Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 9.

Cynthia Porter. To je bilo njeno ime. Znala sam Cynthiu Porter. Imala sam secanja sa jom, i u sustini su bila samk nekoliko, ali su ipak bila secanja. Bila je u instituciji kao pacijent. Cak je bila u Lorinoj kancelariji na mesecne preglede.

Ima samo jedan problem ona nije ni postojala.

Ili za gospodju Hellman nije. Secam se kako je ova zapanjujuca teorija dosla pre oko pet dana, kada sam otisla kod Lori, da je pitam da li je Cynthia treabala biti operisana. Lori nije mogla da se seti Cynthie, ali mi je rekla da stari i da ne mkze da se seti svih pacijenata ovde, tako da je to normalno. Ali, tvrdila je, da ona nije znala za nikakvu operaciju protekle nedelje. Pa sta se onda desilo sa njom?

Lori nije znala nista, i tako sam otisla u kancelariju gospodje Hellman da pronadjem vise podataka o situaciji. Bila sam uvek nervozna kada sam trebala da pricam sa njom. Ne samo zato sto mi je bila sef, vec i zato sto je zastrasujuca osoba generalno sa svojim nadleznim i superiornim stavom. Bila je iznenadjena kada me je videla unutra, i jos vise iznenadjena kada je cula sta se desava. Pitala sam je o misterioznom zaposleniku i o tome sta se desilo Cynthini, i ovo je trebao da bude njen odgovor.

"Zaposlenik koga si videla valjda je Thomas, on je upravo prebacen sa drugog sprata. Potpuno je bezopasan. A za devojku, mora da si pogresila. Znam sve sta se desava u Wickenaleu, i kao sto je Lori rekla, nije bilo nikakvih operacija u prosloj nedelji. Sigurna si da Thomas nije isao sam po neki pribor ili slicno?" Njen izraz je bio blagoizvijen a njen glas me podseca na krestanje vestice.

"Ne, bio je pacijent s njim. To je razlog moje zbunjrnosti." Objasnila sa. "Ne znam zasto, ali sam zabrinuta."

Gospodja Hellman je zvucala kao da joj je muka. "Koje je ime pacijenta ponivi." Upitala je.

"Cynthia Porter."

Ubrzo posto sam rekla ime nesto se promenilo. Faca gospodje Hellman promenila se u izraz koji nisam mogla da razaznam. Trebala bi biti nervozna, zabrinuta na primer. Ali tu nije bilo ni mrvice emocija sada, sekund kasnije njen izraz se vratio u hladan i tezak. Smirila se na trenutak, kao da gleda u svoje misli, zatim me smrtonisno pogledala u oci.

"Mora da si pogresila, Rose. Nema ovde pacijenta po imenu Cynthia Porter."

Mogla sam osetiti kako mi se obrve spajaju u zbunjenost na njen odgovor. To ne moze biti istina.

"Gospodjo Hellman, ne zelim da se svadjam sa vama, ali da, postoji. Pricala sam sa njom ranije, videla sam je pre minut."

Gospodja Hellman je nastavila da se prepire samnom, i ja sam joj odgovarala. Nastavila je da ta Cynthia ne postoji u ovoj instituciji, sto je bila apsolutna glupost. Opisala sam joj Cynthiu, pokusala sam da joj vratim pamcenje, ne pustajuci je da dominira. Vratile smo se na pocetak i trudila sam se da budem sto uctivija prema sefici sve dok moje strpljenje nije puklo.

Ali svakako sam zahtevala da proveri u njenim dokumentima za ime. "Pogledajte u dokumentima, njeno ime je tamo, trebalo bi da bude." Rekla sam. I sta je zena sledece uradila me je naljutilo i zabrinulo u isto vreme. Ona me zapravo ismejava.

"Rose, draga, znam svakog u Wickendaleu. Ja sam glavna, imam oci i usi svuda. Znam svakog zaposlenog, svakog pacijenta. I mogu da garantujem, da ovde nema ni jednog pacijenta pod imenom Cynthia Parter. Mora da ti se prividjaju stvari. Da li se osecas dobro?" Pitala je sa ni malo srama u glasu.

Sta dodjavola? Laze, mora da je to. Nema razlkga da je ta zena Cynthia plod moje maste. Nema sanse. Videla sam je, Lori je videla. Samo Lori je se ne seca...

"Moram sad da idem." Rekla sam. "Izvinite sto sam vam oduzela vreme."

I izasla sam odatle trcecim koramom niz hol. Trcala sam i trcala, ne bas sigurna gde zapravo idem. Ovo je bili previse, sve je bilo previse. Stres za stresom forsirao je moj um, i sada ovo. Sta akk stvarno ludim? Ili gospodja Hellman laze iz nepoznatih razloga? I sta se dodjavola desilo sa Cynthinom? Ili sta ako zaista ne postoji?