Svetlost u tami

21

Bogdan pov:

Postajem tata.
Marija je trudna.
Moja Marija će mi roditi dijete.

I dalje ne mogu da svarim tu informaciju.Cijelu noć smo Marija i ja ostali budni i pričali o bebi i o tome šta će biti sa nama.

Oženiću je naravno.A nakon što je oženim ću izgraditi ogromnu vilu i nastavljati da joj pravim djecu.

Ujutru smo se ustali kasno i Marija je bila u mnogo boljem raspoloženju nego prije.Očigledno se puno stresirala
oko bebe.

Morao sam da odem do firme da potpišem neke dokumente i usput obavjestim Nikola i Ninu da dodju kod nas na večeru.

Nina već zna da je Marija trudna,zajedno su to saznale.Ali Nikola ne zna i reći ćemo mu noćas.

Kad sam došao kući ispred zgrade je bilo na hiljade novinara.Kako im nije dosadilo da non stop vise tu kad znaju da im nećemo odgovorit ni na jedno njihovo pitanje.Strašno.

Obezbedjenje od zgrade mi je pomoglo da se probijem.Jedva sam se ja probio,kako li će Marija?Ima neka budala da je gurne a ona trudna.Odmah sam pozvao Vasilija i rekao mu da sredi da sve izdavačke kuće dobiju tužbi zbog ovoh budala ispred.Dako se više opamete.

Ulazim u stan i vidim Mariju kako sprema večeru.Pustila je pjesmu od Milice Todorović-"Ljubi me budalo" do daske i igra i pjeva uz nju.Ludača moja.

Stajao sam na vrata i gledao je opijeno i samo joj prišao od pozadi i zagrlio.

-Volim da te gledam tako nasmijanu ljubavi-kažem i poljubim je u vrat i rukama joj obgrlim stomak.

-Ljubavi,kad si stigao?-pita me i okreće se ka meni i ljubi me u usta.

-U momentu kad je počela pjesma "Ljubi me budalo"-kažem i nasmijem joj se slatko.

Ona se malo zacrveni i nasmije postidjeno.

-Kako je moj sin?-pitam je i stavljam ruku na njen stomak.

-Bogdane,beba je velicine zrna i pol još ne znamo.

-Prvo će biti dječak,osjećam to,biće jak na tatu da bi čuvao sestre.

-Sestre?Znači planiraš još djece?-pita ne začudjeno.

-Naravno,planiram čopor malih srpčića,i to ćeš sve ti da mi ih rodiš.-kažem joj i poljubim je u glavu.

-Ma nemoj,videćemo za to.

-Videćemo.Odoh u sobu da se presvučem ubrzo će Nina i Marko da dodju.

Kad sam se vratio u dnevnu već je sve bilo postavljeno,krenuo sam da uzmem malo salate ali me je Marija preduhitrila.

-Neka Bogdane,to je za goste-kaže i udari me po prstima.

-A malo ću samo-pokušam da uzmem ali ne ona opet udari.

-Ma sačekaj da dodju Nina i Marko pa
ćemo svi jesti-i u tom momentu se čuje zvono na vratimo.

-Evo ih,idem da im otvorim-kaže Marija i izgubi se u hodniku.

Ulaze Marko i Nina i pozdravim se sa njima i sjednemo da večeramo.

Marko je bio presrećan kad je čuo da ćemo dobiti bebu i izljubio nas je za sve pare.

-Moram hleb da donesem,čekajte,zaboravila sam ga-kaže Nina i krene u kuhinju po hleb.

Čim je ustala sa stola počeli su meci da lete oko nas.

-Svi dolje!-povičem.

Brzo sam se bacio na pod zajedno sa Marijom i zaštitio je sa tijelom.Marko je isto to uradio sa Ninom i izvadio dva pištolja i jedan dobacio meni.

Čujem Mariju kako plače i vrišti.

-Ljubavi,smiri se sve će biti u redu-pokušavam da je utjesim.

Meci lete,svuda je staklo oko nas.Sigurno nas pucaju sa zgrade preko puta.

-Marko,zovi Vasilija nek pošalje pojačanje!

Pokušavam i ja da pucam u njih ali džaba kad  ne znam dje su.

-Sad će momci da dodju-kaže mi Marko dok prekida poziv.

U jednom momentu prestaje pucnjava a i Marijin plač.

-Marija!-povika Nina i okrenem se ka njoj.

Leži na podu,u lokvi krvi.