GLASNICI MAGIJE

POGLAVLJE 1

Imati zivot,a kao da ga nemas je nesto sto retko kad sreces.Ne mislim ja nista lose daleko od toga,ja sam obican momak,sa jako posebnim darom,sve zavisi od coveka do coveka.Neki misle da ovo sto ja posedujem,samo dar za posebne,a ko zna mozda i jeste.Neki pak misle da je to jako crn dar.Ja ne mislim tako,ja sa tim darom zivim godinama,nije na vama da sudite,ali ako zelite slobodno.

„Fabijane,vreme je"

„Ne mogu ja ponovo da slusam svog oca,spasi me molim te"

„Ne mogu ja da te pokrivam,ti si princ i moras biti uz oca"

„Mnogo ti hvala majko"

„Nista zlato i sledeci put",samo se okrenu zena i ode.

Mogu ja da slusam oca,ali ne mogu da slusam o tome kako su vestice izumrle i to mojom krivicom.Ja sam kriv,ja sam kriv sto su one nestale isto onako kako su i nastale.Umrle su zato sto sam ja zeleo zabavu.I neka sam proklet ako ne budem ovo ispravio,pa makar me kostalo zivota.

Ulazim u prostranu dvoranu i tamo zaticem oca i njegove delegate,a pored njih tu je i Angelina,devojka koja moze da ubije pojam u svemu i sve uvek pokvari.Bila je ona najljepsa zena u zemlji,ali ja je znam celog zivota i znam koliko je iritanta i koliko mrzi da je porede sa boginjama,koje ne postoje.

„Prince",svi mi se naklone,ali ne i Angalina,ona namerno to radi i tako me nervira.Sedmem do oca i spremam se da slusam.

Sve je bilo kao i pre,samo naklapanja o svemu i o ratu.To sam slusao,ja zelim u rat samo da bi povratio mir i pokusao da vratim ponovo vestice,da bi ravnoteza bila ponovo celekupna.Ali moj otac misli da treba prvo da znam na sta me ceka.

Posle sastanka,sam izasao i krenuo prema svojim odajama.

„Fabijane",okrenem se i vidim Angelinu,samo prevrnem ocima

„Sta?"

„Nije lepo se ponasati tako",prevrnem ocima

„Sta zelis?"

„Zanima me zasto toliko zelis u rat",pita me

„Znas ti dobro",znam da zna

„Znas ne moras se tako iskupiti",pogledam je zbunjeno

„A kako drugacije"

„Pa......znas mi i jos par dobrovoljaca idemo na posebnu misiju,pa sam mislila da ti zelis sa nama"

„Znam za misiju ali ja zelim u rat"

„Stradaces"

„Vi cete stradati u toj misiji,i kad smo vec kod stradanja,zasto si toliko zabrinuta"

„Prijatelj si mi od kad pamtim,ti si jedini uvek govorio sta zapravo mislis,pa........samo zelim da ides sa mnom,jer si ti jedina osoba kojoj verujem"

„Sta bi sa hladnom princezom"

„Zajebi to,nego ides ili ne ides"

„Idem"

„Odlicno"

„Cekaj malo,ja se nisam prijavio,a za manje od dva sata ta misija krece"

„Ja sam te prijavila"

„Kad"

„Pre dva dana"

„Molim,kako si uopste znala da cu pristati"

„Kao sto ti mene poznajes,ja poznajem tebe",prevrnem ocima

„Idem da se spremim za misiju",ona klimne i uz blesav osmeh ode.Odmahnem glavom i odem i ja.