Stan na dan 🔚

XVI poglavlje

"Čula si me." Kratko odgovorim i otpijem gutljaj savršene kafe.

Hladna kučka se rađa. Bilo je vreme.

Leonardo me gleda iznenađeno, ponovi moj pokret i otpije svoju kafu. Sara gleda u njega i verovatno čeka spas.

"Uzalud tražiš pomoć, u mojoj kancelariji ja odlučujem. Kraj. Održala sam ti lekciju o profesionalnom ponašanju i nadala se da ćeš shvatiti ali nema tebi pomoći. Pregledala sam ti CV, kao obrazloženje za otkaz jeste tvoje neprofesionalno ponašanje. I draga dolazimo do kog zaključka?" Upitam je i gledam kako plače, traži sažaljenje ali na pogrešnim vratima kuca.

"Elena, da ipak razmisliš?" Leonardo me upita kada vidi njeno uplakano lice. Oboje gledaju u mene, s tim da Leonardo pokazuje razumevanje dok Sari na licu blješti ciničan osmeh.

"Ne. Dobila je priliku od toliko kandidata i u prvih pola sata je to prokockala. Doviđenja. Umesto preporuke dobićeš detaljno objašnjenje u CV zašto si u ovoj firmi dobila otkaz. Nadam se da će ti ovo biti lekcija."

"Marina, potrebna mi je nova radnica. Ovog puta neka bude debela, ne tražimo manekenke." Izgovorim kada sa druge strane slušalice začujem kako se Marina ceri.

"Marina?" Upitno ponovim njeno ime.

"Neverovatna si." Prošapuće. Spustim slušalicu jer Leonardo prati svaki moj pokret.

"Šta?" Upitam ga zbog čudnih pogleda koji mi šalje.

"Razjasnićemo večeras kada ostanemo sami u ovoj firmi, na ovom stolu." Šapne mi kao da se boji da će neko čuti naš razgovor.

Razjasnićemo? Sami? Mi? Na stolu? Raznorazne ideje mi se vrzmaju po glavi i nijedna nije poslovne prirode. Sve idu ka njegovom stanu i dešavanjima od pre par dana.

"Nemamo mi šta da razjasnimo." Kratko odgovorim i prebacim noge jednu preko druge.

"Imamo i hoćemo." Dalji razgovor prekine kancelarijski telefon.

"Molim?" Javim se kada začujem Marinin uplašen glas.

"Sebastijan je ovde, krenuo je ka tvojoj kancelariji i besan je. Mislim da je čuo da prekidaš saradnju."

"U redu, reši ću ja to." Spustim slušalicu kada se otvore vrata moje kancelarije.

"Elena, da li možemo da pričamo?" Sebastijan upita kada ugleda Leonarda kako sedi na mojoj stolici. O da, na mojoj stolici smestio sam dok sam bila do toaleta.

"Možemo. Izvoli Sebastijane." Pokažem mu ka stolici. "Leonardo?" Upitno ga pogledam sa nadom da će se skloniti sa moje stolice i ujedno izaći iz kancelarije kako bih sve rešila mirnim putem.

"Molim, Elena?" Upita me iznenađeno. Ustaje i odahnem kada shvatim da će izaći, ali prerano sam se nadala jer upravo seda u stolicu preko puta Sebastijana.

"On će tako kao neki špijun sedeti sa nama?" Sebastijan iznenađeno upita. Leonarda očigledno to ne dotiče jer nastavlja da sedi mirno u stolici.

"Slušam u čemu je problem Sebastijane?" Pređem na stvar jer ne mogu se svađati sada sa Leonardom znajući da mogu samo zakomplikovati situaciju.

"Ostavila si moj projekat samo zbog poljupca i zbog svih dešavanja u hotelu?" Nisam mislila da će biti toliko direktan, promeškoljim se u svojoj stolici jer mi je odjednom postala neudobna. Čak je i vazduh u kancelariji drugačiji. Leonardov i Sebastijanov parfem su se pomešali, to izgleda neprijatno. Mislim da je problem u Sebastijanu. Pogledam u Leonarda i shvatim da me seče pogledom.

Sranje. Ko zna šta sada misli o meni. Sigurno ništa lepo.

"Ne, ne radi se o tome. Samo kao što možeš videti, gospodin Leonardo je naš novi klijent i vlasnik, radiću nove projekte sa njim i to je jedini razlog. Nadam se da ćeš shvatiti i da nećeš praviti probleme. Dovoljno ih je." Završim jer nemam snage više. Kao da su se svi udružili kako bi mene nervirali.

"U redu, Elena. Doviđenja." Izađe bez dalje rasprave i iznenađena sam ali drago mi je jer nije zaboravio gde se nalazi.

"I?" Upitno me pogleda Leonardo, izgleda ljutito.

"Šta?"

"Rešićemo večeras kada budemo sami." Ponovi istu rečenicu i nije mi jasno šta želi reći? Pogledam i shvatim da je već 16h i da je smena završena.

"Nećemo jer meni je smena upravo završena."

"Zaboravila si ko je ovde šef?" Upita me zaigrano i ne shvatam njegove promene izgleda kao žena u PMS-u.

"Nisam ali smena je završena."

"Radićemo na projektu. Držim svoja obećanja. Imamo nešto večeras kada svi odu da rešimo." Ostajem nema. Verujem da ako ponovi još jednom tu rečenicu neće biti dobro ni meni a ni mojim mislima koje uporno lutaju i smišljaju raznolike planove šta možemo raditi večeras kada ostanemo sami.

_____________________________________

Hmm, šta to Leo treba rešiti sa Elenom?

Elenica nam je zbunjena ali izgleda kao da Leo ima odličan plan❤