Stan na dan 🔚

XXV poglavlje

Elena P. O. V.

"Zašto se viđaš sa Sebastijanom?!" Besno upita i ovog puta neću popustiti.

"Siguran si da imaš pravo da mi postaviš to pitanje?!"

"Da! Ja sam potpuno jasan."

"Ti?" Ne mogu da prestanem da se smejem. Ako je on iskren ja sam kraljica Engleske.

"Elena, ne izazivaj me!"

"Ili šta?" Upitam ga i prestanem sa smehom.

"Snosićeš posledice."

"Prestani. Nemaš pravo da me kontrolišeš! Šta sam ja tebi privremena rupa u kojoj ćeš se prazniti kada su druge zauzete?!"

"Elena, lupaš sada. Kakve su to gluposti?"

"Nisu gluposti! To je istina koju ti ne vidiš. Mi smo samo i samo poslovni saradnici. Ni više ni manje. Da li ti je to jasno?"

"Nije. Mi smo više od toga."

"Grešiš, sve dok ti druge greju postelju dok mene nema, možeš da zaboraviš na nas."

"Nema drugih!"

"Svojim očima sam videla. Sasvim je glupo da o tome pričamo sada."

"Ti stvarno ne shvataš?" Upita me i mislim da će neko pomisliti da je porodično nasilje u pitanju. Ako ovako nastavimo ostaćemo bez glasa.

Gledam ga dok mi sklanja sigurnosni pojas. U tren oka me prebacuje u svoje krilo. I svesna sam kuda ovo vodi ali ne ovoga puta.

"Leonardo!"

Opomenem ga dok mi ljubi lice i svesna sam da ako krene da ostavlja poljupce po vratu definitivno se neću odupreti.

"Nedostajala si mi."

"Ne bih baš rekla." Otpuhnem ljutito. Ne uzvraćam mu poljubac dok mi nežno ljubi usne.

Mislim da je zaslužio slatku osvetu.

"Elena, previše si čudna. Prepisaću to PMSu."

"Nećeš gospodine ti apsolutno ništa pripisivati. Ti odlično znaš o čemu pričam."

Odlično zna da mi je vrat slaba tačka i naravno da će to i upotrebiti u ovom slučaju.

"Ne možemo sada."

"Zašto?" Upita me dok predano  ljubi moj vrat.

"Ženski problem." Kratko objasnim.

Nervoozno otpuhne i udalji me par milimetra dalje.

Vratim se na svoje sedište jer ne želim bliskost sa njim. Ne dok me tako gleda. Ali ipak osveta u ovom trenutku je najbolja ali na njegov način.

Prstima mu pređem oko vrata i vidim kako se opušta.

"Rešiću te napetosti." Privuče me u poljubac i to me iznenadi ali opomenem sebe da se moram skoncentrisati na plan.

Prstima mu izvučem košulju a zatim i uz njegovu pomoć skinem mu pantalone.

Osmeh mu je na licu i znam da sada jedva čeka da se reši napetosti ali tako se zeznuo. Mada ne sumnjam da će lako pronaći nekog da to reši.

Lagano rukom pređem preko bokserica i osećam koliko je napet. Nasmejem se jer ću uspeti. Povučem i bokserice tako da oslobodim njegovu ogromnu erekciju.

Rukom par puta pređem celom dužinom i pogledam u Leonarda. Skoncentrisan je na svaki moj korak i nestrpljivo iščekuje sledeći.

Spustim se kako bi bila u udobnijem položaju i polako uzimam deo po deo.

Nisam sigurna da mogu sada uzeti ceo ali uverena sam da mi je plan odličan.

Detaljno ga obrađujem i svesna sam da se jedva suzdržava. Sigurna sam da bi radije ušao ceo bez milosti ali zahvalna sam jer je strpljiv.

Ponovim par puta pokrete i svesna sam da mu veoma malo fali do vrhunca. Ostavim poljubac na vrh i podignem se u normalan položaj.

Nasmejem mu se i izađem iz automobila sa torbicom u rukama. Požurim da izađem iz ove tame i nadam se da me neki manijak neće sresti.

Svesna sam da sam ostavila sve one haljine u njegovom automobilu ali sada nije vreme da o tome mislim.

Pitam se gde nas je doveo jer je toliko mračno i tiho. Drago mi je jer me neprati jer njegovih gluposti mi je dosta bar za narednih nekoliko godina.

Objasnila sam mu na njegov način da se sa mnom ne može igrati i nadam se da će to zapamtiti.

"Elena, ulazi u automobil." Začujem njegov glas i shvatim da je ipak krenuo za mnom.

"Ostavi me na miru." Doviknem mu i nastavim da hodam.

"Elena, odbaciću te kući ništa više. Nisi ovde bezbedna." Nastavlja da vozi sporo i izluđuje me njegovo uvođenje.

Ubrzo začujem i škripu guma a odmah i kako gubim tlo pod nogama.

"Pusti me!!" Udaram ga ali to nema efekta. Spusti me u sedište i stavi sigurnosni pojas.

"Elena nikad, ali nikada više nemoj da se igraš sa tvojim životom. Da li si svesna da si van grada?"

Toga nisam svesna, mislila sam da ipak nismo toliko daleko. Ali opet sam se prevarila.

"Mislim da bi trebao da me ostaviš na miru." Sasvim smireno objavim dok idemo ka mojoj zgradi.

Parkira se ispred zgrade i bez reči sačeka da izađem iz automobila. Zalupim vratima i krenem ka zgradi. Svesna sam da sam ponovo zaboravila haljine ali kada se okrenem gledam kako juri ulicom. Sigurna sam da ga plavuša nestrpljivo očekuje.

Sreda

Odem do šefa kako bih zatražila novu kancelariju dok je Leonardo tu. Sa izgovorom da mi je potrebno malo vreme za rad na skicama koje su za Sebastijana.

Naravno bez ikakvih dodatnih pitanja je prihvatio moj predlog. Naravno da nema prava da bilo šta pita jer sam ga rešila ogromnog problema.

Smestim se u slobodnu kancelariju, uključim laptop i krenem sa dizajniranjem novih skica. Nestrpljivo isčekujem da vidim kako će sve to na kraju izgledati.

Nikada nisam sumnjala u svoj rad pa verujem da će i ovog puta biti savršeno.

"Elena, kasniš na posao." Začujem Leonardov ljutit glas kada se javim na telefon.

"Ne kasnim. Čak sam ovog dana došla ranije." Kratko mu odgovorim.

"Elena nisam raspoložen za tvoje šale. U kancelariji sam. Sve je na svom mestu ali tebe nema."

"Znam da me nema u mojoj bivšoj kancelariji. Dobila sam novu." Prekinem i sigurna sam da će me pronaći za tili čas ali ovog puta neću pokleknuti.