.
Probudi me zvuk zvona na vratima. Ustnem sa kauča na kojem sam ležala i primjetim da sam sama u kući. Odem do vrata i kada sam ih otvorila iznenadila sam se koga sam vidjela pred njima.
"Pa gdje si ti ovih dana, tako si me zabrinula." - Kaže mi dok mi pruža zagrljaj.
"Rekla sam ti da nema potrebe da se brineš, svakako kako si znala gdje sam?"
"Doveo me je neki dečko do ovdje, zove se Ryan." - Odgovori mi.
"Sada mi je sve jasno, ali i dalje ne razumijem kako je dozvolio da dodješ ovdje."
"Samo sam mu rekla da sam ti najbolja drugarica i da moram hitno da te vidim, pustio me je odma da dodjem ovdje." - Kaže mi.
"Jao Luna, ajde kad si već tu možeš da ostaneš dok Leon ne dodje."
"Zašto ne mogu duže da budem ovdje sa tobom?" - Upita me razočarano.
"Obećaj da ovo ostaje medju nama. Kada je Leon juče zaspao otišla sam u njegovu kancelariju jer sam htjela da saznam više o njemu, našla sam neke papire i dokumenta što ukazuju na to da on večeras ide negdje..."
"Vjerovatno ćeš ga pratiti jer silno želiš da znaš šta krije." - Kaže prekidajući me.
"Ne bi išla za njim da me ne zanima. Spremna sam na rizik samo da bi otkrila šta krije od mene. Ako mi on neće reći sama ću da saznam."
"Znam da ne mogu da utičem na tvoju odluku ali samo bih ti savjetovala da budeš na oprezu, nikad ne znaš šta može da se desi." - Kaže uz uzdah.
"Biću ja dobro, hajde da se nas dvije malo zabavimo, zaboravimo na Leona za sad."
Otišle smo u moju spavaću sobu. Ja sam sjela za sto i uzela pribor za crtanje. Luna je sjedila na krevetu i lupala nogama od pod. Ubrzo sam začula muziku koja je postajala glasnija, okrenula sam se i Luna je skakala po krevetu i pjevala. Ostavila sam se crtanja na sekund i pridružila joj se.
Ubrzo smo krenule da sidjemo dole po sok. Nisam pazila kuda idem pa sam se zabila u Leona za kojeg nisam ni primjetila da je tu. Krenula sam da padam ali sam ga uhvatila i povukla za sobom. Izgubio je ravnotežu pa je pao zajedno samnom na pod.
"Vas dvije bi trebalo da pazite kuda idete." - Kaže dok smo oboje ustajali sa poda.
"Mislim da se to odnosi samo za mene, zar ne?"
"Ne bi trebalo da budeš toliko nespretna, ne znaš šta te sve čeka." - Kaže gledajući me u oči.
"Umem da pazim samu sebe."
"To ćemo još da vidimo." - Odbrusi mi.
Nakon našeg kratkog razgovora Luna je otišla kući. Ubrzo je padalo veče i već su se mogli vidjeti zraci sunca kako padaju po ulicama. Nebo se obojilo u prelijepe narandžasto-žute boje. Ali sve što je lijepo kratko traje.
Polako je postajalo sve hladnije a atmosfera napolju se konstantno mijenjala. Izgledalo je kao da će svakoga trenutka krenuti padati kiša. Tada sam se sjetila svojih roditelja i po prvi put se zapitala: Da li oni sada misle na mene? Da li im nedostajem? Iz tih misli me prekine Leonov glas.
"Ako se ne vratim večeras pozovi Ryana da me traži, a ti me ne moj čekati." - Kaže dok uzima ključeve sa stola.
"Zašto?"
"Čula si šta sam rekao, iskrslo je nešto bitno i ti to ne bi razumjela." - Kaže iznervirano.
Skrenem pogled sa njega i pogledam u zid pored sebe, on mi pridje ali u istom trenutku zastane. Vratim pogled na njega i vidim ga kako odlazi dok ni ne sluti da ću uskoro i ja krenuti za njim.