Njegovi demoni

XVIII - Naš grad

Deset minuta pre nego što je sat otkucao osam bila sam spremna. Haljina crvena lepršava je na meni, a vrat mi krase beli biseri. Na nogama su crne sandale sa malom potpeticom, jer nisam dugo hodala u štiklama. Sasvim malo sam nanela šminku, čisto da ne idem bez nje ukoliko odemo u neki restoran kao što me je pre time iznenadio.

Nestrpljivo sam brojala mi sekunde i minute. A Danijel je došao tačno na vreme. Kada je mala kazaljka stala na osam, otvorila su se vrata kuće i ušetao je nonšalantno sa osmehom na licu. Bela košulja i crne otmene pantalone. Ne znam gde se presvukao i otkud mu ta odeća jer je otišao u klasičnim trenerkama u kojima je uvek kada je kući.

,,Spremna?" - Upita me dok vadi iz dzepa crvenu malu maramu.

,,Šta će ti to?" - Začudim se.

,,Zatvori oči." - Na njegov zahtev zatvorim oči i predpostavim da će mi staviti maramu, što on to i učini.

Stao je iza mene, a ruke svoje stavio na moja ramena, a onda prošaputao. - ,,Prati moja uputstva i veruj mi. Kreni pravo, rećiću ti kada da staneš i u kom pravcu da ideš."

Tako je upravljao mnome, sve dok se nismo našli napolje i izašli iz dvorišta.

,,Pomoćiću ti da sedneš. Ispred auta smo." - Začujem otvaranje vrata, a onda jednu ruku ispod ramena, a drugu na nogama. Uzeo me je u naručje, a onda rekao. - ,,Savij glavu."

Ispod sebe sam osetila kožno sedište. Namestila sam se bolje, dok je Danijek bio zauzet nečim pored mene. Kada je to "nešto" prevukao preko mene, skontala sam da je pojas.

,,I spremni smo krenuti." - Osetim njegove usne na mom čelu kako ostavljaju nežan poljubac. Nakon toga se čuje zatvaranje vrata, na šta se trgnem jer je bilo iznenada.

,,Gde idemo?" - Upitam nestrpljivo kada čujem da je ušao u auto.

,,Da nije tajna ne bih ti stavio povez." - Upali auto i krenemo.

,,Radoznala sam jako." - Opravdam se.

,,Naravno da jesi." - Čujem mu osmeh u glasu.

Nakon nekih pola sata, konačno smo stali.

,,Stigli smo?"

,,Jesmo." - Odgovori mi.

,,Mogu da skinem povez?"

,,Ne." - Odgovori kratko te izadje iz auto i dodje do mojih vrata, pa ih otvori.

,,Daj mi ruku." - Kaže, kada mi skine pojas.

Pružim mu svoju ruku i osetim njegov dlan ispod mog, a zatim kako se njegovi prsti obmotavalju oko mojih. Povukao me je i drugom rukom pridržao da ne padnem.

Stane ponovo iza mene i skine mi povez sa očiju. U tom trenutku osetim veliko olakšanje, jer mi je povez išao na živce. Sada shvatam kako je ljudima koji ne vide. Taj osećaj nesigurnosti, jer ne znaš šta se oko tebe dešava, već predpostavljaš po zvuku. Verovatno su njima ostala čula dosta razvijenija, nego nama koji se oslanjamo na vid.

Ugledavši ispred mene prelep pogled na grad, ostanem u šoku. Ovo je nešto najlepše što sam videla. S ove visine na kojoj smo možemo videti maltene ceo grad. Grad koji nikad ne spava. Razna ulična svetla su upaljena i osvetljavaju ulice i puteve. Iza nas je šuma i sigurna sam da smo na nekom brdu, na kojem do sad nikada nisam bila.

Mesec je na Danijelovoj strani, i kao da svetli samo za nas, dok nam poklanja svoju svetlost i pravi ovaj moment još lepšim.

,,Prelepo je." - Okrenem se ka Danijelu koji me, izgleda, sve vreme posmatra.

,,Ti si prelepa." - Pridje mi i poljubi me na kratko, a ja poželim da zauvek traje.

,,Nisam znala za ovo mesto. Mnogo je lepo." - U mom glasu se čuje moja oduševljenost ovim mestom.

,,Znam mnogo toga, Katarina." - Kada moje ime izgovori, prodju mi trnci kroz telo i naježim se, što od hladnoće, to i od njegovog seksi glasa.

,,Hladno ti je." - Kaže činjenicu.

,,Malo." - Odgovorim, na šta se on odmakne i otvori zadnja vrata auta, te izvadi njegov sako, pa me njime ogrne.

,,Hvala."

Nakon toga, on ode do gepeka i otvori ga. Iz njega izvadi crveno tanko ćebe, na šta ga upitno pogledam. Zatim izvadi moet i dve čaše.

,,Na sve si mislio, koliko vidim." - Nasmešim se.

,,Naravno."

Kada postavi ćebe ispred auta i sedne na njega, pruži mi ruku da mu se pridružim.

,,Znaš, mogao si mi reći da se ne sredim ovako." - Sednem do njega i pokažem ka mojoj haljini.

,,Izuj se, biće ti lakše." - Kažem, a zatim me sam izuje, dok mi njegovi dodiri nateraju da se svakog puta naježim kada nam koža dodje u kontakt.

Nakon što me je izuo, otvorio je Moet i sipao nam. Malo se prosuo na zemlju.

Podigne čašu u vis da se kucnemo, i pre nego što se kucnemo, ja ga upitam. ,,Čemu nazdravljamo?"

,,Tebi, Katarina. Jer si najlepša žena koju sam upoznao." I kucnemo se čašama.

Kada ispijemo po čašu šampanjca, njegove se usne nadju na moje, a ruke na mom struku. Legao je preko mene i sa usana prešao na vrat i spustao se sve niže premo dubokom dekolteu koja haljina na meni ima. Nisam marila na hladnoću, jer me je toplina njegovog tela grejala, dok smo goli pružali užitak jedno drugom. Uzdisaju su se stapali. A mesec nas je posmatrao, možda nam sudio, a možda i zavideo jer je on osudjen na samoću. To ga nije sputavalo da nam obasijava tela.

Hladnoća se pretvorila u toplinu kada smo zajedno došli do vrhunca. Ležali smo jedno do drugo i mazili se dok smo posmatrali naš prelepi grad.

,,Znam da sam ti oduzeo slabodu, ali veruj mi da sam spreman mnogo toga da promenim ukoliko si ti spremna da me pratiš. Moj svet je veoma okrutan, i u njemu je teško preživeti ukoliko nisi spreman na izazove." - Kaže mi nakon dugog ćutanja.

,,Nikada mi nisi rekao čime se ti tačno baviš." - Prebacim pogled sa grada na njega, te ga pogledam u oči.

,,Moji milioni ne padaju s neba, to je očigledno. Posedujem kazina, strptiz klubove i par normalnih klubova. U jednoj zgradi si bila i videla. Pored toga radim i ilegalne stvari kao što je prodaja droge. Možda sam najveći distributer droge u Srbiji. Pored toga prodajemo još neke sitnice. Ništa bitno čime treba da zamaraš tvoju lepu glavicu."

Ostanem zapanjena njegovom iskrenošću i s kojom lakoćom priča o tome.

_
Ostavite komentar i zvezdicu ako vam se svidelo. 🌸