Marija pov:
Već nedelju dana ne izlazim iz kuće.Razmišljam o Bogdanovim riječima i upravu je.
Ispala sam prava sebična kučka.
Sve što sam radila,radila sa da meni bude dobro.Ni u jednom trenutku nisam pomislila na Bogdana i njegovu bol.
Ali sad je kasno.
Sad ne mogu ništa promijeniti.
Čujem otključavanje vrata i zvuk štikli.
-I dalje si u krevet-kaže Nina ulazeći u sobu.
-Da,odmaram-odgovorim joj.
-Marija,odmaraš već nedelju dana.Jel se nešto desilo sa Bogdanom nakon što si izašla iz kluba?-i na to pitanje pretrnem.
-Ne...nije se ništa desilo sa njim,samo sam
se prehladila-pogleda me sumnjicavo i naravno da nije povjerovala u moju priču.
-Ne vjerujem ti,znaš?-pita me i ja se nasmijem.
-Znam...ti odakle dolaziš?
-Ja iz firme,znaš,neko mora i da radi.I inace moraš početi da radiš,ne mogu više smišljati izgovore zašto ne dolaziš na posao.
-Od sjutra ću da počnem.
-Dobro,odoh ja do prodavnice da nam kupim nešto za večeru-i izadje iz sobe.
Sjutradan sam stvarno počela da radim i osjećam se mnogo bolje.
Volim svoj posao i nikad mi nije teško ići na posao.Kad nešto voliš ništa ti nije teško.
Čujem kucanje i onda otvaranje vrata.
Podignem pogled i vidim Stivena.
-Dobar dan Marija,jel si slobodna?-pita me sa vrata.
-Jesam,udji slobodno.
-Hteo sam da pričam sa tobom o nečemu-kaže nakon što se smesti u fotelju.
-Reci.
-Večeras imam jedan događaj i treba mi pratilja.Pa sam htio da te pitam da li bi htjela sa mnom?
-Naravno da oću,zašto da ne-pristala sam a i sama znam da to nije dobra ideja.
-Super,onda ću da te pokupim noćas u 20.
-Važi.-kažem i on izadje iz kancelarije.
Ne treba da ga zavlačim,vidim da on ima ozbiljne namjere ali ja nemam,i dalje volim osobu koju sam voljela i prije 3 godine.
***
-Tu sam.
-Dobro,silazim-kažem Stivenz koji je došao po mene.
Pogledam se još jednom u ogledalo i mali namjestim kosu i izadjem.
Pridjem autu i Stiven izadje iz njega i otvori mi vrata.
-Prelijepa si-kaže mi.
-Hvala-znam.
Stigli smo u neki ogroman hotel i ušli u salu koja je odisala bogatstvom.
-Eno ga jedan moj poslovni partner,možemo li samo da mu se javimo?-pita me Stiven i gleda negde iza mene.
-Može naravno.
Okrenem se i vidim Bogdana i Nikolu kako idu prema nama.
Oba dvoje me pogledaju začudjeno ali ne daju da se to primeti.
-Gde si bre ti-pozdrave se njih trojica muški.
-Evo me,skoro sam stigao u Španiju,imao sam neke poslove u Americi i tako.Vi?
-A evo nas došli smo da završimo obaveze ovde i vracamo se za Srbiju-kaže Bogdan i pogleda u mene.
-A dama ko je?-pita Bogdan.
-Marija,moja pratilja večeras-kaže Stiven i zagrli me oko struka.
-Drago mi je gospodjice-kaže kisjelo Bogdan.
-I meni-promumlam čujno.
Moram da uzmem piće,odmah.
-Ammm....moram po piće,naćiću te poslije-kažem i odjurim do šanka.
Biće ovo naporno veče.