Ovde ću da napišem (jer ću posle da zaboravim) da obavezno pročitate priču ''Hall Of Fame'', koju piše AddictedR5er. Devojka predobro piše, u to budite sigurni. Priča je jedna od mojih omiljenih. Nećete se pokajati ako je pročitate. Tek je počela da piše, pa bi joj malo podrške dobro došlo...
***
U času kada krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.
***
'Moji večeras ne rade, pa se pitaju da li bi želeo da dođeš na večeru?'
'Naravno. Nije loša ideja, dušo.'
'Radujem se. :) Poslaću ti u koliko sati bi trebao doći.'
'Vidimo se. :*'
''Hawkins!'', Lillian zbunjeno i uplašeno podigne pogled ka nastavnici književnosti. Ta vitka žena sa naočarima, gledala ju je ispod oka kao da je počinila prekršaj. I jeste, učinila je. Koristila je telefon na sred časa i dopisivala se sa Robinom.
''Da?'', nesigurno postavi.
''Dobićeš kaznu Lillian, ukoliko ne budeš odložila telefon na mesto.'', nastavnica zapreti.
''Ali ja sam samo...''
''Ne želim da čujem.'', upozori je. ''Vidimo se na kaznenoj.'', nastavnica joj uputi jedan zlobni pogled i osmehnu joj se bezobrazno. Lillian je bila zbunjena ovom situacijom. Ovakve stvari su joj se retko kad dešavale. Celo odeljenje je gledalo u nju, osećala se poniženo.
''Ali...'', njene reči prekinu zvono za kraj časa. Duboko izdahnu kada su svi učenici izleteli iz prostorije. Sada je morala ići na kaznenu nastavu. Pretpostavila je da će morati da čisti sa ostalim učenicima salu za fizičko. Namrštila se na samu pomisao znojavih košarkaša.
Pogled joj se na trenutak susrete sa Doninim i ona izgubljeno samo nastavi da gleda u nju. Dona ju je mogla ubiti pogledom. Od sinoćnog incidenta, Lillian je na nju drugačije gledala. Dona je u svojim očima imala neki blesak tuge i uplašenosti. Nosila je maramu preko svog vrata kako bi sakrila ožiljak od sinoć. Nisu razgovarale danas. Lillian se plašila da započne razgovor, Dona bi veoma lako mogla da prijavi Nialla policiji.
Lillian se trgnu iz svojih misli, krenu da sakuplja stvari, a zatim se uputi na hodnik žurno izlazeći iz prazne učionice. Nije želela da zakasni na kaznenu nastavu. Ovo je bila njena druga kaznena nastava do sada, Lillian je bila jedna od onih isuviše povučenih devojaka za tako nešto.
Taj prvi put se desio iste te godine. Lillian je zakasnila zajedno sa Donom na čas istorije. Istoričar je važio za jednog od najstrožijih nastavnika u školi. Bio je gori čak i od nastavnice književnosti. Lillian nije baš želela da se priseća tog dana kada je sa Donom upala u odeljenje na sred časa i zaradila kaznu zbog Doninog raspravljanja sa nastavnikom. Ali je morala da prizna da su njih dve o tom konfliktu neprestano pričale i smejale se svakog puta kada bi se setile izraza lica istoričara u toku svađe.
I eto, Lillian je i dalje razmišljala o Doni. Prisetila se tog dana, a zatim su joj se krenule nizati u glavi i ostale scene. Poput fotografija, Lillian se prisećala njihov zajedničkih trenutaka i svih smešnih dogodovština i smicalica, raznih nevolja u koje su njih dve upadale. Možda će to sad ostati samo lepe uspomene, Dona možda više nikada neće želeti da progovori sa njom.
Nakon Doninog saznanja da se Lillian druži sa "bolesnikom", Lillian je želela da izbegne izlaženje riziku i Niallovoj prijavi. Slika Nialla iza rešetaka je u njenom srcu izazivala bol, to je bilo nešto što je najmanje želela. Sve što je sada htela, bio je razgovor sa Niallom i odvikavanje od počinjavanja zločina. Pomoćiće mu, pa makar i bez njegovog znanja.
Tako zadubljena u sopstvene misli, Lillian je izletela je na hodnik, a potom žurno otključala ormarić. Većina učenika je odlazila kući, tako da je hodnik bio skoro pa prazan. Ostavi svoje stvari na mesto i uputi se ka sali i stepenicama koje vode ka njoj.
Čim je zakoračila u salu za fizičko, udarilo ju je zagušljiv miris i prašina u vazduhu. Mislim da ću se ugušiti, Lillian pomisli šaljivo i nakašlja se dok se kretala ka klupici pored prozora.
Sala za fizičko, nije bila ništa do jedne obične fiskulturne sale. Bila je to veoma prostrana i osvetljena prostorija. Tu se mogla videti mreža za odbojku, par strunjača, koša i pregršt lopti. Lillian obrati pažnju na ostale učenike koji su se dosađivali. Mada, oni su već bili naviknuti na to. Svakog dana bi bili ovde zbog nekakvog ispada.
Nakon vremena čekanja odgovarajućeg, nastavnica književnosti je ušla u salu izvinjavajući se. ''Izvinite što kasnim deco.'', reče užurbano i pozva sve učenike da istupe. Lillian umorno podiže pogled i priđe ostaloj grupi učenika.
''Philip Scot.'', momak izađe napred. ''Adam McGuire.'', veseli momak plave kose se javi i učlini isto. ''Margaret Jones.'', i sve se odvijalo isto.
Lillian je sa iščekivanjem slušala i čekala da je nastavnica prozove. ''Hawkins?'', Lillian zamišljeno podiže pogled ka njoj i stade ispred kolone učenika. Mislila je da je to bilo to i da će konačno moći da završi svoj deo posla, ali izgleda da je nastavnica imala drugi plan za nju. ''Polako popuštaš sa učenjem. Na ribanje podova!'', nastavnica oštro reče i Lillian pognu glavu. Nije volela da su sve oči uprte u nju, osećala se malo poniženo.
''Uuu...'', čuli su se uzvici sa svih strana. nastavnica književnosti ih je ućutkala smrtonosnim pogledom i nastavila sa prozivanjem.
Lillian skupi svoju kosu u visok rep i krenu ka odgovarajućem priboru. Uzela je kofu sa vodom, četku, a pre toga stavila rukavice na svoje ruke. Imala je sreće što je stalno pomagala Carli što se tiče čišćenja. Kada ona nije stigla da završi sve, Lillian bi oprala sudove, brisala prašinu ili se bacila na ribanje podova. Tako da joj ovaj zadatak nije bio težak.
Štaviše, želela je da što pre završi sa tim, tako da se odmah bacila na posao. Krenula je iz jednog ugla sale i tako nastavila sa čišćenjem do drugog kraja. Iako je nastavnica želela da joj da što gori zadatak, Lillian je to sa lakoćom podnela. Zamislila je sebe u ulozi lošeg đaka, nastavnica bi joj dala nešto još gore.
***
''Oprostite, molim vas.''
''Thomas! Zašto kasniš?''
''Ali ja zaista nisam...''
''Pridruži se Lillian!'', nastavnica dreknu na sirotog momka i tada nastane tišina u sali. Svi su gledali ka njima, dok je nervozni crnokosi dečko stajao zbunjen. ''Šta čekaš? Pomakni se!'', iznervirana ponovo krene vrištati na njega, ali joj ovog puta glas puknu i prolomi se tako jako kroz prostoriju. Thomas brzo krenu ka Lillian stidljivo se smešeći.
Ona ga je dočekala tako što je nastavila sa poslom i očekivala da će joj se i on pridružiti. Samo joj nije bilo jasno šta bi taj štreber i primeran učenik radio na kaznenoj.
''Hej Lilly.'', veselo je pozdravi.
''Zdravo Tom.'', Lillian podiže pogled ka njemu zbunjeno. ''Šta ćeš ti ovde?'', upita ga zainteresovano.
''Recimo da sam pomagao drugovima na testu. Uhvatili su me.'', Thomas slegnu ramenima i poče stavljati jarko žute rukavice za čišćenje na svoje šake. ''Ti?''
''Koristila sam telefon.'', Lillian mu kroz izdah odgovori i nevoljko se vrati poslu. Ostalo joj je još veoma malo posla, a recimo da se osećala malo neprijatno jer je morala da čisti sa dečkom koji već godinama gaji simpatije prema njoj. Situacija nije mogla biti gora.
Odlučila je da nastavi sa poslom i ne obazire se na dečka koji je zbunjeno buljio u nju i pokušavao da započne razgovor. Samo je želela da ode odatle i da što pre poseti Nialla.
***
Mala Sophie je žurno prelazila pogledom preko sobe ne bi li zatekla Lillian kako nestrpljivo kopa po svom ormaru. Pretpostavila je da traži stvari. Nije joj želela smetati, ali toj malenoj je jako bio potreban zagrljaj.
''Lilly?'', tih glasić ispuni sobu.
''Sophie, ne sad.'', sestra odbojno reče ne okrećući se ka njoj. Lillian nije želela da gubi vreme. Bacila se na posao i tražila stvari koje će obući večeras na večeri kada bude dolazio Robin. Ali je pre toga čvrsto odlučila da mora svratiti kod Nialla. Igre koje je njena mala sestra imala, morala je ostaviti po strani.
''Mama me ne voli.'', njena sestra posle kratkog vremena ponovo probi tišinu. Radnja u koju je Lillian trenutno bila udubljena, zaustavila se istog momenta. Ostavila je sve stvari na isto mesto i ukočeno se okrenula ka svojoj maloj sestri.
''K-Kako to mislš Sophie?'', zbunjeno postavi.
''Danas mi je rekla kako sam ja obično derište i da...'', Sohie ispusti mali jecaj. ''Da zbog mene ne može završiti sa poslom, a ja sam samo želela da se igramo.''
Spohieine reči su zabolele Lillian. Zabolele su je više od bilo čega na svetu. Nikada se nije osetila ovako loše. Bila je povređena, jer nije bila tu kada je njenoj sestri bio potreban zagrljaj. Smatrala je da je ona kriva, a ne njeni roditelji. Iako su oni bili pokretač u celoj ovoj situaciji, Lillian se osećala loše zbog male Sophie i njene majke koja je stalno tako postupala sa detetom.
Lillian polako priđe devojčici obučenu u ružičasto. Njena glava je bila pognuta dole, a iz te nestašne kosice je virila srebrna kruna. Tom krunom se nedavno proglasila princezom kraljevstva.
''Hej...'', Lillian je brzo povuče u zagrljaj nervozno klečeći ispred svoje tužne sestre. ''Mama i tata su osobe koje se trude da nam poboljšaju život, zbog toga toliko i rade. Nemoj misliti da te ne vole. Mi smo njihovo najveće blago i oni bi sve učinili za nas. Vole te Sophie, baš kao i ja.''
Lillian je sve to govorila sa poteškoćom. Shvatala je težinu situacije i dobro je razumela da njena mama može biti nekada jako okrutna. Kada je u pitanju bio posao, nekad bi zapostavila svoje ćerke. Ali ne može se izbeći činjenica da su oni od tog novca živeli jednim mirnim i raskošnim životom.
''I ja volim tebe Lilly. Ti si najbolja seka na svetu!'', Sophie još jače stisnu blago ukovrdžanu plavu kosu svoje sestre među prstima i nastavi da uživa u tom divnom mirisu još neko vreme.
***
''Hej ljubavi.'', začu se poznati veseli glas sa druge strane slušalice.
''Hej Rob.'', Lillian mu nasmešeno uzvrati.
''Jedva čekam da te vidim večeras. Tako mi nedostaješ.'', te reči probudiše neki čudni osećaj u dnu Lillianinog stomaka i ona još više razvi svoje usne u osmeh.
''I ti meni.'', odgovori kroz izdah.
Zbog hladnoće, Lillian brzo povuče svoje šake što dublje u rukave svoje jakne ne bi li ih ugrejala. Sada je čekala šetnja. Veče se polako bližilo, a ona je morala da stigne u Niallovu zgradu što pre. Tako bi imala više vremena da se pripremi za večeras.
''Ako želiš, možemo posle večere da izađemo negde.'', Robin uzbuđeno predloži.
''Mislim da to nije loša ideja.'', ona razmisli o predlogu. "Ali imam puno da učim ove nedelje.", Lillian ga obavesti i još jače stegnu kraj svoje tople kape preko svojih ušiju. Vetar je duvao pravo u njeno lice, a ona je za trenutak krenula kriviti sebe što nije ponela šal. Bilo bi joj toplije, s obzirom na zimu koja se tako brzo približila Veksfordu ove godine.
"Oh...", razočarani glas se začu. ''Vidimo se večeras lepotice.'', Robin joj zavodljivo reče.
''Vidimo se.''
***
Baš ta, potpuno ista zgrada koju je devojka posećivala svakog dana. Znala je da se izlagala ogromnom riziku na taj način, ali kada je onog dana saznala da Niall čini jedan veći deo njene prošlosti, rešila je da ne odustane od toga tako lako.
Kako se sve više bližila tom hladnom i mračnom hodniku, sve više je razmišljala o ponudi i Niallu. Duboko negde u sebi je gajila nadu da će Niall pristati na njen predlog i to je bilo ono što ju je teralo da ne odustane.
Niall ne sme ostati takav, Lillian pomisli i pridobi još veću želju za tim da promeni Niallov život iz korena. Iako je znala da to nije moglo biti moguće, želela je to. Iako nije bilo moguće da na bilo koji način povrati sve ubijene ljude, znala je to. On treba njenu pomoć.
Ako ga bude ubedila u to da pravi ogromnu grešku, podseti ga na detinjstvo, vrati u prošlost... možda će uspeti da izvuče ono dobro iz njega. Možda će uspeti da vrati onog slatkog i optimističnog dečaka kao što je bio pre.
Već je zakoračila u mračan hodnik koji je krio toliko tajni. Ovog puta nije bila toliko uplašena. Iako je u njenom telu bila prisutna neka čudna vrsta jeze, smatrala je da ne treba da se plaši.
Zakoračila je u onu istu sobu u kojoj su Dona i ona bile prethodne večeri. Nialla nije bilo na vidiku. Lillian je počela da gubi nadu i da se plaši da je možda otišao. Možda nije ni želeo da prihvati njenu pomoć koju mu je nudila.
''Ja sam tako loša osoba Lillian.'', poskočila je u mestu na taj dobro poznati glas pored njenog uha. Niz njena leđa se sruši ogromni val jeze i topline. Ovo nije očekivala. Toliko o tome da nije uplašena.
Istog momenta se okrenula ka njemu, kada ju je pribio uz hladan zid sobe. Dah joj je zastao kada je osetila njegovo telo čvrsto pribijeno uz njeno. Potpuno ista situacija; kapuljača preko glave, crna kabanica koja je prekrivala većinu njegovog tela. Lillian je žudela za tim da ga pogleda duboko u oči, oči koje su bile gotovo prekrivene.
Lica su im bila tako blizu, Niallove snažne šake su se odmah našle na njenom struku. Stisnuo ju je uz sebe, dok je duboko disao pored njenog uha. Kao da je imao osećaj da će mu pobeći, iako su oboje znali da je to potpuno neizvodljivo. Dahovi su im se mešali, a Lillian je postajala sve nestrpljivija.
''Niall...'', Lillian prodahta gledajući širom otvorenim očima u njegove usne koje su se tako sporo, a opet zavodljivo pomerale. ''Ti nisi loš, samo praviš greške kao i svaki čovek na svetu.'', pokušala je da ga pridobije lepim rečima.
''Ubijanje je zločin, nije greška!'', prosikta snažno kroz zube i oslobodi jednu ruku sa njenog struka. Tada snažno povuče par sekira navaljenih na zid prema podu. Glasan tresak odjeknu prostorijom, a Lillianino telo se zatrese. Iako je verovala da joj ništa neće uraditi, plašila se da se njemu nešto ne desi.
''Molim te, prestani...'', tiho prošaputa i smesti drhtavu šaku na njegova prsa sa ciljem da umiri njegovo disanje. Prsa su mu se dizala ogromnom brzinom, dok mu je donja usna bila čvrsto zarobljena među zubima.
Na njene reči, Niallove zategnute crte lica se opustiše, a disanje mu se nekim čudom umiri. On oprezno podiže svoju šaku ka njenom licu i položi je na njen obraz. Lillian zadrhta kada oseti njegov dodir na svojoj koži i na trenutak sklopi oči.
''Lillian...'', Niall započe mazeći njeno glatko lice. ''Želim da mi pomogneš.''
Author's note
Izvinjavam se ako ima nekih grešaka, ali moram da budem brza sad.
Pročitajte priču koju sam navela gore na vrhu i imate dva nova dela (ukoliko niste pročitali) od PIFOMD, pa zavirite malo. Tek sada ulazimo u pravu radnju priče.
Nastavak ide uskoro.
I hvala svima koji čitate ovo. Nemate pojma kolko mi sve to znači. Sve vas puno volim i obožavam i aww... Okej, zaboravite na ovo. Želim da vam kažem da čitam sve vaše komentare i da sam svima neizmerno zahvalna. Nemate pojma kakav osmeh uspete da mi izmamite, ali ne odgovaram na vaše komentare upravo zbog toga što ih je i na početku priče bilo mnogo (a meni je bilo glupo da samo odgovaram sa ''Hvala'' itd...).
Uglavnom, stay awesome!
~SwaggyWritter