Njegovi demoni

XVI - Čudni osećaji

***
29 Maj 2017

,,Draga Miona, dobro sam. Ne znam na kojoj sam adresi, ali znaj da sam okej. Nije me povredio i zapravo je fin prema meni. Ako izuzmemo činjenicu da nisam napustila ovu kuću već mesec dana. Nedostaješ mi i možda zbog moje poslušnosti mi dozvoli da te vidim. S ljubavlju, Katarina. " - Završim sa pisanjem pisma koje će Danijel dati Mioni. Morala sam ga moliti da mi ovo učini, jer znam da Miona sigurno mmogo brine. Želim da zna da sam živa. Ko zna šta joj je do sada prolazilo kroz glavu.

Moj život izmedju ovih zidina je ponekad veoma dosadan, ponekad veoma perverzan kada se Danijel vrati sa posla i uzima me na razne moguće načine. U raznim prostorijama ove kuće, raznim položijama i na raznim nameštajem, čudnim mestima. Jedino još nismo u podrumu imali seks, što bi totalno nepeijatno bilo jer je to dom naše kućne pomoćnice. Naše. Čudna reč.

Počela sam simbolizovati ovu kuću sa našim domom. Kao što sam počela osećati se čudno kad god bi Danijel došao sa posla. Kada ode i ostane u gradu par dana zbog posla, ma šta god to bilo, osećala bi usamljenost i nestrpljenje da se opet vrati. A kada bi se vratio, imali bi najbolji i najduži seks. Ponekad uhvatim sebe kako se smejem njegovim šalama. Čudne osećaje budi u meni. One najrizičnije i znatno neželjene.

Sa Draganom, kućnom pomoćnicom, sam se sprijateljila i zahvaljujući njoj ne osećam se loše kada Danijel nije tu. Umemo po satima da pričamo naše dogodovštine iz ranijih dana. Preko nje sam dosta toga saznala o Danijelu. Ona radi za njega već deset godina i za to vreme upoznala ga je jako dobro. Idalje ga oslovljava sa Vi i gospodine, jer Danijel, pobogu, tako zahteva. Jadna žena nema izbira ili će izgubiti posao, a mora prehraniti svoju malenu porodicu koju čine njen sin sa celebralnom paralizom. Muž joj je pre 10 godina umro od karcinoma i u tom periodu je dobila posao da radi za Danijela. Rekla mi je da se svačega nagledala.

Danijel joj je dao uputstvo kojim se mora pridržavati. Jedno od tih je prekršila kada se sa mnom sprijateljila. Izrečito je naglasio da ne sme imati drugačiji kontakt no poslovan.

Delimično je znala moju situaciju pre nego što sam joj detaljnije ispričala. Zajedno bi smo plakale dok bih joj govorila šta sam sve doživela sa Danijelom. Naravno, priče o seksu sam izostavila. Nažalost, jadna žena, ne može ništa protiv Danijela, jer on kao i meni takk i njoj može naneti zlo. Ne bih joj ni dozvolila da zbog mene svoj život upropasti. Dovoljno mi je što me sasluša i pravi društvo u ovoj mojoj izolaciji. Vikendom ima slobodne dane i to koristi tako što posećuje svog sina u domu za decu sa posebnom negom. Zbog posla nema vremena da ga čuva, pa zato plaća taj dom.

O Danijelu mi je rekla da ima 35 godina, da je takodje bez roditelja koji su poginuli prilikom atentata na njih od strane druge mafije. On je odrastao u porodici koja ima duboke korene koje vode do kriminala. Dragana bi često čula njegove poslovne razgovore kada bi ih preko laptopa u dnevnoj sobi vodio, a ona bi nešto u kuhinji spremala. Tu je načula da se bavi prodajom droge. A možda i ljudskim organima. U to nije htela da zalazi, jer za to nije do dan danas sigurna.

Što se tiče mojih zahteva, dobila sam odeću koju mi je Danijel po mojoj želji onlajn naručio. Uredio je onu praznu sobu da bude specijalno za moju garderobu, nakin, obuću i šminku. Veliki regali su puni odećom i obućom, kao i torbama koje mi nisu pktrebne jer ne izlazim. Nije uopšte štedeo i sada prvi put u životu posedujem veliki broj skupih marki, od Prade do Gucci-ja. Takodje je u toj sobi i sto za šminku sa velikim ogledalom, koji retko koristim jer, opet naglašavam, ne izlazim. Frizerka je dolazila pre dve nedelje i skratila mi krajeve kose. A što se tiče manikira i ostalih stvari, nisam tražila jer mi nije bilo potrebno.

Sada nakon što sam napisala Mioni šta imam da joj kažem, presavila sam papir dva puta i spakovala ga u kovertu koju ću dati Danijelu kada dodje. Zapravo, za dva sata, sudeći po zkatnom Versaci satu na mojoj ruci.

Svake nedelje naručujem neku skupu markiranu stvar za koju znam da mi neće biti potrebna, jer me zadovoljava činjenica da trošim Danijelove pare. Tešim sebe time da ga kažnjavam za ovo što me drži zatvorenom. Dosta stvari sam dala Dragani, da ih nosi, proda i zadrži novac, ili da ih nekome pokloni. Danijel neće ni primetiti. Za sada se nije požalio na to što non stop kupujem. Mislim da me smatra za šopingholičarku ili da je to sasvim normalno jer sam žena.

Nedostaje mi svet. Da izadjem na kafu sa koleginicama sa posla i Mionom. Da radim. Budem samostalna. Nedostaju mi ulice Beograda. Gužve, buka grada i svetla noću. Čak i glupi zastoj na putu mi nedostaje.

Kada pomislim na moj posao koji sam volela raditi, automatski se zapitam da li nekome tamo nedostajem. Da li su zadovoljni kako sam radila. Da li se pitaju gde sam i kako sam. Verovatno su mi do sada našli zamenu. Verovatno ih i nije briga za mene.

Jedino Mionu imam, jer od familije nikog nemam, a dalju rodbinu i ne poznajem.

Odlučim da gledam seriju na netflix-u u dnevnoj dok čekam da Danijel dodje.

Kada treća epizoda počne, začujem zatvaranje vrata i srce mi se ubrza jee znam da je došao. Posetioce nemamo.

,,Stigao si." - Kažem to sa olakšanjem i tešim sebe da mi je drago jer mu konačno mogu dati pismo.

,,Nedostajala si mi." - Šapne mi na uvo kada me zagrli i ja taj zagrljaj sa lakoćom prihvatim.

I ti si meni.
Pomislim ali ne izgovorim, jer tu granicu još ne smem da predjem.

,,Kako divno mirišeš." - Prošaputa ljubeći mi vrat. Čudilo bi me da ne miriše jako i divno, jer je bio poprilično skup.

Šarao je poljupcima po mom vratu sve dok nije došao do svog cilja, mojih usana i nežno ostavio svoj trag na njima.

Situacija u kojoj smo se nakon toga našli, recimo da...nije prikladna za mladje od osamnaest godina.

_

Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸