Svetlost u tami

29

Bogdan pov:
Odakle se njih dvoje znaju?
Da nisu u vezi možda?
Milion pitanja mi se vrtilo u glavi.

Šta god da je,ljubomoran sam.

Imam i dalje osjecanja za Mariju,nisam ih izgubio za ove 3 godine,ali trebao sam.

Ostavila me je,gledala je samo sebe,ni u jednom momentu joj nije palo na pamet da i ja proživljavam istu bol kao ona.

Gledam je dok ispija čašu vina za šankom.

Prelijepa je kao i uvjek.

Razmišljam se da li da joj pridjem ali me ovaj Stiven preduhitri.

Gledam ga kako stavlja svoju ruku na njen donji dio ledja.

Eh,kako bih mu slomio tu ruku...šteta što je stotine ljudi oko nas.

Počinje neka lagana muzika i vidim da svi izlaze sa svojim partnerima da plešu zajedno sa Stivenom i Marijom.

Kreću se lagano dok mu se ono postidjeno smije.

Taj osmijeh je nekad bio samo moj.

Plesali su tako par minuta dok odjednom Stiven nije krenuo put njenim usnama.

E dosta je više.

Prišao sam im i gurnuo Stivena na pod,uhvatio Mariju za ruku i izleteo iz hotela.

-Šta radiš ti!?Jesi li normalan?!-viče na mene cijelim putem do auta.

-Ulazi-kažem joj kad otvorim vrata od auta.

-Neću-drčno mi odgovori.

-Nećeš jel?

-Neću.

-E pa dobro-ubacim je u auto i zavržem pojas jedva.

Brzo udjem na vozacevo mjesto i dodam gas.

-Gde idemo?-pita me.

-Negde-odgovorim joj ozbiljno.

-O stvarno?Zakuni se da idemo negde?-kaže sarkastično.

-Ne treba nam puno vremena,za 30 min smo tamo-izignorišem njenu opasku i nastavim sa svojom pričom.

Čudno je to kako sam pre par večeri rekao da me je briga za nju,a evo me sada se vozimo negde gde cemo biti sami.