Stan na dan 🔚

XVII poglavlje

Elena P. O. V.

Ostali smo sami. Svi su odjednom nestali pa iskoristim izgovor da moram otići do toaleta, Leonardu se osmeh iscrta na licu ali to je jedina reakcija.

Vraćam se iz toaleta kada primetim da je svetlo u mojoj kancelariji isključeno. Leonardo je sigurno otišao kada je isključio svetlo, pomislim u sebi dok hodam ka kancelariji kako bih pokupila svoje stvari i konačno otišla kući.

Skot, nije čak ni objasnio a celog dana je ponavljao kao mantru da moramo nešto rešiti kada svi odu.

Otvaram vrata, kada me odjednom neko ščepa za ruku. U strahu samo izgovorim:

"Nemoj da me ubiješ."

Osećam da je muškarac u pitanju i ima isti parfem kao Leonardo.

"To sam samo ja. I ne nikako ne planiram da te ubijem, ali imam u glavi planove šta ćemo raditi sada kada smo sami." Šapuće mi tiho, dok njegova brada od dva dana grebe moj vrat.

Ostavlja mi poljubac na obrazu dok lagano nastavlja da putuje po vratu. Poljupci su tako nežni a isto vremeno vatreni, nisam sigurna da se mogu obuzdati ako ovako nastavi.

"Tako predivno mirišeš." Ostavlja mi ugriz dok izgleda kao opijen. Skupim noge još više ukoliko je to moguće jer ne želim da nastavim dalje.

Deluje na mene kao afrodizijak i to nimalo nije dobro. Želim da se skloni i da prekinemo ovo tako grešno ponašanje. Sada shvatam zašto je čekao da svi odu.

"Zašto si ugasio svetlo?" Upitam najveću moguću glupost jer želim da mu skrenem pažnju. Odlično znam pitanje na ovaj odgovor ali tako prokleto želim da prestane. Nikada do sada nisam pogazila svoje principe bar dok se Sebastijan nije pojavio a sada me i Leonardo navodi na greh.

"Ne znaš?" Zabavljeno me upita dok nastavlja da ostaclja ugrize na vratu i ključnoj kosti a zatim ponovo ostavlja poljubac. Verovatno kako bi prekrio ugriz.

"Ne." Zastenjem iako to ne želim ali takve reakcije izvlači iz mene.

"Ne želim da neko gleda šta ću ti sada raditi a tako prokleto želim da sada, ovde i odmah obeležimo ovu kancelariju."

"Ne." Tiho šapnem ali shvatim da nemam više moć govora.

Njegove ogromne ruke putuju preko mojih grudi, sve do stomaka a onda se zaustavi na bokovima. Proklinjem sebe trenutno jer sam obukla ovu usku haljinu zbog koje se moje obline ocrtavaju.

"Predivna si. I ta haljina ti prokleto dobro stoji. Celog dana čekam ovo." Nastavlja da priča i time me samo dodatno napaljuje.

Proklet bio i on i njegovo delovanje na mene i moje telo. Samo kada pomislim koliko je spretan u krevetu i posledice nakon naše zajedničke noći, nutrina mi zadrhti.

Hvata me za zadnjicu i spaja naše prepone. Osećam njegovu nabreklinu i ne mogu da zamislim kako mu je celog dana.

"Da li vidiš šta je uradila ta tvoja smešno malena haljina i tvoj tako drzak jezik." Govori mi dok podiže moju vaginu na njegov nabrekli ud. Zahvalna sam jer nas do krajnjeg cilja razdvaja još mnogo materijala.

Verujem da mogu odustati na vreme. Ovo je samo.. Samo običan poljubac. Dobro nije jedan, mnogo ih je...

"Moramo skinuti tvoju haljinu."

"Ne." Brzo odgovorim jer ne želim. Biću kasnije isfrustrirana ali biće to samo moj problem koji ne mogu rešiti ali svakako to je mnogo bolja opcija.

Pokušavam lagano da se sklonim jer stojim naslonjena na vrata svoje kancelarije i tako bih se ševila sa njim ovde i sada ali to nije moguće on je moj šef.

Danas je devojka dobila otkaz zbog flerta sa njim i to je dobila lično od mene. Ne mogu biti toliko dvolična.

Sigurna sam da je on pustio stisak jer ja protiv njega sigurno ne mogu. Previše je jak.

"Ne? Upravo si rekla ne?" Frustrinano upita.

Svetlost iz hodnika dopire ali je slaba. Bacim pogled na njegove prepone i verujem da oseća neverovatnu bol ali rešenje mora potražiti na drugom mestu.

"Leonardo, mi smo poslovni partneri. To prosto nije moguće." Smireno odgovorim iako nisam ni najmanje smirena i meni je prokleto potreban sex jer nakon njega nisam imala nikoga.

"Tako nisi pričala dok si vrištala u mom krevetu, dok si bila ispod mene a zatim me jahala... Da nastavim?"

"Ne. To nije isto. Imala sam dug i tražio si to. Odlično znaš i sam."

"Ali si uživala." Konstatuje dok mi prilazi, povlačim se u svoju stolicu kao da će me ona spasiti.

"To sada radiš zbog devojke od danas." Nastavi dok hoda.

"Koje devojke? Ona sa kojom si flertovao? Izvini, uništila sam ti zagarantovanu ševu." Ironično govorim iz svoje sigurne stolice.

"Znaš odlično sa kim ja želim ševu. I ne budi toliko providno ljubomorna."

"Ne. Nisam ljubomorna!" Izluđuje me. Prokleto me izluđuje.

U sledećem trenutku osećam kako me hvata i bukvalno baca na sto.

"Auc." Izgovorim kada osetim tvrdu površinu ispod sebe.

"Budi fina. Siguran sam da mogu potvrditi jednaku želju i kod tebe."

Raširi mi noge tako da osećam kako će mi haljina pući svakog trena. Ona se ne širi.

"Ne, stani! Uništićeš mi haljinu." Brzo ga upozorim. Ne želim gola ići do stana.

Brzo me spusti sa stola. Sada sam za par centimetara niža od njega. Pogledam ka njemu i shvatim da me želi poljubiti.

Zadrhtim na tu pomisao jer još uvek nisam zaboravila njegove poljupce.

Ne ostavlja mi vremena za premišljanje jer sam dovoljno oduzela vremena.

Ljubi me i znam da ukoliko mu uzvratim ovaj poljubac, biće to vatreni kraj. Očajnički se trudim ali to je kao borba sa vetrenjačama.

Osećam da ponovo rukama prelazi preko moje zadnjice. Hvata rub haljine i laganim pokretima mi je povlači do struka.

Preuska je i znam da će pući svakog trenutka. Hvata me i ponovo podiže na radni sto.

Shvatam da ćemo definitivno obeležiti ovu kancelariju.

Zvuk cepanja gaćica odjekne mračnom kancelarijom.

"Rešili smo prepreke." Očigledno je zaboravio da je on obučen.

"Nismo."

"To je tvoj deo." Govori mi dok mi ljubi vrat. Približi se još više stolu kako bih ga konačno skinula. Izvučem mu košulju iz pantalona i shvatim da smo sami.

Firma je potpuno prazan i sigurna sam da niko neće doći ovde do sutra.

Pređem prstima preko njegovih jasno definisanih pločica kada začujem njegove uzdahe. Nasmejem se ali ne dovoljno tiho.

Kazni me ponovnim ugrizom u ključnu kost.

Polako otkopčavam njegov kaiš i primetim da je nestrpljiv.

"Kada završiš sve što sada radiš, zapamti da ćeš nakon toga vrištati." Naježim se ali ipak odlučim da nastavim sa mojom igrom.

Skinem mu pantalone a onda rukom pređem preko njegove izbočine.

"Elena!" Opomene me ali ja to ne shvatam kao opomenu već da sam na odličnom putu.

"Nestrpljiv si, previše." Ostavim mu ugriz na vratu kada osetim kako mi sklanja ruke sa bokserica i sam ih svlači.

Spusti me do ivice stola kada me odjednom bez upozorenja ispuni do kraja. Ovako besan je još bolji.

Nastavi svoje grube nasrtaje i osećaj je tako dobar.

__________________________________