GLASNICI MAGIJE

POGLAVLJE 3

Posto smo prosli kroz „Vesticiji doziv",do naseg cilja ostaju bar mesec dana. Nismo zurili,jer znamo da „Gospodar haosa",nece napasi nase zemlje dok ne bude prvo pomracenje,koje je tacno za mesec dana.Tada cemo imati sansu da ga porazimo,ali i da izgubimo.Nismo razmisljali negativno,znamo da to znaci da imamo manje sansi nego inace.

A tu je i ta vestica,kojoj ni ime ne znam,a kamol kako i izgleda.To me najvise kopka,ali ja verujem onoj vestici i znam da sam siguran da cu je osetiti ipak sam ja „Glasnik magije",moja sveta duznost je da spasim tu vesticu.Iako sam kriv za stradanje ostalih,ova nece stradati.

Niko od nas ne zna gde da pocne da trazi vesticu i usput da porazi najvece zlo koje je ikada hodalo zemljom.Samo se nadam da cemo je pronaci pre njega.

„Uskoro ulazimo u mocvare Tedopolisa",obavestava nas Angelina

„Ma nemoj mi reci",sarkasticno kaze Vilijam,kada upadne u ljigavu mocvaru

„Ko ti je kriv",Aleksander mu kaze

„Mali,manje pricaj,vise pomazi",svi smo ga povukli,ali ga je mocvara jako drzala,a kako je on povukao prema sebi,mi smo pali u mocvaru.

„Zeza li me neko,pa kako cu se sad izvuci",Vilijam idalje prica,a ja gledam kako bi bilo dobro da izadjemo.Ugledam granu na nekih deset metara od mene,pokusam dohvatiti,ali ne moze.Iskoristio sam telekinezu i grana se pocela pomerati,kada su ostali videli sta pokusavam,poceli su tiho da navijaju.

„Jos samo malo",tiho kazem „jos malo...........to",uhvatim granu

„Uhvatite se",oni bez progovora uhvate

„Drzite se cvrsto,sad cu da uradim nesto"

„A sta to nesto.......aaaaaaaaaaaa",Vilijam nije zavrsio kada sam nas poslao u vazduh

„Joj,boli me sve",govori Feliks dok smo mi na njemu,pali smo bas na njega.Prvo Vilijam,pa ja,Lukas,pa Aleksander i one dve.

„Dizite se sa mene",jedva kaze,a mi poslusamo,culi smo pucketanje kosti kada je Feliks ustao

„Jao!",kada se proderao cuo se i zmajevski urlik

„Bice on dobro,zmajevi se lece",mi klimnemo

Tokom ostataka puta Feliks se zalio na nas i na nasu glupost,tacnije na moju,ali ono svi smo krivi.Stigli smo na sredinu kada je Luksa progovorio.

„Znate cudno mii je sto nas nijedno stvorenje iz mocvare nije pokusao pratiti ili ubiti",cim je to izgovorio,oko nas se pojavilo bar pedesetak Laturanata

„Sta su ovi?",pita Angelina

„To su Laturanati,jako zajebani zmijo-druidi",odgovara Aleksander

„Ali oni su izumrli",odgovara Lukas dok vadi mac

„I nisu bas,znate trebalo bi da vam kazem da su neki preziveli i da su nastanili ovu mocvaru,pre stotinak godina",obavestava ih Aleksander

„Hvala na informaciji,a sad kako ubiti ovo cudo",pitam

„Lako samo morate pronaci vrat",bas nam je pomogao

„Kako da nadjemo vrat,kada ga nemaju!",prodere se Ava

„Imaju,vidite one proreze",klimnemo „to je vrat"

Krenuli su na nas.Svi smo izvadili maceve osim mene i Angeline.Koristili smo nase moci,ali ja sam na kraju morao da izvadim mac,jer ako nisam hteo da pokazem sta zaista mogu,morao sam.Na mene su krenuli dva Lanturanta.Lako sam se recio jednog,ali sa drugim sam imao problema.Obrusio se na mene i nece da sidje,tacnije zeli da mi otkine glavu ili da ujede,nisam siguran.Osetio sam ljigavu-toplu tecnost,koja se prosula po mom licu.Sklonio sam ga sa sebe,kada sam video Vilijama kako se smije,sigurno izgledam smesno.Iza njega je stajao Lanturant,koji se spremao da ga ujede,bacio sam mac i proboga kroz grkljan,ako ga uopste imaju.

Vilijam se okrenuo i video kako Lanturant pada i prosipa se ista tecnost,samo po njemu.Njegov izraz je bio neproceniv.Izgledao je kao da se gadi,bar je tako izgledalo lice.

Ostatak drustva se jos borio,pa smo se i mi pridruzili.Nije nam trebalo bas puno,kada smo ih porazili,ali ipak nasim mukama nije bio kraj.Pojavio se neki covek koji je bio pokriven mocvarnim biljkama.

„Usudili ste se da povredite zivotinje iz ove mocvare i zbog toga cete sad da zalite",rece nam

„Oni su nas napali,nismo imali izbora",govori Feliks

„O,ali imali ste,samo niste videli",zbunili smo se

„Ubili ste ih,a mogli ste da ih postedite,to su bile samo bebe"

„Bebe ili ne,htele su nas ubiti,a to im niko od nas nece dozvoliti"

„One moraju da se hrane"

„A mi moramo da ostanemo zivi",sad se ja javim,on me pogleda

„Za jednog glasnika,nisi bas drazoljubiv,a posebno takvog"

„Vi zapravi ne znate nista,vi ste samo deca"

„Svi imamo po dvadestet i nesto godina,pa kako smo deca",pita Vilijam

„Za druida si jako glup,a trebao bi da budes mudar.Ja sam stariji od vas svih zajedno,a mozda i vise,zato smirite svoje strasti"

„Upravo su nas pokusali ubiti zmijokoliki-druidi,sta ti to govori"

„Bili su samo gladni"

„To ih neopravdava,umalo nismo umrli,a vi znate da je u nasoj prirodi da se branimo i prezivljavamo",odgovaram

„Istina,sad vas pustam uz upozorenje,ali ako se vratite ovim putem,licno cu vas rastrgati",gledali smo kako odlazi

„Fin neki cikica",odgovara Vilijam,a mi se nasmijemo

„Ova mocvara jos nije zavrsena,ima jos par kilometara,ali ako nas napadnu ovaj cikica ce nas ubiti",nasatavlja Vilijam,dok hodamo kroz mocvaru.

„Vilijame,zacepi",govori mu Ava

„A sta ako necu?"

„Onda ces da shvatis kako izgleda besan zmaj",Vilijam se povukao

Nastavili smo da idemo kroz mocvaru i negde oko pet popodne smo izasli iz mocvare.Cekalo nas je jos puno prepreka,ali moramo uspeti i moramo pronaci vesticu pre „Gospodara haosa"