Ona je njegova klinka ❤

48.

"Michael,ne..stani. prestani,pusti me."

Vristala sam iz sveg glasa.

Netko me je prodrmao.
"Emma,smiri se."

O,Bože to je samo san.

"Emma,samo si sanjala."

"O James,gdje sam ja to. Šta se desilo? Gdje je Michael?"

"Vidiš tu,tvoja soba,tvoja kuća."

"O James,spasio si me."

"Ne brini se. Smiri se. Sve je prošlo. Sad si sigurna."

Počela sam plakati. Zagrlila sam Jamesa. Sad je sve dobro,ali opet plačem.

"Shhh,nemaš razloga za suze. Sad je sve dobro. Onaj gad će dobiti svoje. Pronašao sam te i sad si sigurna. Niko ti ništa ne može."

Opet mi se spavalo. Osijećala sam se iscrpljeno. Pa kako i ne bih. Nekoliko dana nisam spavala,niti jela.

"Jamie,spava mi se."

"Dobro ostavit ću te."

"Nemoj. Ostani tu."

Ustao je sa kreveta i ušuškao se pored mene. Zagrlio me je. Trebalo mi je ovo. Nedostajalo mi je previše. Nedostajao mi je on i njegov miris. Nedostajali su mi moji roditelji i Ams.

Zaspala sam,ali sad nisam ništa loše sanjala. James je bio tu. Čuvao me je i osijećala sam se sigurno.

James P.O.V.

Ležala je u mom naručju. Spavala je tako spokojno.

flashback

Našao sam ju i to je jedino bitno.

Nisam mogao vjerovati i osijećao sam da je u onoj zgradi. Ne mogu si opisati osijećaj kad sam je našao. To nije bila sreća. To se ne može opisati. Srce mi se opet iznova rodilo. Njen zagrljaj i miris,ali onda je dehidrirala i unesvijestiila se. Odnio sam je u auto i dovezao kući. Nisam imao vremena tražiti onog idiota.

Iznio sam je iz auta i odnio u kuću. Amanda je bila u kuhinji. Nije mogla vjerovati svojim očima,kad sam Emmu unio unutra.

"James.. O moj Bože,pronašao si ju."

"Da,hajde pripremi sobu gore. Unesvijestila se. Pripremi joj čaj ili juhu."

Amanda je otišla u Emminu sobu i pripremala je krevet Emmi. Nosio sam je gore. Ostavio sam je da spava. Amanda i ja smo otišli dolje. Nicole i Josh su spavali. Bili su iscrpljeni.

"Gdje si ju pronašao?"

"Šetao sam gradom,tačnije parkom i naišao sam na nekakvu zgradu. Ušao sam unutra i pokucao na vrata. Emma je vrištala. Provalio sam unutra i uzeo je i sad smo tu. "

"Ne mogu ti opisati koliko sam sretna. Emma je sretnica kad tebe ima."
(end of flashback)

Spavali smo vec dva sata. Probudio sam se,ali Emme nije bilo pokraj mene. Odmah sam se prepao. Ustao sam,ali laknulo mi je kad sam čuo zvuk vode iz kupaonice. Trzam se na svaki zvuk. Emmini roditelji su vjerovatno već javili policiji da je Emma dobro. Sad moramo uhvatit ono smeće od čovjeka. Ne znam kako neko može biti toliko bezosijećajan. Još ne znam da li joj je nudio,ali kunem se da ako joj je nešto nažao uradio ubit ću ga.

Čulo se otvaranje vrata. Emma je izašla iz kupatila. Presvukla se,a kosa joj je zamotana u peškir.

"Probudio si se?"