- Idem u Afriku! – objavim svečano na porodičnom ručku u domu mojih roditelja i nastane muk.
- Nisam očekivala baš aplauz ali malo podrške nije na odmet – dodam kad izostane reakcija.
- Nadam se da ideš na safari – mama progovara.
- Prihvatila sam ponudu za posao.
- Ali tamo je . . . vruće – moja sestra se čudi.
- Hello! To je Afrika. I ne idem turistički, već poslovno.
- Poslovno? – tata počinje da konta.
- Da, lečiću životinje u jednom rezervatu. Tatinom rezervatu – dodam.
- Divlje životinje? Kao lava? – moja sestra je otvorila usta.
- Naravno da ne Elli. Tamo je lav domaća životinja.
- Alisa Bernadeta Ridli ne šali se sa majkom – mama mi preti.
- Ne šalim se, stvarno idem. Na šest meseci.
- Isuse na nebesima. Konore Smit jel ti to čuješ? – moja majka počinje da histeriše.
- Evo počinjemo – sednem i spremim se za govor.
- Afrika nije mesto za mladu, neiskusnu, negovanu i lepu ženu - moja majka ustaje.
- To je divljina. D.I.V.LJ.I.N.A. Jel te ta reč asocira ne nešto? – pita me.
- Ne – kažem.
- Asocira na DIVLJINU. Sama reč kaže. Divlje, strašno, opasno.
- Aman mama, ja sam veterinar.
- Koji seče nokte psima i mačkama.
- Za tvoju informaciju mi ne radimo samo to – prekrstim ruke na grudima.
- Izvini tvoja praksa od godinu dana govori suprotno.
- Tako je, možda nikad nisam lečila lava ali znam kako se to radi – u teoriji.
- Ali . . .
- Prihvatila sam posao i obavezala se pravno – kažem odlučno.
- Prekinućemo ugovor, tvoj tata je jedan od najboljih advokata u državi i . . .
- Ne! – prekinem je.
- Idem u Afriku i tačka.
- Konore? – mama gleda u tatu.
- Pobogu Bet pa ona je samostalna cura osim toga neće biti sama, tamo je njen otac.
- Hvala tata - moj očuh kojeg zovem tata me podržava.
- Ne možeš joj dozvoliti, pa ona je naša curica.
- Ne mogu joj zabraniti, znaš to.
- Mama idem u afričku avanturu.
- Aj, gotova sam, mislim da je šlog. Da, pašću u nesvest – mama počinje da glumi.
- Ne brini mama imam igle.
Njoj je odmah bolje i upućuje mi pogled.
- Buću dobro mama. Neću se udati za Tarzana, obećavam – pokušam da se našalim.
- Znaš li šta je tvoj otac rekao kad je prvi put otišao u Afriku?
- Ne.
- Vratiću se za šest meseci dušo. Da li znaš kada se vratio?
- Ne.
- Nikad. Živi tamo već dvadeset godina. A sad i ti želiš da odeš – snuždila se.
- Mama, uhvatim je za ruku. Volim te, volim Elli (moju mlađu sestru), volim Konora koji mi je poput oca ali volim i Tomasa (mog biološkog oca) i volela bih da provedem neko vreme sa njim radeći ono što volim.
- Ako je to ono što želiš . . . – mama je popustila nevoljno.
- Želim mama.
- Pretpostavljam da možemo da te posećujemo.
- Naravno, radiću sa tatom, planiram da koristim sve privilegije – nasmešim se.
- Ukoliko ti nešto treba samo me pozovi – tata mi se smeši.
- Ne brini ja ću te spakovati – sestra mi je namignula i već znam kako će to izgledati.
- Volim vas – Afriko čekaj me.
- I molim te nemoj da se udaš za nekog iz Kambodže, Zambije ili Namibije, jasno? – mama mi preti.
- Jasno, dolazi u obzir samo Tarzan – nasmešim se od srca.
. . . .
Nova priča. U duhu nadolazećih praznika želim da vam predstavim novu priču, poterala me inspiracija nakon par filmova o Africi. Verovatno ubrzo krećem sa redovnim objavljivanjem.
AndreaKingston