GLASNICI MAGIJE

POGLAVLJE 14

Kada znas da te smrt ceka,na samo nekoliko dana,ne mozes bas biti odusevljen. Nisam ni ja odusevljen,ali ipak moram da odem.Sad vise nema mesta iskupljenju,iako ga zelim.Moj,a i Vilijamov i Lukasovu,prioritet je sad nesto drugo.Zelimo osloboditi nase prijatelje,i jednom za svagda,unistimo „Gospodara haosa".

Posto nam je ostalo samo deset dana,morali smo pozurit.

„Koliko jos",pita Vilijam dok koracamo pustinjom

„Ovo je pustinja Atakama,najsuvlja pustinja na svetu"

„Nismo mogli nekud drugo?",pita Vilijam

„Pa i ne bas,ovo je jedan put,ali ovo nije nista na osnovu gde moramo ici i sta moramo preci"

„Ne razumem"

„Postoji jos par „destinacija",koje moramo preci.Ovo nije ni priblizno onome sto nas ceka"

„Hoces nam reci?"

„Postoje predeli koji su puni divljih zivotinja,a pored toga losi uslovi i tako nesto.Posle ovog imamo „Dolinu smrti",pa „Uspavanu dolinu", „Suma Starbera", „Zlatne sume",i verujte mi nije tako lepo kako zvuci njeno ime,onda „Kraljevske vode",ni to nije lepo mesto,to je sve sto moze da nam naskodi,a ovo je mala maca za to sto nas ceka"

„Neko je bas resio da nas ubije",konstatuje Vilijam

„Pa mi smo verovatno vec mrtvi"

„Zasto to mislis?",pitam

„Pogledaj,tamo",pokaze prstom,a mi vidimo ogromne Skorpijone

„Mislio sam da u ovoj pustnji nema zivota",prica Vilijam dok trci

„I ja sam to mislio.Fabijane",znam zasto me krive

„Niste pitali"

„Pa zasto nam nisi rekao!",dere se Vilijam

„Zaboravio sam!",odgovorim i opazim neku pecinu

„Pecina!",proderem se

„Gde!",proderu se,potrcim prema njoj,a oni me prate.

Usli smo u pecinu,ali to je bila jako losa ideja.Usli smo u leglo skorpijona.

„O covece!",prodere se Vilijam

„Bezimo!",potrcimo i nekako izbegnemo skorpijona koji je bio napolju

Krenuli smo dalje bezat,kada je isped nas izasao skorpijon.Izvadio sam mac i posekao ga,a on se pretvorio u pesak.Kad su to videli Vilijam i Lukas,i oni su izvadili maceve.

„Pazite,njihov ubod je smrtonostan!"

„Razumeli!"

Krenuli smo da se borimo i uspeli smo da pobedimo i ubijemo neke,ali nismo mogli vise,jer ih je pristizalo sve vise.Krenuli smo da bezimo kada smo,upali kroz pesak.

Spustali smo se kroz neke tunele.Nismo stali,sigurno petnest minuta.A kada smo stali,nesto nas je udarilo i mi smo izgubili svest.

*************

Osetio sam jak bol u donjem predelu glave.A kada sam malo bolje pogledao,ja sam visio.Okrecem se oko sebe,ali nikog ne vidim.

„Ua ala aʻe",nisam bas razumeo

„Ese le ese",opet nesto govore

„O ai oe?"

„Molim?",nisam ih razumeo

„O ai oe?",ponavljau uporno,ali ja ne razumem

„Gde su moji prijatelji?",pitam,a oni govore nesto izmedju sebe

„Alu ese",svi su se sklonili

„Ja sam Mandeja",spojim obrve,to ime mi zvuci poznato

„Da li ti moje ime zvuci poznato,mladi glasnice?",klimnem

„Ja sam Tatarusova peta sestra.Ja sam vestica dolina i samoce"

„Gde su moji prijatelji?I sta oni govore,cak i neznam koji je jezik"

„Oni su na sigurnom,pod jedan.Pod dva,prvo su rekli,da si se probudio,sledece sto su rekli,je da si drugaciji i pitali su ko si.Ovi ovde govore Samaonsi jezik"

„Ali kako,zar nisu oni sa Novog Zelanda?"

„Istina,ali oni su tu dovedeni.Tacnije dovedeni su ovde na moju zapovest,pre otprilike dvesto godina"

„Ali kako si ti ziva.Mislim zar nisi postala kamen,kao i svi drugi?",pitam

„Jesam,ali ta kletva se razbija svakih sto godina,pa mi mozemo da idemo gde pozelimo",klimam

„Kad mogu videt prijatelje?",pitam

„Aumai i latou",prodere se

„Sada ce ih dovesti",cim je to rekla video sam Lukasa i Vilijama,koji su jos bili u nesvesti.

„Da li su dobro?",pitam,a ona klimne

„Bice,samo su u nesvest,ali uskoro ce se probuditi"

„Zasto ste nas unesvestili?"

„Oni su vas hteli pojesti ili prineti kao zrtve skorpijonima,ali ja sam ih zaustavila",rasirim oci

„Hvala",valjda

„Nema na cemu",imam osecaj kao da hoce jos nesto da me pita

„Zelite me jos nesto pitat..........i da dal mozete da me skinete odavde,osecam se ponizavajuce",ona se malo nasmesi

Odvezali su me,posle njene naredbe.Gledao sam u nju i cekao da pocne.

„Da li znas,mogucu,buducnost?",pita i ja klimnem

„Da"

„Onda znas,da ce Marandos da pobedi",i na to sam klimnuo „nemoj to dozvoliti.Nije pametno.On ne sme pobediti"

„Znam to",ona klimne

„Slusaj me dobro,Fabijane.Ti si odabran",zbunio sam se

„Izvinite",nista mi nije jasno

„Posto si ti glasnik i takodje Tatarusov naslednik.Ti moras da pobedis Marandosa.Kao sto je nekada moj brat.Slusaj me dobro,buducnos je buducnost,ali uvek se moze promeniti.Ma kakva bila.Ti i tvoji prijatelji ste odabrani.Na vama je ono breme,koje se vecno krilo od svega i savkog. Postoji legenda koja govori o Marandosovom ponovnom uzdizanju.Ta legenda,postaje stvarnost,a samo ti i tvoji prijatelji ste mu na putu.Moras biti oprezan,Marandos ce igrat prljavo i tako ce pobediti.Ali dok se on oslanja na svoju veliku snagu,posle punog meseca,i na svoju lukavost,ti se moras oslanjati na svoju mudrot,hrabrost i na kraju krajeva srce.Ti imas nesto sto on nema,a to je prijatelje koji ce ti pomoci,naravno on ima armiju i ratnike,ali kada vide vasu velincastvenost,pobecice glavom bez obzira.Dobro zapamti ovo mladi glasnice,od tebe sve zavisi",cutao sam i gledao je u oci.

„Samo sam zeleo iskupljenje,za ono sto sam uradio..........A sada jurim nesto za sta nisam ni siguran da sam spreman.",zamisljeno joj kazem,a ona mi se toplo osmehne.

„Ti jesi sprema,ja verujem u to.Moje sestre veruju u to.Moj brat veruje.Svi ljudi i natprirodna bica veruju.Cak mislim i da Marandos veruje,ali nije ni svestan toga"

„Mozda nisam dostojan"

„Jesi,kada ti kazem.A sad idi ima jos puno,a ipak malo,dok ne dodje vreme bitke"

Okrenuo sam se i ugledao Lukasa i Viljama,kako se smese.I oni su verovali u mene.Da li ja verujem toliko u sebe,pravo je pitanje.

Istina da nikada nisam verovao da imam zabavan zivot ili tako nesto.Samo sam hteo iskupljenje,a umesto toga cu krenuti na nesto mnogo vise.Krenucu u bitku,kojoj ni ishod ne znam.

Da li cemo je dobiti?Ne znam.

Da li imamo sanse?Ko zna.Da li cemo uspeti?To je vec pravo pitanje.Ali ni na njega za sada nemam odgovor.

Ali ono sto znam,je to da ja necu odustat.Nikad!Sve dok imam prijatelje uz sebe,pa cak i one koje trebam spasiti.Znam da i oni veruju.A ako svi oni veruju u mene,ja onda necu sumnjat.Nikad!