Hodala sam napred i nazad duž toaleta zbog nervoze. Oduvek sam mrzela da nešto čekam i očekujem. Ta nervoza i živci koji me pojedu. Najgore je to što nemam telefon kod sebe i bukvalno brojim pet puta do 60. Smejala bih se tome da ne paničim.
Kada sam poslednji put odbrojala i stigla do 60, zatvorila sam oči i duboko udahnila.
,,Možeš ti to." - Pokušala sam uliti sebi nadu.
Otvorila sam jedno oko i tako bacila pogled na test koji sam ostavila na srednjem lavabou od tri koja su u ovom toaletu.
Otvorila sam i drugo oko i zurila u test kao da će se ako intenzivnije gledam promeniti rezultat.
Pokazalo mi je dve tamne crtice.
Drhtavim rukama sam ga uzela u ruke i prodrmala. Idalje nisam verovala da pokazuje da sam trudna. Možda je pokvaren.
Ispustim test na pod od neprekidnog drhtanja ruku.
Ja ne mogu o sebi da se staram, a tek kako bih o malom biću. Sama ova situacija u kojoj sam nije normalna. A tek sada sa malom bebom. Šta ako je Danijel ne želi. Šta ako i ona mora biti u izolaciji kao ja?
Smogla sam snage malo što mi je ostalo i podigla test sa poda. Nisam marila za higijenu kada sam otvorila vrata i otišla u ordinaciju. Jedva sam je pronašla, jer sam zaboravila odakle smo došli.
Kada sam je našla, ušla sam bez kucanja razmišljajući o tome kako će Danijel sada reagovati kada sam uradila test.
,,Kakav je rezultat?" - Upita me doktor, a Danijel me pogleda ozbiljnim pogledom. Kao da je vreme stalo dok smo se gledali.
,,Dve crtice." - Odgovorim ne sklanjajući pogled sa Danijela.
,,Trudni ste." - Doktor izgovori ono što sam mislila.
Danijel je ćutao.
Tišina. Ta retardirana tišina.
Posle kratkog vremena, on je ustao sa stolice na kojoj je sedeo i prišao mi. Stavio je svoje dlanove na moje obraze i rekao. ,,Hvala ti."
Ostala sam u čudi jer mi se zahvaljuje.
- ,,Za šta? Trudna sam, Danijele."
,,Jer ću zbog tebe konačno imati prodicu." - Zagrli me ne mareći što je doktor tu i posmatra ovo izmedju nas što se dešava.
Zagrlio me je tako snažno kao da je svu zahvalnost uneo u ovaj zagrljaj da mi dočara. Kada sam shvatila na šta misli, suze su mi pošle. On nema nikog od porodice. A nemam ni ja.
Pustio me je iz zagrljaja i stavio ruke na moj stomak. ,,Trudna si." - Rekao je u neverici.
,,Izgleda da jesam." - Sa suzama u očima ga pogledam, a on mi obriše dve koje su u tom momentu kanule niz lice. Dva bisera u moru drugih.
,,Dodjite sutra ujutru kako bi ste izvadili krv i uradili detaljnu analizu. A ja ću Vamzakazati, naravno ako želite, termin kod ginekologa u našoj klinici." - Prekine nas doktor.
,,Zakažite. U koje vreme da dodjemo?" - Upita Danijel.
,,Dodjite u 8. Oslobićemo termin za Vas ukoliko je ginekolog zauzet. Odmah posle analize krvi bićete prvi na redu za pregled."
,,Dovidjenja doktore." - Danijel mu se ne zahvali, već mi uzme ruku i povede me ka vratima, te izadjemo.
,,Mogao si ljubazniji da budeš." - Gurnem ga po ramenu.
,,Nije me briga za to. Jesi li ti dobro?"- Pogleda me zabrinuto.
,,Bolje mi je. Jedva čekam da dodjemo kući." - Navalim glavu na njegovo rame.
,,Kući?" - Nasmeje se kada čuje da njegov dom nazivam i svojim.
Poput dzentlmena mi ponovo otvori vrata, a onda mi zaveže pojas.
Kada udje i on u auto i smesti se, ja se okrenem prema njemu i stavim ruku preko njegove da ga sprečim da upali auto.
,,Danijele, imaćemo bebu. Ne znam kako ću to moći. Strah me je." - Zadrhti mi glas na kraju.
,,Je l želiš da rodiš?" - Upita me.
,,Ne bih ubila moje dete. Greh je." - Povisim ton.
,,Ne bih ti ni dozvolio." - Upali auto kada sklonim ruku sa njegove.
,,Šta to treba da znači?" - Popreko ga pogledam.
,,Znači da ćemo imati bebu htela ti to ili ne." - Ne skine pogled sa puta dok to kaže.
,,Ja ne želim imati dete sa tobom ako nastaviš da mi držiš zatvorenu. To nije normalno okruženje u kome treba jedno dete da odrasta. Do kad planiraš tako?" - Prekrstim ruke.
Ovo me muči od kako sam saznala da sam trudna.
,,Naravno da nećeš biti zatvorena kao do sada. Rekao sam ti da želim da ti dam šansu da mi pokažeš da si uz mene. Ti si to večeras uradila." - Stavi ruku na moje koleno i blago ga stegne. Ne znam zašto me to napali.
,,A da nije ove bebe ne bi bilo tako?" - Podignem upitno jednu obrvu.
,,Bilo bi i bez bebe tako. Planirao sam to." - Padne mi kamen sa srca kada mi to kaže.
Radovala bih se tome da ću biti slobodna i bila bih znatno uzbudjenija da me ne brine ovo sa trudnoćom.
Da li ja to mogu? Jesam li spremna sa budem majka? Da budem odgovorna ne samo za sebe već i za još jedno biće koje raste u meni?
Milion pitanja mi prodje kroz glavu kao i razne scene u kojima smo nas troje.
Ne znam kada sam zaspala, ali sam se probudila u Danijelovom naručju dok me je unosio kuću.
Spustio me je na krevet u našoj spavaćoj sobi, ali uspela sam da bar na kratko savladam pospanost. Dovoljno dugo da skinem šminku i presvučem se u roze čipkastoj spavaćici.
,,A mislio sam da decu donose rode." - Danijel se nasmeje kada se ušuškam pored njega u krevetu.
Zagrli me oko struka, dok sam mu ja ledjima okrenuta i poljubi me u rame. ,,Navio sam alarm za u 7. Laku noć."
,,Laku noć." - Prošaputam pre nego što utonem u san.
_
Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸🙋🏻♀️