
Nazvala sam Amandu iako je bilo jako kasno. Ona je osoba koju mogu nazvati u svako doba dana.
"Haalo..-čuo se pospani glas sa druge strane slušalice.
"Ams,ja sam Emma."
"Emma,zaboga da se nije šta dogodilo?"
"Ne..zapravo jeste. Jako sam tužna i fali mi,znas vec ko. No pričam ti sutra,ok?"
"Emma ne budi tužna. Sutra ćemo pričati. Ljubim te"
Nakon ovog razgovora više nisam mogla zaspati.
Izvukla sam dnevnik iz kutije i nešto sam pisala. Uopšte nisam bila svjesna onoga sta sam pisala. Pisnje me zaista smiruje.
Ujutro sam ustala,spremila se za skolu. Nazvala sam Amandu i rekla joj da nas jutros mama vozi u školu. Naglasila sam joj da ne spominje nista pred njom.
Mama nas je ostavila ispred škole i otišla negdje u grad jer je imala nekakvog posla.
Izašle smo iz auta i uputile se prema ulazu u školu.
"Emma,šta je bilo ono jutros kad si me nazvala?"
"Zapravo Ams prije par dana dobila sam kovertu na kojoj je bilo moje ime,ali nije pisalo ime pošiljatelja. Bilo mi je to čudno. Unutra je bio list papira na kojem su nacrtane dvije ruke isprepletenih prstiju i ispod čudna rečenica: Zauvijek ćeš biti moja klinka. Bilo mi je to čudno i mislila sam da se neko zeza. Ali sinoć kad sam izašla prošetati vani neko me je zaustavio i poljubio te šapnuo na uho da sam zaista klinka. Bilo je sve čudno. Ja nisam reagovala uopšte. Bila sam potpuno smirena. On je nestao i nisam ga uspjela vidjeti. To je sigurno ista osoba koja je poslala i kovertu."
Amanda me je pozorno slušala.
"Emma pa to je predivno. Neko je zaista očigledno zaljubljen u tebe. Ti to stvarno zaslužuješ.
"Ali Ams ti znaš da ja volim samo jednu osobu."
I da upravo dok sam ja Amandi ovo pričala pored nas je prosao on zbog kojeg sam ja unazad nekoliko dana neprestno tužna.
Amanda ga nije vidjela,te me je bilo strah da li će nas čuti pa sam joj poslala očni kontakt,a ona me očito nije shvatila.
"Znam Emma,ti njega voliš previše,a on te ne doživljava. Okreni se oko sebe i shvati da li je on vrijedan tebe."- rekla je to iznervirano.
Prosao je pored nas i sjeo nekoliko metara udljeno od nas tako da sam bila sigurna da nas je cuo. Amanda je tek tad shvatila šta sam joj htjela reci.
Odmah joj se izraz lica promjenio.
"Nego Ams šta se dešava s tobom i Jasonom?"
"Emma on je tako divan i priznao mi je da me voli i da nas dvoje smo zajedno."
"Amandaa sorry zbog sebe sam zapostavila tebe. Grozna sam prijateljica i neizmjerno mi je drago zbog vas."
"Emma ti si najbolja osoba na ovom svijetu i ja te previše volim."
Naš razgovor je prekinulo zvono i profesorica je ušla u ucioncu.
"Emma i James..vas dvoje ste par za projekat koji morate uraditi za sljedeći čas."
Ispočetka je nisam slušala,ali kad sam čula "Emma i James" mislila sam da je to samo dio moje mašte pa sam se nasmijala.
Amanda me je trgnula iz mašte i rekla da je to stvarnost. Bila sam izgubljena,nisam znala šta da kažem samo sam ga pogledala. Izgledao je neizainteresovano.
Amanda mi se samo nasmijala,ona je očito vidjela nekakvu priliku za nas dvoje.
Nakon časa zaustavio me je na hodniku. On, James. Osoba s kojom četiri godine idem u isti razred i nikad s njim nisam progovorila.
"Slušaj Emma,taj projekat mi je zaista vazan i potreban za prolaznu ocjenu. Kad tebi odgovara mozemo početi sa radom."- rekao mi je i ja sam uživala u njegovom glasu.
"Svejedno mi je."
"Uredu,sutra u pet me očekuj. Doći ću kod tebe i nadam se da ti ne smeta."
Nisam ništa uspjela reći,a on je već nestao u školskoj gužvi.
"Iii on sutra dolazi kod tebe. Emma to je nevjerovatno. "
"Amanda to je samo zbog projekta."
"Okej,ali ipak i to je nešto."
Bila sam zaista uzbuđena. Nikad s njim nisam ni riječ progovorila i sad ovo. Puf,kao iz vedra neba. Mami sam rekla da će on doći. Ona će biti kod kuće kad James dođe,a tata radi.
To mi je odgovaralo jer nisam htjela biti sama s njim u kući.
Navečer sam sa Amandom šetala. Pričale smo o mnogo stvari. O životu. Ona je jedina koja zna sve moje tajne. Jedina koja zna u kojem trenutku šta treba reći. S njom sam uvijek sretna i uvijek me oraspoloži. Tako je bilo i večeras. Snijeg je tiho bojao grad,a u ulici se čuo samo naš smijeh. Hladnoća nam nimalo nije smetala.
Razgovarale smo i o sutrašnjem projektu. Po njenim reakcijama ona je zapravo više uzbuđena od mene. Tako to ide valjda.
Ona se nadala da bi ovaj projekat zbližio nas dvoje,a ja tu nisam vidjela šansu za nas. Da li mi uopšte i postojimo?
Mislim da između nas postoji samo moja ljubav prema njemu zato i nisam bila pretjerano uzbudjena.
Sutrašnji dan mi je poceo normalno kao i svaki drugi. Ustala sam iz kreveta,obavila jutarnju rutinu,spremila se za školu i otisla u gradsku knjižaru. Trebalo mi je nekoliko knjiga za današnji projekat. Amanda mi je pravila društvo dok sam birala knjige iako bi ona da smo radije u skolskoj kantini dočekale početak nastave.
Nakon škole odmah sam otisla kuci. Trebali su mi jos neki podaci oko projekta i htjela sam se maksimalno opustiti. Ponašat ću se prirodno da on ne bi ništa shvatio. Amanda me je nazvala stotinu puta da provjeri da li sam spremna. Mama je imala jaku glavobolju pa je nakon posla odmah otišla u sobu i nije me ništa pitala. Naglasila sam joj da mi dolazi "prijatelj" iz razreda i da radimo projekat. Klimnula mi je glavom i poljubila me. Otišla je i zaključala se u sobu. Znala sam da će zaspati.
Prošo je pet sati. Njega još nema. Mislila sam da ću biti uzbuđena,ali nisam. Amanda me nije zvala jer je sigurno mislila da je već došao.
Iz razmišljanja me trgnulo zvono.
Otišla sam do vrata i otvorila ih.
Bio je sav u crnom,a to mu tako dobro stoji. Nisam ga puno gledala da to ne bi shvatio krivo.
"Hej Emma"
"Hej" - rekla sam mu i pustila ga da uđe unutra.
"Zapravo nisam sigurna da li smo se ja i ti ikada upoznali zvanično"
"Pomalo ironicno ipak četiri godine zajedno idemo u razred."Da,ali nikad nismo ni pricali. No to nije bitno,mislim da bi trebali preći na projekat"
Odmahnuo je glavom i otišli smo u moju sobu. Iznijela sam sve potrebne knjige koje sam pronašla. On je znatiželjno razgledavao sobu i činilo mi se kao da je tražio nešto.
"Nešto ti treba?"- upitala sam ga
"Ne"
"Okej tu su sve knjige,možemo početi."
Projekat smo radili puna dva sata. Mama je i dalje bila u svojoj sobi.
"Pa znas Emma žao mi je što nismo postali prijatelji puno ranije."
"Zar smo mi prijatelji?"- upitala sam ga i podigla desnu obrvu. Mislim da sam izgledala kao bezobrazna kučka. Ili bolje poređenje bas kao on od prije neku noc kad sam ga vidjela sa Victori'om.
"Pa mislio sam da jesmo."
"Okej James,možemo biti prijatelji."
"Hahha drago mi je. Emma imaš li dečka?"
"Ne."-odgovorila sam mu
"A ti i Victorija ste već dugo zajedno?"
"Pa i ne bas dugo,ali ide nam nekako. Uglavnom nadam se da će nam ovaj projekat donijeti dobre ocjene."
Kad sam mu postavila pitanje za Victoriju nadala sam se da će reći da nisu zajedno i da je to samo mala avantura.
Ali ne ja se bezveze nadam. On voli nju,a ja njega.
Kad je otišao nazvala sam Amandu i ispričala joj kako se sve odvijalo. Ona je i dalje bila optimistična i gajila je nadu za nas dvoje.
Umorno sam se bacila na krevet i zaspala. Bila sam potpuno smirena i postalo mi je svejedno.
______________________________
Novi nastavak je tu. Mislim da ste ocekivali da ce se nesto dogoditi,ali ne zelim brzati.
O Amandi i Jasonu nisam puno pisala,ali nadam se da ce o njima biti nesto vise u narednim nastavcima. Naravno svaki nastavak ce nadam se biti zanimljiviji i radnja ce vjerovatno biti drugacija. Sad za sad Emma i James su samo prijatelji.
Ako imate nekakvih kritika slobodno mi recite da ih ispravim.
Hvala curama koji svaki moj nastavak citaju i ostavljaju predivne komentare koji me svaki put ohrabre i pozitivno iznenade.
Love my girl ❤❤