Cynthia Porter. To je bilo njeno ime. Znala sam Cynthiu Porter. Imala sam secanja sa jom, i u sustini su bila samk nekoliko, ali su ipak bila secanja. Bila je u instituciji kao pacijent. Cak je bila u Lorinoj kancelariji na mesecne preglede.
Ima samo jedan problem ona nije ni postojala.
Ili za gospodju Hellman nije. Secam se kako je ova zapanjujuca teorija dosla pre oko pet dana, kada sam otisla kod Lori, da je pitam da li je Cynthia treabala biti operisana. Lori nije mogla da se seti Cynthie, ali mi je rekla da stari i da ne mkze da se seti svih pacijenata ovde, tako da je to normalno. Ali, tvrdila je, da ona nije znala za nikakvu operaciju protekle nedelje. Pa sta se onda desilo sa njom?
Lori nije znala nista, i tako sam otisla u kancelariju gospodje Hellman da pronadjem vise podataka o situaciji. Bila sam uvek nervozna kada sam trebala da pricam sa njom. Ne samo zato sto mi je bila sef, vec i zato sto je zastrasujuca osoba generalno sa svojim nadleznim i superiornim stavom. Bila je iznenadjena kada me je videla unutra, i jos vise iznenadjena kada je cula sta se desava. Pitala sam je o misterioznom zaposleniku i o tome sta se desilo Cynthini, i ovo je trebao da bude njen odgovor.
"Zaposlenik koga si videla valjda je Thomas, on je upravo prebacen sa drugog sprata. Potpuno je bezopasan. A za devojku, mora da si pogresila. Znam sve sta se desava u Wickenaleu, i kao sto je Lori rekla, nije bilo nikakvih operacija u prosloj nedelji. Sigurna si da Thomas nije isao sam po neki pribor ili slicno?" Njen izraz je bio blagoizvijen a njen glas me podseca na krestanje vestice.
"Ne, bio je pacijent s njim. To je razlog moje zbunjrnosti." Objasnila sa. "Ne znam zasto, ali sam zabrinuta."
Gospodja Hellman je zvucala kao da joj je muka. "Koje je ime pacijenta ponivi." Upitala je.
"Cynthia Porter."
Ubrzo posto sam rekla ime nesto se promenilo. Faca gospodje Hellman promenila se u izraz koji nisam mogla da razaznam. Trebala bi biti nervozna, zabrinuta na primer. Ali tu nije bilo ni mrvice emocija sada, sekund kasnije njen izraz se vratio u hladan i tezak. Smirila se na trenutak, kao da gleda u svoje misli, zatim me smrtonisno pogledala u oci.
"Mora da si pogresila, Rose. Nema ovde pacijenta po imenu Cynthia Porter."
Mogla sam osetiti kako mi se obrve spajaju u zbunjenost na njen odgovor. To ne moze biti istina.
"Gospodjo Hellman, ne zelim da se svadjam sa vama, ali da, postoji. Pricala sam sa njom ranije, videla sam je pre minut."
Gospodja Hellman je nastavila da se prepire samnom, i ja sam joj odgovarala. Nastavila je da ta Cynthia ne postoji u ovoj instituciji, sto je bila apsolutna glupost. Opisala sam joj Cynthiu, pokusala sam da joj vratim pamcenje, ne pustajuci je da dominira. Vratile smo se na pocetak i trudila sam se da budem sto uctivija prema sefici sve dok moje strpljenje nije puklo.
Ali svakako sam zahtevala da proveri u njenim dokumentima za ime. "Pogledajte u dokumentima, njeno ime je tamo, trebalo bi da bude." Rekla sam. I sta je zena sledece uradila me je naljutilo i zabrinulo u isto vreme. Ona me zapravo ismejava.
"Rose, draga, znam svakog u Wickendaleu. Ja sam glavna, imam oci i usi svuda. Znam svakog zaposlenog, svakog pacijenta. I mogu da garantujem, da ovde nema ni jednog pacijenta pod imenom Cynthia Parter. Mora da ti se prividjaju stvari. Da li se osecas dobro?" Pitala je sa ni malo srama u glasu.
Sta dodjavola? Laze, mora da je to. Nema razlkga da je ta zena Cynthia plod moje maste. Nema sanse. Videla sam je, Lori je videla. Samo Lori je se ne seca...
"Moram sad da idem." Rekla sam. "Izvinite sto sam vam oduzela vreme."
I izasla sam odatle trcecim koramom niz hol. Trcala sam i trcala, ne bas sigurna gde zapravo idem. Ovo je bili previse, sve je bilo previse. Stres za stresom forsirao je moj um, i sada ovo. Sta akk stvarno ludim? Ili gospodja Hellman laze iz nepoznatih razloga? I sta se dodjavola desilo sa Cynthinom? Ili sta ako zaista ne postoji?
Ne, naravno da postoji. Nisam ovo umislila. Zato sto je ona bila u kancelariji za medicinske sestre. Lori ja smo pricale sa njom. Ili sam ja sve to umislila? Ne, pomislila sam po deseti put. Ne, ja nisam jebeno luda. Ta secanja su stvarna.
Ali zasto je onda gospodja Hellman lagala? Pa, koji god razlog bio bolje je da se ne mesam. U drugom slucaju, sav ovaj stres i ave ovo je previse i trcim ka kulatilu i povravam.
Povracam vise nego prosecna osoba, posebno kad sam nervozna ili zabrinuta. Pa mesto na kome treba da budem je kupatilo i da povracam. I dan kasnije pitanje se i dalje vrti po glavi. Pokusala sam da saznam da li James zna ko je Cynthina, ali mi je Kelsey dala prevoz do kuce tako da nisam mogla ici sa Jamesom kao i obicno. I sledeceg dana James je bio bolestan, i dan posle toga je imao slobodan. Tako da nisam bila u mogucnosti da ga pitam je vezi Cynthine.
Takodje sam pitala Kelsey, ali ona je uvek promenljive prirode, cime je i bila malo cudna, ali sam sd navikla na njenj cudnocu i nisam htela da je izazivam. Takodje sam pokusala da pricam sa drugim pacijentima o Cynthininom nestanku ali mi oni nisu dali mnogo informacija, koje bi mi koristile. Tako da, niko nije poznavao Cynthinu.
Tako da bila sam dalje od bilo kakve informacije. I jedina osoba koja bi mi mogla pomoci je neko koga bih zadnjeg pitala za pomoc. Neko ko je bio inteligentan i uvek korak ispred. Neko ko je zahvalno bio prebacen iz samice danas.
I taj neko je bio Harry.
HARRYJEVA PERSPEKTIVA
"To su jebene gluposti." Opsovao sam. "Bio sam zatvoren u mracnu prostoriju na celu nedelju bez ijednog coveka, bez pravog kupatila, bez druge odece, i sad sam konacno izasao odatle i ne mogu cak ni da popusim prokletu cigaretu?"
"Zao mi je Harry. Ne sme se pusiti ovde, moras sacekati sve dok ne izadjes." Kelsey je rekla po treci put pokazujuci mi znak za zabranjeno puzenje. Dosao sam ovde iz samice, bez mogucnosti da sd istusiram. Pricao sam stvari koje su mi prve padale na pamet. "Morao sam da serem u rupu u podu."
"Pa reci mi Harry." Rekla je, ne cekajuci ni sekund i ignorisajuci moje reci. "Da li postoji nesto o cemu zelis da pricas danas?"
"Ne."
"Nista te ne uznemirava?"
"Jok."
"Nesto sto zelis izbaciti iz sebe?"
"Nista."
Sada sam okrenuo da ona bude smorena. "U redu, hajde da pocnemo sa drugim pitanjima. Kako je prosao tvoj dan?"
"Kako je tvoj?"
Ona je izgledala mnogo iziritiranije, ali je to prekrivala. "Dobro, ali ja sam pitala prva."
"Dobro."
"Slusaj, Harry." Zarezala je. "Ovde si skoro svake nedelje i nismo ni malo napredovali."
"Nije moj problem." Rekao sam joj.
"Da ali je moj problem. Ja samo pokusavam da radim svoj posao, ali ti mi ne olaksavas uopste ne dajuci mi ni jedan jedini odgovor. Ne brini, nijedan tvoj odgovor nece biti snimljen i obecavam da nece biti pustan nikome. Pa, ja cu te pustiti da sam izaberes, ali moras mi reci nesto. Bilo sta."
"Zasto te toliko zanima?" Pitao sam. "Nije bitno sta kazem, necu uraditi nista. Mozes napisati bilo sta u svoju malu svesku, mozes staviti bilo koju dijagnozu, oznaci mi bilo koju dijagnozu, i to nece promeniti niti jenu jedinu stvar. Ja cu jos uvek biti ovde, i ti ces jos uvek biti tu, pa u cemu je poenta?"
"Poenta je u tome da ti bude bolje." Rekla je. "Ovde si zato sto si dovoljno pametan da prevazidjes lusilo, ili da izbegnes smrtnu kaznu. Ako dokazes da ti je bolje i da nisi lud, mozda te puste i pre isteka kazne."
Pa jedini sto sam zeleo je to da odem iz Wickendalea. Mozda bi bilo bolje da dam odgovore na terapijska pitanja. Sutra.
"Mogu li da idem sad?" Pitao sam. "Stvarno trebam da se istusiram."
Kelsey je nesto promrmljala u sebi. "Dobro, idi. Nije kao da bismo stigli donekle."
"Hvala ti!" Rekao sam uzbudjeno. Konacno. Kada sam izasao iz kancelarije, Brian me je uhvatio za levo rame. Brian je bio moj cuvar, uvek je isao pored mene i gledao da necu odrati jos nekog. To je bilo komicno, zato sto sam bio veci od njega. Nije propustao sansu da me iznervira. Ali nikada nisam odgovarao zato sto sam znao da cu jedino biti bicevan i mucen. Pa sam gledao da ga kritikujem na bilo koji nacin na koji sam mogao. I covece, kako sam samo voleo da ga kritikujem. To je i bila jedina zabava ovde.
Ali to ide u oba smera,stražari me nerviraju takođe. Oni su svuda. Jedan je bio u Kelseynoj kancelariji,nekoliko u kafeteriji,par njih u ''Special Activities Room“ gde smo radili glupa sranja svaki dan kao što je pečenje ili umetnost i zanat. Jedan te prati kad ideš u toalet,jedan kad ideš na večeru. Oni su bili svuda. A,ako nije stražar,biio je neko drugi tu da te smiri svakog momenta. Da ti sude sa svojim lažnom moći. (Misli se na moć,nadmoć,superiornost) U bilo kom pravcu da okrenem glavu,nalazi se jedan radnik.
I da stvari budu gore,bilo ko od njih je mogao da bude ubica.
ROSE'S POV
Ušao je 15 minuta kasnije,sa vlažnom krpom oko kovrdža i Brianom koji ga drži za levu ruku. Ali kada je radnik ostavio Harrya u sobi,odmah se pridružio drugim stražarima koji su stajali u liniji u kafeteriji. Harry je ostavljen i približavao mi se bez društva i lisica,ali ta činjenica me nije plašila kao pre par sedmica. Ne znam šta sam mislila,da će se pojaviti sa tamnim krugovima ispod očiju,garežom po koži i možda masnom,suvom kosom. (Garež-ko ne zna to vam je ono crno kad se vatra ugasi,i ono što ostane na koži kao boja.)
Ali suprotno je izgledao,istinito,kada je prišao do upražnjenog mesta preko puta mene. Njegove pune usne i jaka vilica su primamljive kao i uvek,ponovo me iznenađujući; izgledao je lepše i lepše svakog dana. I uvek je izgledao kao da ima neki sjaj,posebno u odnosu na ostale pacijente. Prednjih par dugmadi (ili dugmića xD) na njegovoj uniformi su ostali otkopčani da uživaju tanku,preplanulu kožu. Njegove prodorne oči blistale su kada je prvi put sreo moj, po prvi put u nedelji. I mrzim da to priznam,ali nedostajale su mi te oči. Videti ih po prvi put ovih dana zaista je... Osvežavajuće.
Otvorio je usta kada smo trebali progovoriti,ali pre nego što je mogao bilo šta reći ja sam pitala, ''Poznaješ li Cynthiu Porter? ''
''Pa,ćao i tebi takođe, '' rekao je sa uobičajenim osmehom,još više se približavajući stolu.
''Ćao. Pa,da li je znaš? '' Nastavila sam dalje,želeći da dobijem odgovore što pre mogu.
Harry stavlja ruke kao da želi da kaže ' daj mi sekundu' i onda je prevrnuo očima. Nestrpljivo sam čekala dok je izvukao cigaretu i upaljač iz džepa,skupljajući ruke oko cigare da zadrži toplotu. Zaglavio ju je između usana ,ublačeći cigaretu (misli se na dim) koliko god mu dah dozvoljava.
'' Ko je to,ponovo? '' Pitao je.
'' Cynthia Porter. Ona je pacijent. Prljavo plava kosa,tamne oči. Verovatno ima oko 30 godina. ''
Mislio je na trenutak,skupljajući obrve kao je pokušavao da se seti.
'' Ne,mislim da ne, '' rekao je posle minuta,cigareta mu igra u ustima dok priča.''Zašto?''
Sranje,on je nije znao. On je bio moja poslednja nada,šta sad treba da radim?
Izdahnula sam,vodeći mentalnu borbu da li treba da kažem Harryu celu situaciju. S obzirom da je pravi pacijent,možda je mogao da mi pomogne da saznam,bolje od ostalih. Plus,osećala sam da mogu da mu verujem malo više nakon što me je spasao od Normanovog napada. Tako da sam mu rekla sve.
'' Ima jedan radnik koji se zove Thomas,radi na ovom spratu sad,i videla sam ga kako odvodi Cynthiu u operacionu salu kada to nije trebao uraditi. ''
'' Da li misliš da je on ubica? '' Harry je iznenada pitao. Moje obrve su se podigle u iznenađenju,mora da je znao o mogućem ubići među radnicima. Pretpostavljam da kada jednu sedmicu nemaš šta raditi,shvatiš neke stvari.
'' Ne,ne mislim tako. Jer kada sam otišla da pitam Lori,glavnu sestru za to i ona je rekla da se ne seća Cynthie. Tako da sam pitala gospođu Hellman,upravnicu i ona je tvrdila da ovde nema niko pod tim imenom. I sada se ti ne sećaš nje,praktično ovde je pacijent kojeg se samo ja sećam i niko više. Ako je gospođa Hellman u tome onda verovatno Thomas nije ubica. ''
''Sačekaj,'' Harry me prekinuo. '' Znači,ti kažeš da je tu Cynthiu Thomas odveo u operacionu salu,znala si da nije trebala biti tu,pa si pitala ljude za to i niko nije znao ko je ona. ''
Klimnula sam,shvatajući koliko ludo to zvuči.
'' Jesi videla tu Cynthiu od tada? ''
''Ne,''odgovorila sam.
'' Znači,u osnovi si poludela? ''
''Ne! '' Protivim se. '' Ja ne ludim,ja samo moram da nađem nju ili nekoga ko je se seća. ''
''Ali to je poenta,''Harry je rekao. '' Nje se niko ne seća,osim tebe. Tako da si verovatno luda. ''
''Nisam luda!'' Rekla sam malo glasnije. Harry se iscerio,zabavljen celom situacijom. '' Nešto se desilo Cynthiji i ja moram da saznam šta. ''
Klimnuo je,pokušavajući da mi se ne smeje. ''Pa,jedina alternativa(rešenje) je da je taj Thomas možda ubica i da je Cynthia jedna od njegovih žrtvi. Ali,zašto bi onda upravnica i glavna sestra bile u tome? Rose,to nema smisla.''
''Znam,'' izdahnula sam. '' Zato ja nemam ideju šta se dešava. Ne znam šta da uradim. ''
'' Da sam ja ti,samo bih sačekao. Da vidim da li će Cynthia pojaviti. I ako ne,samo ne brini oko toga,i nikom ne pričaj. Nije tvoj problem,ne želiš da ljudi misle da si ludak. Veruj mi,odvratno je. ''
Samo sam klimnula glavom,trebala mi je pauza oko cele ove Cynthia stvari. Dovodilo me je do ludila,ako već nisam poludela. '' Pretpostavljam da si u pravu,možda treba samo da ignorišem to. ''
Harry je klimnuo,alažne kovrdže su pale iznad njegovih inteligentnih očiju.
'' U svakom slučaju,'' Pitala sam menjajući temu.'' Kako je bilo u samici? ''
'' Odvratno,'' rekao je. '' Više se činilo kao godine,a ne dani. Ali imao sam dosta vremena da razmislim,znaš? ''
''Da,'' složila sam se. Uvek previše razmišljam,tako da znam kako je biti zaglavljen u sopstvenim mislima.
'' O čemu si mislio? '' Pitala sam. Znala sam da je lično i njuškavo pitanje,ali nisam mogla protiv sebe. Volela sam da ga slušam dok priča i uvek sam čeznula da znam više o njemu. To je bio jedan od mojih najvećih strahova i najvećih želja,da razotkrijem intrigantnu misteriju ko je Harry Styles.
Bila sam zahvalna kada je odgovorio bez opiranja,izgledajući olakšavajuće što ima nekome da kaže.
'' O svemu,zaista. Najviše o telima koje sam našao,koje su... uh... koja su me prilično uzdrmala. ''
Pručavala sam njegove jake ali opet delikatne crte lica,tražeći bilo kakvo kolebanje u njegovoj izjavi. Ne bi trebalo to da ga potrese uopšte,imajući u vidu da je i on sam ubica. Ali njegove oči su distancirane,kao da se seća incidenta. Ni na sekundu nisam primetila nagoveštaj promene na njegovom uznemirenom izrazu. (misli se na lice)
''Što se tiče te noći,'' počela sam. '' Mislim da nikad neću moći da ti se dovoljno zahvalim za ono što si uradio za mene. Bilo je neverovatno. ''
'' Nije to ništa,'' rekao mi je,pokušavajući da ne bude polaskan komentarom.
'' Ne,nije da je to ništa,Harry. Spasao si me od silovanja. Ne mogu ti dovoljno zahvaliti. ''
''Zaista,u redu je. Drago mi je da sam stigao na vreme. I drago mi je da sam stavio tog kretena u komu neko vreme, '' nasmejao se.
Iako je njegova koma-izazivajuća snaga jaka,nisam mogla da se ne nasmejem na komentar.
''Samo mi je žao što si morao da ideš u samicu,'' rekla sam.
'' Nije bilo toliko loše,da budem iskren, '' uveravao me je. '' Mislim da je najgori deo nemati ništa jednu sedmicu jeste da shvatiš koliko ti sve nedostaje,znaš,napolju,'' rekao je misleći na svet van Wickendala. I ponovo,zamišljam sebe u njegovim cipelama (o.O) nikad ne napuštajući ovu zgradu. '' Šta ti je najviše nedostajalo? '' Pitala sam,ne primećujući čak šta sam pitala.
Ali Harry se nije činio kao da razmišlja. ''Sve,'' rekao je jednostavno. ''Samo male stavri o kojima uglavnom ne misliš. Biti slobodan da izabereš šta češ jesti za svaki obrok,šta ćeš da radiš svaki dan,da odlučiš šta ćeš da obučeš. Samo da imaš izbore uopšte. '' Klimnula sam,upijajući svaki reč što njegov peskoviti glas progovori. Volela sam kada ovako priča,ne arogantno i vulgarno već kad mi kaže kako se zaista oseća.
'' I nedostaje mi da viđam svoje prijatelje,moju porodicu, '' nastavio je. '' Oh, i pomfrit. Bože,nedostaje mi pomfrit. Nedostaje mi moj pas,moj krevet. Nedostaju mi arkadne igre,TV,sport,pivo... Seks. '' Srce mi je preskočilo na poslednju reč što je izgovorio,njegov dubok glas,spor i pospan kao da prede. Kunem se da je to namerno uradio dok radoznale zelene oči skeniraju moje telo.
Odjednom,slika Harrya se pojavila u mojim mislima,njegove gola koža sa blistavim znojem iznad mene,sa tihim, hrapavim jaukom koji je tutnjao kroz njegova prsa. Ali iz nečistih misli me gura treća osoba koja se pojavila za stolom.
Harry i ja samo podigli glave da bi videli Jamesa u punoj uniformi,gledajući dole u nas. '' Oh,zdravo James,'' Harry ga je ljubazno pozdravio sa ismevanjem u glasu. '' Upravo si propustio naš razgovor o seksu i Roseinom mentalnom zdravlju. ''
Prevrnula sam očima,ignorisajući njegovu primedbu. ''Ćao,James,'' nasmejala sam se.
''Ćao,''zacerio se. ''Samo sam hteo da dođem i vidim da li si dobro,nisi se vratila u kafeteriju neki dan i nisam imao šansu da pričam s tobom od tada. ''
''O,da,izvini zbog toga. Lori,uh... Lori me zaustavila u hodniku zbog nekih stvari koje sam morala uraditi, '' slagala sam.
''Oh,okej,'' James se nasmejao. Izgledao je kao da je hteo da ostane i priča,ali Harryev izraz ' Možeš li da ideš sada'' naterao ga je da ide dalje. Ali pre nego što se udaljio okrenuo se. '' I dalje važi za petak,zar ne?''
''Da,'' klimnula sam. Sa svime što se dešava ja sam za to sasvim zaboravila,ali sada kada me je opomenuo bila sam zaista uzbuđena.
'' Kul,'' nasmejao se.
'' Kul, '' smejem se i ja. Jamesova faca je zadržala najslađi osmeh dok se nije okrenuo i otišao nazad u smenu. Shvatila sam da i ja treba da uradim isto,ali razgovarati sa Harryyem je bilo dosta zanimljivije nego samo sedeti i pretvarati se da radim kad zapravo ne radim ništa.
Mi o vuku,kada sam se okrenula pronašla sam ga kako pilji u mene svojim hiptnotisajućim očima. Pogledao je ponovo između Jamesa i mene,njegov izraz lica je pažljiv.
'' Znači,vas dvoje se jebete sad? ''
''Ne! '' Odmah se protivim,šokirana izborom njegovih reči. ''Mi smo samo prijatelji,Harry,za ljubav Božiju. ''
Harry se zakikotao na moju izjavu,rupice na punom ekranu. I u tom momentu sam shvatila,koliko god volela Jamesov osmeh,nikad se neće moći porediti sa prelepim sjajem Harryevog.
______________________
(E,mene ovaj Džejms nervira. :O Uvek se pojavi kad ne treba. :3 I milsim da je on ubica.
Prevod i Em i ja xD J* )