Slijedeće jutro sam ustala iz kreveta tako brzo da sam skoro završila nosom priljubljena za pod. Na brzinu sam se istuširala i oprala zube. Obukla sam crnu suknju i bijelu bluzu koju sam zataknula u suknju. Navukla sam sako i crne kožne cipele na visoku petu, a onda sam se pogledala u ogledalo. Namrštila sam se. Prokletstvo! Rekla sam da se više nikada neću oblačiti kao prokleta odvjetnica i ja sam to ponovno učinila. Ali sada nisam imala vremena za prevlačenje jer sam žurila. Sebastian bi mogao svaki trenutak doći, a ja ne želim da me uhvati ovdje. Želim sama doći na posao jer mi ne treba njegova sjena.
Uzela sam svoju torbicu i mobitel te sam uzela potrebne dokumente koje moj tata treba potpisati pa sam jurnula do vrata. Polako sam provirila van i izdahnula od olakšanja kada nisam ugledala Sebastiana. Izašla sam, upalila alarm i zaključala kuću. Brzim korakom sam krenula na ulicu kako bih potražila taksi kada me je zvižduk zaustavio. Zastala sam i zatvorila oči. Zar je on tu? Kako ga nisam vidjela?
„Nije valjda da mi bježiš, Princezo?" Zarežala sam kada sam čula njegov glas. Mislila sam da ću imati priliku stići sama na posao bez njega, ali nisam bila te sreće. Polako sam se okrenula prema njemu i zagrcnula se kada sam ga ugledala. Jezik mi je doslovno pao do poda. Bio je parkiran kuću do moje zato ga nisam mogla vidjeti. A ono što sam ugledala, oduzelo mi je dar govora.
Sebastian je bio obučen u tamnoplavo odijelo koje mu je stajalo kao saliveno. Kravata mu je bila plave boje kao njegove oči koje je sakrio iza tamnih naočala, ali sa sigurnošću mogu reći kako me je pržio tim pogledom jer sam se osjećala kao da gorim. Kosa mu je bila nešto duža od onoga kako je prije nosio zato ju je sada uredno počešljao. Stajao je ležerno naslonjen na svoj auto i u tišini me zabavljeno promatrao.
Da li je on nešto rekao? Potpuno sam se izgubila kada sam ga ugledala. Bio je čisti seks. Tako prokleto dobar.
„Otkud ti ovdje?", upitala sam promuklo i bez daha. Htjela sam se ošamariti što sam si dozvolila da on vidi moju reakciju na njega. Sebastianova usna se kratko pomaknula.
„Rekao bih da te vodim na posao, Princezo. Upadaj!"
„Imam svoga vlastitoga vozača? Koja sam ja sretnica", rekla sam s dozom sarkazma. Njegova usnica je ponovno trznula i zbog toga su se leptirići u mome stomaku ponovno probudili.
„Onda, kamo ste krenuli, Vaše Visočanstvo?" Zakolutala sam očima i krenula prema njemu. Samodopadni gad! Baš me voli izazivati, ali uzvratit ću mu jednakom mjerom.
„Idemo, vozaču! Moj posao ne smije čekati, a ti me zadržavaš!" Bezobrazno sam mu se nacerila i otvorila suvozačka vrata. Uhvatila sam ga kako mi gleda u stražnjicu pa sam se zabavila pojasom kako bih sakrila osmijeh. Ha! Izgleda da mu se sviđa ono što je vidio!
„Znaš li da je danas subota? Tko još radi subotom?"
„Nas dvoje, očito", rekla sam mu ljubazno koliko ja to mogu biti. Raširila sam svoje oči kada sam shvatila da se smije. Taj tihi zvuk je bio tako seksi da sam morala skupiti međunožje jer sam od toga zvuka postala uzbuđena. Ovaj muškarac!
Sebastian je pokrenuo auto i odjednom sam postala nervozna. Izgubila sam dar govora. Nas dvoje ćemo biti u autu svaki dan kada me bude vozio s posla i na posao. To mi je bilo previše. Zbog toga sam i pokušala pobjeći, ali i zbog toga što sam morala doći do tatinoga stana da potražim ono pismo koje je dobio. Znam da mi je lagao jer jako dobro poznajem svoga tatu. On danas ima važan ručak s našim ulagačima pa ću imati vremena pronjuškati po njegovome stanu. Srećom pa imam ključ koji nisam koristila već godinama. Kada sam već kod tate.....
„Ima li moj tata zaštitu?", upitala sam Sebastiana. Kratko me je pogledao pa brzo vratio svoj pogled na cestu. Ne želim da moj tata bude bez zaštite dok vani vreba opasnost.
„I on ima zaštitu. I to dobru zaštitu."
„Tko je on?"
„Zapravo ona. Kira Ward. Bivša pripadnica vojske, najbolji snajper i borac. Tvoj tata će biti siguran s njome."
„Moj tata je dobio ženu? Zašto je ja nisam dobila?"
„Zato što si ti bila tako dobre sreće i dobila mene", rekao je s dozom sarkazma. Tiho sam se nasmijala. Malo me je opustio kada mi je rekao da je tata siguran. Tko god ta Kira bila, bolje joj je da pazi na njega inače će imati posla sa mnom. Iako mislim da bi me mogla ubiti jednim potezom. Dobro, ja ću pozvati Miju pa da se ona obračuna s njome.
„Što je tako smiješno?", upitao je Sebastian zaineresirano. Nisam niti shvatila da se smiješim dok mi on to nije rekao. Odlučila sam mu reći istinu.
„Zapravo, razmišljam o tome kako bih voljela vidjeti Miju i Kiru u ringu. Što misliš, koja bi pobijedila?" Sebastian je nekoliko trenutaka u tišini razmišljao pa me je pogledao. Te njegove oči će me jednoga dana ubiti. Čak i kroz naočale znam da blješte intenzivno plavom bojom.
„Mislim da bi Kira pobijedila."
„Ha!", viknula sam iznenađeno. „Ovo moram reći Miji!"
„Hej! Pa ne moraš me odmah izdati! Mia će mi možda jaja polupati zbog toga!"
„Oh, sada joj definitivno moram to reći!", rekla sam kroz smijeh. Sebastian me je prijeteće pogledao, ali mu je u kutu usana igrao maleni osmijeh. Ovo je tako čudno, ali u isto vrijeme tako divno. Nas dvoje se šalimo malo za promjenu. Ovo je ustvari dobrodošla promjena.
Sebastian je parkirao auto u podzemnoj garaži, a onda smo zajedno krenuli prema dizalu koje nas je odvelo u predvorje. Ignorirala sam ženu koja je stajala za recepcijom pa sam samo prošla pokraj nje. Ona je trebala dobiti otkaz još prije dvije godine kada je izvrijeđala Miju, ali je se nisam mogla riješiti. Dobro je obavljala svoj posao i bilo bi joj teško pronaći zamjenu.
Sjela sam za stol i pogledala u Sebastiana koji me je promatrao. Skinuo je sunčane naočale i još jednom me ostavio bez daha. Što mi to ovaj muškarac radi?
„Stvarno si tako hladna, ha?"
„Molim?", upitala sam šokirano.
„Prošla si pokraj one cure na recepciji kao da ne postoji dok te je ona lijepo pozdravljala. Stvarno si hladna kučka." Njegove riječi su me nekako povrijedile pa sam skočila na noge, bijesna i spremna na borbu. Znala sam da šale između nas neće dugo trajati samo sam mislila kako ću ja to brzo uništiti, ali sam očito pogriješila.
„Izađi van!", rekla sam hladno. „ Nemaš pojma o čemu pričaš i zato jebeno začepi!" Zbog ovoga muškarca sam počela previše psovati. Želim ga zadaviti, ali znam da njemu ne mogu učiniti preveliku štetu jer je bio ogroman. Gad! Zgodni glupi gad!
„Mislim da znam o čemu pričam jer sam te upravo vidio!" Pokazao je prstom iza sebe. Odmahnula sam glavom i spremila se na paljbu kada mi je zazvonio telefon. Podignula sam slušalicu i graknula u nju. Tata se s druge strane iznenadio na moj ton pa sam se ispričala.
„Dobro, dolazim odmah!" Poklopila sam i uzela papire koje mora potpisati. Zastala sam ispred Sebastiana i bocnula ga prstom u prsa. „Ta cura je jednom izvrijeđala moju najbolju prijateljicu, tvoju sestru i ne zaslužuje da je pozdravim. Da sam tolika hladna kučka dala bih joj otkaz, ali očito je da nisam. Jedno moraš znati o meni Sebastiane, ja nikada neću dozvoliti da netko vrijeđa moje prijatelje! Nikada!"
Namjerno sam ga gurnula ramenom kada sam prolazila pokraj njega, ali se on nije niti pomaknuo. Hitrim korakom sam krenula prema tatinom uredu. Čula sam i njegove korake iza sebe pa sam ubrzala. Pred vratima moga tate je stajala visoka, tamnoputa žena koja mi je kimnula glavom. Uzvratila sam joj kimanjem i ušla u tatin ured. Bacila sam fascikl pred njega.
„Sve u redu, dušo?"
„Da, sve je u redu", rekla sam živčano. Skoro sam režala koliko sam bila ljuta. Onaj muškarac vani budi ružnu stranu u meni. „Ne nije sve u redu. Možemo li se, molim te, mijenjati. Ti uzmi Sebastiana, a ja ću Kiru."
„Možeš li mi reći što se događa između vas dvoje? Izgledate kao da se želite poubijati. Rekao sam Gabrielu da bi bilo dobro da ti dodijeli nekoga drugoga, ali je on inzistirao na Sebastianu."
„On je gad", rekla sam ljutito. Izdahnula sam i predala se. Sjela sam u stolicu preko puta tate. „Dobro, ja sam gadura. Otkako smo se upoznali, želim ga udaviti, ali to je sve moja krivnja."
„Zašto to onda jednostavno ne ispraviš?" Lako je to reći, ali teško je to učiniti. Ja sam bila ponosna žena i teško sam prelazila preko svojih grešaka. Ali znam da preko ove greške jednom moram preći inače ću izgubiti Sebastiana i kao prijatelja, a to ne bih željela. Jednostavno mu se moram ispričati zbog svega i zahvaliti mu se što me je spasio. Dva puta. Ali zašto je to tako teško? Jer sam tvrdoglava gadura! Eto, rekla sam!
„Hoću, jednom", rekla sam. Zagledala sam se u svoga tatu i tek sada shvatila da mi ne pričamo o poslu. Mi pričamo o meni. „Čekaj, što se ovdje događa?", upitala sam iznenađeno. Tata je zbunjeno trepnuo.
„Zašto pitaš?"
„Kako to da me ne pitaš o poslu?" Tata je bolno izdahnuo te se ustao. Sjeo je u stolicu pokraj moje i uhvatio me za ruke. Vidjela sam tugu u njegovim očima koja nikada nije nestala. Njegove oči su prestale sjati baš kao i moje prije dvanaest godina.
„Zato što sam izgubio prokletih dvanaest godina tvoga života. Ne želim izgubiti još koju godinu."
„Što nam se dogodilo, tata?", upitala sam tužno. Tata je čvršće stegnuo moje ruke i tužno se nasmiješio. Sada vidim koliko smo tata i ja ustvari slični. Iste boje oči i kosa. Oboje ponosni i tvrdoglavi. Oboje još u velikoj boli i nedostajali smo jedno drugome.
„Ja sam kriv, dušo. Dopustio sam da me bol odvoji od moje vlastite kćeri. Nakon smrti tvoje majke, ja sam se pogubio. Izgubili smo je tako brzo nakon tvoga brata i...."
„Ona je odlučila otići i ostaviti nas. Mi smo ostali i razdvojili se. Tako mi nedostaješ, tata."
„Oh, dušo. I ti meni stvarno nedostaješ. Gledao sam te ovdje svakoga dana i svaki dan sam poželio doći k tebi i zagrliti te, ali sam se bojao."
„I ja sam se bojala. Bojala sam se da ćeš me odbaciti. Bojala sam se da me možda kriviš zbog onoga što se dogodilo Amosu", rekla sam tiho, na rubu suza. Ovo je prvi puta da sam spomenula bratovo ime i moje srce se odmah bolno stisnulo. Tata je šokirano raširio svoje oči, a onda me je svojim dlanovima uhvatio za obraze. Zagledao se duboko u moje oči.
„Ne!", skoro je viknuo. „Nikada te ne bih krivio za ono što se dogodio! I ti si bila žrtva!"
„Ali ja sam preživjela!"
„I hvala Bogu na tome! Ne bih mogao podnijeti da sam izgubio i svoju princezu", rekao je bolnim glasom. Suze su mu se slijevale niz obraze. Boljelo me je gledati moga oca ovakvoga. Prošlo je previše vremena koje sam provela bez svoga tate i sada se više nikada ne želim odvojiti od njega.
„Moj sin će uvijek biti dijelom mene, dijelom nas, dušo. To se nikada neće promijeniti."
„Tako mi nedostaje tata", rekla sam tiho. Suze su me pekle u očima, ali niti jedna nije potekla. „I mama. Iako je učinila to što je učinila."
„Tvoja mama se nije željela boriti i izabrala je krivo." Kimnula sam glavom. Smatrala sam svoju mamu slabom zbog onoga što je učinila, ali to ne umanjuje činjenicu da mi ne nedostaje svakoga dana. Moj tata i ja smo previše izgubili i ne želim dozvoliti da i njega izgubim. Ne mogu. Onda bih se potpuno raspala.
„Princezo, žao mi je zbog svega. Žao mi je što nisam bio bolji otac."
„Meni je žao što nisam bila bolja kćer", rekla sam tiho. Brisala sam suze s njegovih obraza. Da ga Mia vidi, ne bi mogla vjerovati baš kao što niti ja ne mogu vjerovati. Moj tata ipak ima osjećaje samo ih je dobro skrivao. Uvijek sam ga smatrala hladnim, ali sam bila u krivu. Derek Bolton je bio topla osoba, moj otac i osoba koju sam ja voljela najviše na svijetu.
„Volim te, tata. Želim da ponovno budemo obitelj."
„Oh, volim i ja tebe, dušo." Tata me je zagrlio i zibao me je kao malo dijete. Ovila sam svoje ruke oko njega i stegnula ga. Zatvorila sam svoje oči i izrekla tihu zahvalu što ponovno imam svoga oca. Nikada nije kasno da ponovno budemo ono što smo bili prije tragedije koja nas je obilježila za cijeli život. Zajedno ćemo se naučiti nositi s boli. Zajedno ćemo naučiti kako da napokon otpustimo tu bol koja nas godinama guši. Meni će ići puno teže jer se ja sjećam svake proklete pojedinosti toga dana, ali mogu pomoći svome tati da zaboravi i da si napokon oprosti.
„Želiš li da idemo sutra na ručak? Ili napokon mogu upoznati tvoje prijatelje! Bože dragi, ja sam grozan otac!"
„Zašto?"
„Imaš prijatelje nakon toliko dugo godina, a ja ih nisam još upoznao."
„I hoćeš. Uskoro. Sigurna sam da će ti se svidjeti."
„Siguran sam da hoće."
„Dobro. Dogovorit ćemo se za ručak, sada te ostavljam poslu. Kada potpišeš papire, daj ih Jamesu i on će......" Tata se nasmijao pa sam zastala i zbunjeno se zagledala u njega. „Što je?"
„Znam što trebam napraviti, dušo. Ali hvala ti."
„Oprosti. Mozak mi uvijek radi sto na sat." Ustala sam se i poljubila tatu u obraz te sam ga ostavila da radi. Sebastiana nisam niti pogledala već sam se zagledala u tepih, potresena, ali opet sretna zbog razgovora koji sam vodila s tatom. Ovaj razgovor se trebao dogoditi još prije nekoliko godina, ali nikada nije kasno. Sada ponovno imam ono nešto što sam izgubila i ne mogu biti sretnija zbog toga.
Zastala sam kada sam došla do kraja hodnika te sam shvatila da sam promašila svoja vrata. Vratila sam se nazad i bacila se u svoju stolicu. Zagledala sam se u papire na stolu i poželjela nestati. Bilo gdje, Narnija, Hogwarts, samo da nisam ovdje na ovome mjestu koje mrzim. Jednom ću priznati tati što doista mislim o ovome poslu, ali sada smo tek probili led. Trebam čekati da se donekle otopi pa da mu onda sve priznam.
„Trebaš li što?" Trgnula sam se na Sebastianov glas. Nisam niti shvatila da je on ovdje sa mnom. Koliko dugo tu stoji i promatra mene zamišljenu?
„Da, ostavi me samu." Kimnuo je glavom i povukao se. Nisam imala volje raditi. Trebalo mi je zraka od ovoga mjesta i trebalo mi je zraka od sjene koja me stalno posvuda prati. Neću moći obaviti svoj zadatak dok je on uz mene, a ne želim mu reći što ustvari radim i tražim. Dok sama ne pronađem to prijeteće pismo, ne želim nikome ništa govoriti.
Bacila sam se na posao kako bi mi vrijeme brže prošlo, ali ono kao da se namjerno sporo vuklo. To radi meni u inat, sigurna sam. Nakon nekog vremena, tata je došao kod mene u ured da me pozdravi.
„Dušo, ja idem sada na ručak s našim ulagačima. Mislim da se više neću vraćati. Bilo bi dobro da i ti odeš i odmoriš."
„Mislim da hoću, tata. Zabavi se na ručku." Mahnula sam mu. Zatvorio je vrata i otišao. Čekala sam nekoliko trenutaka te sam uzela svoju torbicu i potrpala svoje stvari unutra. Sada samo moram dobro razmisliti kako da se riješim svoje sjene. Izašla sam na hodnik i ugodno se iznenadila kada ga nisam ugledala ondje. Nisam željela analizirati njegov nestanak, nego sam požurila do dizala i uletjela u njega kao da me vrag goni. Inače sam izlazila na prednji ulaz ili kroz garažu, ali sada sam odlučila otići na stražnji izlaz.
Otvorila sam vrata i zastala kao ukopana kada sam ga ugledala kako se ležerno naslanja na auto. Tiho me je promatrao. Kako je znao? Ovaj čovjek ima nadnaravne moći ili je stavio tragač na mene. Zbog toga ću postati jako ljuta ako se ispostavi da je istina.
„Kamo idemo?", upitao je Sebastian opušteno.
„Kako si znao?"
„Zato što te poznajem, Princezo."
„Ne poznaješ me, Dive. Ovo moram obaviti sama." Krenula sam na drugu stranu, ali me je njegova ruka zaustavila. Bila sam mu tako blizu da sam osjetila njegov topao dah na svome licu. Mirisao je tako muževno i sviježe.
„Moj je posao da te čuvam, stoga idem s tobom."
„Nisi moja dadilja. Ne treba mi dadilja."
„Ponašaš se kao razmaženo derište pa je očito da ti treba jedna. Ali to neću biti ja." Zagledao se duboko u moje oči zbog čega sam protrnula. „Onda, kamo idemo?" Bijesno sam puhnula i maknula njegovu ruku sa sebe. Željela sam ga udariti koljenom u jaja i pobjeći, ali mi ga je nekako bilo žao. Naći ću drugog načina da ga se riješim. Ali sada nemam proklete ideje kako da to učinim zato sam odustala.
„Vodi me do stana moga tate."
„Tvoj tata je upravo otišao na ručak sa ulagačima."
„Ozbiljno? Kako ja to samo nisam znala", rekla sam sarkastično. Suzio je svoje oči dok me je ljutito gledao. „Moram uzeti neke papire. Kreni odmah!"
„Ovdje ja zapovijedan, Princezo."
„Da, kako da ne. Krenimo!" Ušla sam u auto i čekala da on uđe. Pogledala sam u retrovizor i shvatila da gleda prema nebu kao da traži milost od nekoga. Tiho sam se nasmijala svojoj maloj pobjedi. Možda ga toliko izludim pa on sam traži premještaj.
Cijelim putem do tatinoga stana smo šutjeli dok je u pozadini svirala tiha glazba. Ukočila sam se kada sam začula prve taktove pjesme Brother od benda Kodaline. Odmah sam se sjetila svoga brata pa su me suze zapekle u očima. Nikada nisam mogla poslušati ovu pjesmu do kraja jer me je uvijek podsjećala na njega. Drhtavom rukom sam promijenila stanicu i pogledala na svoju stranu kako bih od Sebastiana sakrila da sam uznemirena. Obgrlila sam se rukama kako bih sakrila svoje drhtave ruke te sam duboko udahnula. Tamni oblaci su se na trenutak maknuli i zasjalo je sunce.
Kada je Sebastian zaustavio auto pred tatinom zgradom, izletjela sam van i potrčala u zgradu. Čula sam ga kako psuje i trči za mnom. Ušao je u dizalo i bijesno se zagledao u mene. Naslonila sam se na zid dok mi se on približavao. Zastao je tek koji centimetar od moga lica.
„Prestani to raditi! Prestani jebeno bježati i olakšaj mi posao! Ne mogu te zaštititi kada ti srljaš okolo i ne misliš na svoju sigurnost! Počni misliti na svoju jebenu sigurnost!" Polako sam kimnula glavom. Odmaknuo se od mene i izašao iz dizala. Udahnula sam kada sam shvatila da sam prestala disati dok je pričao. Imao je pravo. Ne znam zašto se ponašam kao prava kučka. Trebala bih se brinuti za svoju sigurnost i njemu olakšati posao, a sve što sam činila je bježala od njega. Ne znam što se sa mnom događa.
Izašla sam brzo iz dizala kada su se vrata počela zatvarati. Sebastian je stajao pred vratima moga tate. Čekao me je, ali me nije niti pogledao kada sam mu prišla. Nakon njegovog govora u dizalu, nisam mu mogla reći da ostane vani kako bih ja mogla pretražiti stan. Tek onda bi postao sumnjičav.
Dok sam ja utipkavala šifru u alarm, Sebastian je ponovno pregledavao cijeli stan. Ostala sam stajati pokraj vrata iako mi nije ništa rekao. Kada se vratio i ugledao me, oči su mu zadovoljno zasjale. Vidiš da ipak mogu poslušati iako me to ubija.
„U redu. Brzo ću ovo obaviti ti se zabavi nečime." Ostavila sam ga na hodniku pa sam se prvo zaputila u tatinu sobu. Pretražila sam svaku moguću ladicu pa čak i ispod madraca, ali nisam našla ništa. Prešla sam u njegov kućni ured i ondje pretražila sve ladice, ali niti ondje nije bilo ničega. Zagledala sam se u ladice i onda mi je sinulo. Dok sam bila dijete, moj tata je iz nekog meni nepoznatog razloga u kućnom uredu imao veliki stol s velikom ladicom, a ta ladica je imala dvostruko dno. Ondje je držao neke važne dokumente. Zato sam sada krenula u potragu za takvom ladicom, ali sam ubrzo ostala razočarana. Skoro sam počela psovati od bijesa kada sam ugledala police pune knjige. Baš krasno!
Vadila sam jednu po jednu knjigu u potrazi za prokletim pismom. Ruke su me boljele, a glavobolja se povećavala. Ne znam koliko sam bila ovdje, pola sata, sat vremena, ali sam ubrzo odustala i sjela na njegov kožni stolac. Ako pismo nije ovdje, onda je možda u hotelu u njegovom uredu. Morala sam otići odavde što je prije moguće dok me on nije uhvatio. Uzela sam papire za printanje i počela ih trpati u torbu samo kako bi ih Sebastian vidio. Ipak sam došla po neke papire, zar ne?
„Idemo. Oprosti što je trajalo ovako dugo." On je samo kimnuo glavom. Zaključala sam tatin stan i upalila alarm. Razočarano sam puhnula. Bila sam sigurna da ga drži ovdje, ali sam se prevarila. Morat ću ga potražiti u njegovom uredu u hotelu, ali ne danas. Nisam više imala snage za potragu. Bilo mi je potrebno društvo.
„Možeš li me odvesti do Mije?", upitala sam ga kada smo sjeli u auto. Sebastian je opet samo kimnuo glavom zbog čega me je počeo nervirati. Želim da priča pa makar i da me vrijeđa. Mrzila sam kada je šutio. Znam da zna biti šutljiv, ali sa mnom nije takav. Sa mnom uvijek priča i prepire se. Prokletstvo! Nikad ne bih mogla zamisliti da će mi nedostajati njegov glas.
„Žao mi je", rekla sam tiho. Krajičkom oka sam ga vidjela kako me iznenađeno promatra. Pogledala sam ga. Njegove oči su svijetlile.
„Zbog čega?"
„Zbog toga što ti pokušavam pobjeći. Ne želim da misliš......" Da sam razmažena. To sam htjela reći, ali on to misli otkako smo se upoznali. On ne zna što sam ja preživjela prije toliko godina i definitivno nisam bila razmažena.
„Još uvijek mi je nepojmljivo to da me netko želi ubiti." Zadnju riječ sam prošaptala tiho kao da me taj tko me želi ubiti može čuti i obaviti dok sam u autu. „Ne mogu se niti naviknuti da imam stalno nekoga uz sebe. Uvijek sam bila sama i sada me ti stalno pratiš okolo poput uhode, ali znam da me samo želiš zaštititi, a ja se ponašam kao gadura i...."
„Princezo?"
„Hm?" Sebastian me je zabavljeno pogledao.
„Molim te da prestaneš pričati. Previše pričaš", rekao je šaljivo. Odmah sam se počela opuštati. „I meni je žao."
„Zbog čega?"
„Što sam rekao da si hladna kučka. Znam da nisi i potpuno se slažem s onime što si rekla. Ne bih niti ja dozvolio da netko vrijeđa moje prijatelje pogotovo Miju i Deana koji su mi kao brat i sestra."
„Mia mi je najbolja prijateljica i za nju bih učinila sve."
„Znam i ja bih isto." Na trenutak je zavladala tišina, a onda je on ponovno progovorio. „Zašto joj nisi dala otkaz?"
„Dobila je upozorenje. Radi dobro svoj posao i bilo bi je teško zamijeniti, ali ona jako dobro zna kako se treba odnositi prema ljudima."
„Ako si je ti naučila, onda sigurno ne zna", rekao je s dozom sarkazma. Otvorila sam svoja usta od iznenađenja, a onda sam ga zaigrano udarila po ramenu. Sebastian se nasmijao zbog čega su moji leptirići ponovno podivljali.
„Hej! Vozim!"
„Seronjo!", rekla sam kroz smijeh. Ostatak puta smo proveli u ugodnoj tišini. Ne znam koliko dugo će trajati ovo naše primirje, ali odlučila sam uživati u svakoj minuti. Bilo je lijepo šaliti se s njime i samo pričati bez prepiranja. Iskreno, iako sam na neki ludi način voljela naše prepirke, bila sam umorna od toga.
Izašla sam iz auta kada se Sebastian parkirao. Zagledala sam se u mjesto gdje me je Sebastian odbacio i odmah sam se sjetila njegovog čvrstom tijela na mome. Da me poslije nije panika uhvatila, sigurna sam da bih uživala.
„Hajde, Mia....." Kao da ju je dozvao, izletjela je iz kuće kao metak i bacila mi se u zagrljaj. „Čeka." Dovršio je Sebastian rečenicu. Mia me je neko vrijeme bez prestanka grlila dok je Sebastian mirno čekao pokraj nas. Mogao je otići u kuću, ali je ipak odlučio pričekati ovdje. I bila sam mu zahvalna na tome.
„Bože! Tako sam se zabrinula za tebe", rekla je Mia. Pomilovala me je po obrazu, a onda me je dlanom udarila po ramenu. „Znaš li se ti javiti na prokleti mobitel?"
„To boli!", rekla sam i uhvatila se za rame. „Oprosti. Glava mi je bila negdje drugdje."
„Nosi taj mobitel uvijek sa sobom. Čuješ li me?"
„Jasno i glasno, Mia!"
„Uh!" Ponovno me je privukla u zagrljaj. Pogledala sam u Sebastiana koji nas je nježno promatrao, a kada je shvatio da ga gledam, skrenuo je pogled. Mia se odvojila od mene i stala ispred njega. Napravila je onu stvar koju uvijek radi njemu i Deanu, pomilovala ga je po bradi i zataknula mu kosu iza uha. Tako žarko sam željela ja to učiniti. Ne znam odakle mi je došla ta misao, ali sam je brzo otjerala.
„Hajde, idemo unutra."
„Da li je moj mali muškarac budan?", upitala sam Miju. Vodila me je za ruku kao da bih svaki trenutak mogla nestati. Iskreno, nisam je niti željela pustiti.
„Ne, spava već pola sata."
„To znači da se naspavao?", upitao je Sebastian vragolasto. Mia ga je prostrijelila pogledom.
„Budi tih, Sebastiane inače ću ti ga uvaliti navečer pa da se ti boriš s njime."
„Meni to ne bi smetalo niti malo." Sigurna sam da ne bi. Već je nekoliko puta čuvao Nathana i Elenu. Oboje ih je volio jednako i jednostavno je uživao biti s djecom. A ja sam ga obožavala promatrati kako se igra s djecom. Bio je tako seksi.
„Moj muž je dolje u mojoj špilji. Slobodno mu se pridruži." Iako je Gabriel imao urede u gradu, više je volio provoditi vrijeme kod kuće sa svojom ženom i sinom. Nitko mu to ne zamjera jer mu je obitelj bila na prvome mjestu. Mijina špilja je ubrzo postala njegova i odande obavlja većinu posla.
Sebastian se zagledao u mene zbog čega sam morala zakolutati očima. Umiljato sam mu se nasmiješila.
„Neću pobjeći. Obećavam." Podignula sam ruku zbog čega je on odmahnuo glavom. Mia nas je zbunjeno gledala nekoliko trenutaka, a onda je nestala u kuhinji. Mahnula sam Sebastianu i otišla za njom. Sjela sam na isto mjesto kao sinoć kada sam primila onaj telefonski poziv od tate.
„Zašto Sebastian misli da ćeš pobjeći?"
„Zato što sam možda pokušala to učiniti." Slegnula sam ramenima kao da nije ništa. „Dva puta." Podignula sam dva prsta u zrak. Mia je škiljila prema meni i znam da će krenuti sa svojom pričom. Znam da sam nesmotrena i glupa, ali obećala sam da to više neću raditi. Sigurnost mi je ipak važnija.
„Neću više, obećavam", rekla sam prije nego što je ona nešto rekla.
„Znaš, mislila sam da je moj muž lud kada je rekao da Sebastian mora biti tvoj tjelohranitelj, ali dok nema krvi, dobro je."
„Tvoj muž i jest lud", rekla sam šaljivo. Možda sam mrzila ideju da me Sebastian posvuda prati, ali sada mi se nekako sviđa. Još uvijek nisam potpuno to prihvatila, ali radim na tome.
„Kako si? I molim te da mi kažeš istinu."
„Strah me je. Cijelu noć nisam spavala zbog straha. Tri puta sam se ustajala da provjerim jesam li zaključala i upalila alarm."
„Oh, Maya", rekla je Mia suosjećajno. Sjela je pokraj mene i uhvatila me za ruke. Ovo mi je bilo potrebno, moja prijateljica i razgovor s njome. „Ti znaš da moj muž i Sebastian neće dozvoliti da ti se nešto dogodi."
„Znam i stvarno sam im zahvalna što me čuvaju. Samo mene još uvijek muči ono pitanje, zašto ja? Tko mi to želi nauditi?"
„Ne možeš se baš ničega sjetiti? Možda netko s posla?"
„Može samo biti dostavljač kojega sam otpustila u New Yorku, ali on je bio previše napušen da ga bude briga."
„Naći ćemo ga. Ako bude trebalo i ja ću se ubaciti u istragu."
„Ma ne. Ti moraš odgajati našega dječaka", rekla sam. Bila sam joj zahvalna što želi pomoći, ali ne želim da se i ona umiješa. Ona treba biti na sigurnome zbog svoga sina.
„I stvarno ga ne smijem probuditi?", nacerila sam se široko. Mia je odmahnula glavom.
„Ne dolazi u obzir. Želim da spava još malo. Ne vraćaš se na posao?"
„Zapravo ne. Ne znam niti zašto sam išla." Mia je raširila svoje oči boje lješnjaka zbog čega sam se morala nasmijati. Otkako se nas dvije znamo, ja sam uvijek radila. Vikendima, blagdanima. Uvijek sam bila u onome hotelu kako bi osigurala da je sve u redu i sada kada se okrenem, priznajem da sam bila prava budala. Posvetila sam se dušom i tijelom poslu kojega ne volim, a sve što sam željela je raditi nešto drugo. Možda se i to uskoro ostvari sada kada su stvari između tate i mene puno bolje.
„Nikada nisam mogla niti zamisliti da ću čuti tebe kako to govoriš."
„Shvatila sam da sam bila budala."
„Ma ne, ti jesi budala, kolačiću." Mia se vragolasto nacerila. Nasmijala sam se. Znala sam da sam donijela dobru odluku kada sam došla k njoj. Ona me je uvijek znala oraspoložiti.
„Kako stoje stvari sa Sebastianom?"
„U redu. Možda smo se koji puta htjeli pobiti, ali smo došli do primirja."
„Nadam se da će trajati malo duže. Ipak je tvoje dupe u pitanju." Nasmiješila sam se. Zagledala sam se u njezine oči i odlučila joj priznati. Odlučila sam joj reći da sam ja kriva što se nas dvoje ne podnosimo. Bila sam nezahvalna gadura koja nas je dovela do ovakvog stanja.
„Ja sam ustvari kriva."
„Zbog čega?"
„Zbog toga što se nas dvoje stalno prepiremo. Prije dvije godine me je spasio od nekog narkomana. Tražio je nešto sitno i ja sam se prestrašila. Sebastian je naišao i otjerao ga. Ja sam bila toliko prestravljena da sam jednostavno izvrijeđala Sebastiana i otišla. Nisam mu niti zahvalila što me je spasio. Kao niti jučer. Od tada je sve krenulo."
„Zašto jednostavno to ne učiniš sada? Sebastian je dobar muškarac, Maya. Sigurna sam da će razumjeti."
„Sigurna sam da hoće, ali nisam znala kako da počnem."
„Isprika i zahvala bi bile sasvim u redu." Znam da bi i sama sam svjesna toga. Sebastian nije zaslužio ništa drugo osim toga dvoga, a sve što sam mu pokazala je da sam nezahvalna. Nije niti čudo što me on mrzi. Uvijek smo se prepirali i nas dvoje kao da ne znamo za drugačije. Izgleda da je to naša stvar iako je naši prijatelji mrze. Stvarno jednoga dana moram popričati s njime.
„Danas sam napokon popričala i sa tatom", rekla sam nakon kraće šutnje. Mia je polako kimnula i čekala da nastavim. Ispričala sam joj cijeli razgovor sa svojim tatom. Još uvijek ne mogu vjerovati da se to dogodilo. Ponovno imam tatu u svome životu. Imala sam ga uvijek, ali je sve bilo drugačije, praznije, sada je sve ponovno na svome mjestu.
„Voljela bih da sam to mogla vidjeti. Drago mi je zbog tebe, Maya. Zaslužila si to."
„Sada sam malo mirnija otkako smo razgovarali."
„Posve te razumijem. Taj razgovor si dugo čekala i dogodio se." Mia se lagano nasmiješila. „Hej, sutra idemo do Ashley da vidimo bebu. Samo mi cure."
„Samo cure? Reci to mojoj sjeni. On se neće složiti."
„On te može dovesti, a onda te pokupiti. Ili se možeš voziti sa mnom."
„Kad već pričamo o njemu, rekao je da te Kira može pobijediti." Mia je šokirano izdahnula i odmahnula svojom glavom. Kao da je znao da pričamo o njemu, Sebastian se pojavio u kuhinji. Mia se naglo okrenula prema njemu.
„Sebastian Robert Payne!", rekla je ozbiljno. On se namrštio, a onda me je pogledao. Uklonila sam osmijeh, ali je brzo shvatio o čemu je riječ.
„Izdajice", rekao mi je. Gabriel je nekoliko trenutaka zbunjeno gledao u nas, a onda je brzo odustao i otišao do hladnjaka.
„Kako si me mogao tako izdati."
„O čemu se tu, pobogu, radi?", upitao je Gabriel.
„Div je rekao kako bi Kira pobijedila Miju u ringu", odgovorila sam mu. On je odmahnuo glavom i zagledao se u Sebastiana kao da je i sam čekao da vidi kako će se izvući iz ovoga.
„Ma, dovraga. Koga ja zavaravam, Kira bi me lako pobijedila. Ja više nisam u formi", rekla je Mia i tako me izdala. Udarila sam je po ruci.
„Mogla si glumiti barem meni za ljubav."
„Oprosti, kolačiću. Drugi puta." Nezadovoljno sam odmahnula glavom i pogledala u Sebastiana čije su oči zadovoljno sjale. Gad!
„Dive, imam prijedlog za tebe", rekla sam. Mia je zastenjala i stala pokraj muža. Gabriel ju je zagrlio oko struka. Oboje su nas promatrali bez riječi.
„Koji je tvoj prijedlog?", upitao je Sebastian oprezno. Odmjerila sam ga od glave do pete i uživala u onome što vidim. Onda sam se zagledala u njegove oči i shvatila da doslovno gore. Zagrizla sam donju usnicu.
„Ako već misliš raditi za mene, mislim da bi bilo dobro da se obriješ i ošišaš."
„Ne dolazi u obzir", rekao je bez rasprave. Ali ja sam tako bila spremna za raspravu i nisam željela odustati od ovoga.
„Moraš. Ne možeš me čuvati tako zapušten." Kako sam ja samo lagala. On je bio nešto najdivnije što sam ja u svome životu vidjela. Nisam željela da se obrije jer sam voljela njegovu bradu, a ispod brade je skrivao ožiljak. Kosu je uvijek nosio na licu kako bi sakrio drugi ožiljak, ali ju je ovoga puta uredno začešljao. Bio je vraški seksi, a da on toga nije bio svjestan. Ja sam svjesna da on skriva svoje nedostatke, ali želim mu pokazati da ih ne mora skrivati. Bio je prekrasan s tim ožiljcima. Ja sam svoje nosila iznutra i nekako sam naučila živjeti s njima.
„Neću se šišati niti obrijati. Morat ćeš me trpjeti ovakvog zapuštenog."
„Samo ti želim reći da se ne moraš skrivati. Nema razloga za to." Raširila sam svoje oči nakon što sam ovo rekla. On se također iznenadio mojim riječima pa je na trenutak skrenuo pogled. Nisam mislila reći ovo na glas, ali sada je vani. Ali i želim da zna da se nema razloga skrivati. On će se meni sviđati sa ožiljcima ili bez njih. Nekako dok gledam njegove ožiljke, znam da je preživio pravi pakao zbog kojih ih je dobio i znam da je borac. Uvijek je bio i zato znam da mu mogu uvijek vjerovati.