Svetlost u tami

17

Bogdan pov:

Sinoć sam je imao cijelu.Sinoć je bila samo moja,a tako će i ostati.

Već skoro nedelju dana smo u vezi,vec nedelju dana mi je glava u oblacima zbog nje.Počeo sam sve više da provodim vremena u firmi da bih mogao da je gledam.Ali moraću da se posvetim mafiji više.Nikola ne može sve sam da stigne,a i većina njih hoće da budem lično ja na sastancima.

Mafija nije ni malo naivan posao.Nažalost,kad jednom udješ u taj svijet,više nema povratka.Cijela tvoja porodica je osudjena na mafiju i na taj život.Moja djeca će morati nastaviti taj posao,njihova djeca isto.

Imam puno neprijatelja,svi oni me žele mrtvog.Ne smiju da saznaju za Mariju jer će pokušati preko nje da me povrede.Zato nisam trebao sebi da dozvolim da se vežem za nju.Ona je postala moja slaba tačka.

Toliko sam se zamislio da nisam ni primetio da je neko ušao.Marija.

-Bogdane?Šta ti je?Već dvadeset sekundi te zovem...-pita me zabrinuto.

-Ništa,malo sam se zamislio...šta ti je trebalo-odgovorim joj blago.

-Treba mi tvoj potpis za ova dokumnta-kaže i pruža mi neke papire.

-Dobro,sjedi ti,sad ću ih potpisati.

Sjela je i počela da kucka nešto na telefonu smeškajući se.

-Kome se smeškaš tako-pitam je gledajući u ove papire.

-Imamo Nina i ja neku grupu sa društvom sa fakulteta pa šalju neke gluposti u njoj-kaže i dalje smeškajući se u telefon.

-Ima li momaka u grupu-pitam je pomalo ljubomorna.

-Ima-odgovara mi opušteno.

Od besa stegnem hemijsku i ona pukne.Marija čak nije ni pogledala.

-Bogdane-pozove me i dalje gledajući u telefon.

-Hm?

-Ne treba da budeš ljubomoran,znaš-kaže i tek tad podigne pogled.

-Nisam ljubomoran-kažem pa se vratim papirima.

-Znaš...-govori dok zaobilazi sto i okreće me ka sebi-ne vjerujem ti da nisi ljubomoran...

-Nisam ljubomoran,samo ne volim da dijelim svoje sa nekim-kažem i povučem je sebi u krilo.

-Pa ne dijeliš me,ja sam samo tvoja-kaže mi i počinje da mi ljubi vrat.

U kurac,napalio sam se,želim je.

Uhvatim je za struk i podignem na sto i nasrćem na njene usne.

-Bogdane...neko će ući...-govori mi kroz poljupce.

Zavučem ruku ispod stola i pritisnem dugme i vrata od kancelarije se zaključaju.

-Sad neće-kažem joj i ona se nasmije i pocinje da mi skida kaiš.

-Želim te-šapne mi na uvo.

Od njemog toplog daha sam se naježio.

-Kako me želiš-pitam je dok počinjem da joj obrađujem grudi.

-Duboko u sebi-kaže zabacivši glavu u nazad.

-E pa dobićeš me-kažem joj pa joj skinem suknju i gaćice i udjem u nju.

Stenjala je i uvijala se na stolu,sva sreća pa je kancelarija izolovana i ne može niko da je čuje.

***
Oba dvoje smo goli,ona mi sjedi u krilo i pita me neka pitanja dok ja pušim cigaru.

-Koja ti je omiljena boja?-pita me.

-Nemam je-odgovorim joj.

-Kako to,svako ima omiljenu boju-kaže začudjeno.

-E pa ja nemam.Koja je tvoja omiljena boja?-pitam je i povučem dim.

-Lila.Kad ti je rodjendan?

-13. Avgusta,tebi?-pitam je.

-Bio mi je već,5.April-sjetim se da smo se tad sreli u restoran.

-Zar se nismo tad sreli u restoran?-pitam jex

-Jesmo,samo je Nina znala da mi je rodjendan,ne volim da ga slavim.

-Kao ni ja.

-Da li si stvarno zapamtio datum kad smo se videli u restoran-pita me podižći obrvu.

-Naravno da jesam,sve u vezi tebe pamtim-kažem joj  i povučem je nazad da se nasloni na mene i milujem joj kosu.

Još par minuta smo sjedeli tako dok smo jednom drugom postavljali pitanja.Obukli smo se i izašli na ručak.

Marija je morala posle ručka na fakultet,pa sam je odveo i produžio do skladišta jer je nastao neki problem.

Posle sam zvao Mariju na telefon ali mi se nije javljala.Prvo je zvonilo do kraja,posle mi je prekidala pozive i onda je isključila telefon.

Prošlo je već par sati od kad je završila sa predavanjima,ali mi se još uvjek ne javlja niti je došla kući.

Već mi je kroz glavu prošlo milion scenarija.Zvao sam Ninu ali ona isto nije znala gde je Marija.Zvao sam Nikolu i naredio cijelom timu da je traži,da joj lociraju telefon,da urade sve što mogu dok je ne nadju.

Već je prošla ponoća a ja sam bio ispred njenog stana i čekao u nadi da će se pojavit,i jeste.Išla je beživotno kroz ulicu,plakala je.Odmah sam dotrčao do nje i zagrlio je

Nije mi uzvratila zagrljaj,samo se odvojila od mene i nastavila da ide put ulaza u zgradu.

Išao sam za njom i dozivao je ali ona se nije okrećala.Kad je ušla u stan odmah se uputila ka kupatilu i zaključala se.Lupao sam na vrata u dozivao je ali ona nije otvarala.

Odjednom sam čula glasna lomljavina.Odmah sam razvalio vrata i kad sam ušao dočekala me je ona uplakana dok drži staklo u ruci.

Čim sam joj video staklo odmah sam joj ga izbio iz ruke i zagrlio a ona je počela da se otima i da plače.

-Mrzim ih!-vrištala je i ponavaljala ovu rečenicu.

-Hoću da umru,hoću da gore u paklu-rekla je na kraju i pala na pod i tiho plakala na mom ramenu.

Uzeo sam je u naručju i poneo u sobu.Skinuo je i obukao joj pidzamu i legao pored nje na krevetu.Zagrlio sam je i milovao po kosi dok nije zaspala.

Čuo sam otvaranje vrata i video Ninu kako utrčava u sobu.

-Marija....-rekla je ali kad je videla mene i nju kako spava stišala se.

Pokazao sam joj rukom da ćuti i polako izašao iz kreveta i zatvoruo vrata.

-Kako je?-pita me Nina dok sjeda preko puta mene na stolici.

-Loše,malo pre se slomila,jedva sam je smirio.Znaš li zbog čega je takva-pitam je i vidim kako joj se oči pune suza.

-Pretpostavljam....

-Šta Nina reci?

-Nije na meni da ti kažem.

-Nina,znaš da mi ona neće reći.Reci mi o čemu je riječ,ne mogu da je gledam ovakvu!-kažem iznervirano.

-Dobro,reći ću ti.Možda su u pitanju njeni roditelji...

-Šta sa njima?

-Mariju su ostavili sa deset godina na ulici u kesi...-kaže dok joj se suza sliva niz obraz a ja ostajem šokiran time što je rekla.