GLASNICI MAGIJE

POGLAVLJE 2

„Gde smo mi ovo?",pita Ava dok gleda u Angelinu mapu

„Ovde",pokaze joj prstom

„Nisam mislila na to,vec kako se zove ovo podrucije"

„Zov Vestica",odgovorim umesto Angeline,a svi me pogledaju

„Kako rece da se zove?",pita Aleksander

„Zov Vestica".Jako sjeban deo zemlje",govori Lukas i strese se,pa izgleda da nisam jedini,naravno pored Angeline,da zna gde smo

„Zasto?",pita Vilijam

„Pa za pocetak ovde su ubijene milijone vestica.Prema legendi,kada su vestice dovedene na ovo mesto,da ih pogube,dozivale su „Glasnike magije",ali oni se nisu pojavili,kasnili su tacnije.Kada su stigli,cuo se poseban doziv,koji ih je zvao da dodju.Ali bilo je kasno,sve svu vec bile mrtve,a samo njihovi glasovi su se culi",kazem setno i pogledam u nebo

„Zakasnili smo",kisa je pocela da pada,zatvorio sam oci i setio sam se tacno tog dana.

„Pozurimo,one umiru,cujem njihove urlike i dozive!",govorim

„Idemo,sto brze!",moj otac naredjuje

Pozurili smo,ali bilo je kasno,poslednja vestica je bila spaljena.Taj pogled koji mije uputila,necu zaboraviti nikad.U njenim ocima sam video bol,tugu,zalost, sjaj,ali jedva vidljiv.Nije me osudjivala,to sam jasno video.Ali ona,je umirala,a mi nismo nista uradili.Pao sam na zemlju i pogledao prema nebu,na kojem sam video vestice koje me gledaju isto kao i ona poslednja.Kisa je pocela da sipi,a ja sam jos uvek gledao njihova lica.

Neko me je uhvatio za rame,i ja sam se trgnuo.Pogledao sam koje,to je bio Vilijam,gledao me je u oci.

„Da li si ti bio medju njima?",pitao me je Feliks kada smo seli u pecinu

„Jesam"

„Zasto ih nisi zaustavio?"

„A kako?Ona je vec bila uveliko spaljena,mi nismo mogli nista"

„Da li zalis?",pita Ava,klimam

„Svakog dana"

„Zato si krenuo na misiju.Zelis da popravis ono sto se moze popraviti.Zelis da se iskupis",klimam,Aleksander je bio upravu,zelim da se iskupim i to bas jako.

„Iskupljenje je nesto sto tesko mozes da dobijes"

„Znam ja to Lukase,ali zelim da pokusam,pa sta bude"

„Veoma hrabro"

„Ja bih pre rekla glupo i tupavo",naravno da se ona mora javiti

„Ti se ne javljaj",osinem je pogledom

„Uz dozno postovanje,jebi se",kako samo moze dici pritisak

„Ucuti Angelina",frkne,a tako cemo

Ustanem,pa dodjem do nje,uhvatim je i prebacim preko ramena.Izveo sam je na kisu,a ona je strasno mrzi.

„Fabijane,spustime"

„Sad ces da kisnes,pa ti vidi da li ces mi ikada vise prkositi"

„Cisto da znas,da necu i sklanjaj me sa kise,znas da je mrzim"

Tako smo ostali sat vremena.Ona se je derala na mene,a ostali su se smijali.Meni je uvek prijala kisa,ali njoj.......nikada.Kad sam je spustio gadjala me je prvim sto je uhvatila,a ja sam uz pomoc telekineze zaustavio kamen.Bila je jos vise iznervirana.Sad me gadja jos vise,bezao sam dok me jedan nije pogodio i ja sam „kao" pao u nesvest.

„Fabijane",cujem Angelinu

„Fabijane",polako mi prilazi „Fabijane",malo tise

„Nisam ga valjda ubila?",pita,a ja suzdrzavam osmeh

„Prince",cujem Lukasa,mrzim kad me tako zovu

„Fabijane",cujem Angelinu,skoro pa ne zaplace,polako se okrenem

„Angelina",dozovem je,ona me pogleda.Cim me je ugledala,zagrlila me

„Prepao si me idijote"

„I posle kazu nisu zajdeno",nisam sigurna da je Angelina cula Avu,ali ja jesam.

Samo sam je pogledao,a ona slegne ramenima.

„Da li si dobro?",pita zabrinuto

„Jesam.Trebamo krenuti,uskoro ce kisa da prestane"

„I da prestane,ne mozemo po noci,svi znate kakvih sve divljih zivotinja ima,a i ljudi",klimnem

****************

Posle provedene noci u pecini,mi smo nastavili dalje.Jos uvek smo bili u oblasti „Vesticijeg doziva",to polje je preveliko i treba ce nam bar jos pet sati da izadjemo.Imao sam osecaj da nas neko posmatra,ali nisam se obazirao dok nismo stigli do sume.Okrenuo sam se i ugledao zenu u crnom kako koraca prema nama,noge joj nisu dodirivale tlo.

„Fab......"

„Ko je ona?",pita Ava

„Ko si ti?",pita Feliks

Ne dize glavu vec samo ide prema nama.Na pet metara od nas,stala je.Digla je glavu.Skamenio sam se,te oci........Poceo sam brze da disem.

„Prince",malo mi se nakloni „nemoj da ides na put bez povratka,neces ziv izaci,niko od vas nece.Nemoj da unistis tako mlad zivot,radi iskupljenja,nismo vredne toga"

„Zelima da se iskupim",odgovorim

„Onda.........uzmi ovo",pogledam u njenu ruku

„Nadji poslednju od nas,nadji je i daj joj ovo",bio je to crni cvet,tacnije crna ruza

„Ali zar niste sve umrle",pitam

„Nismo sve,ona je jos ziva,smao je previse slaba da bi vratila ravnotezu u ovaj svet.Slusaj me dobro mladi prince.Ona ne sme pasti u ruke „Gospodara haosa",nikada,cujes li me,nikada.",klimam glavom

„Kako cu znati ko je ona"

„Ti si „Glasnik magije",sam ces je osetiti",klimam

„Zbogom prince,nadam se da cemo se opet videti",malo se nasmesim,smao je isparila.Pogledao sam u ruzu koja je postala privezak.Zakacio sam je za lancic na vratu.

„Ovo je bilo........."

„Cudno",zavrsava Vilijam Avinu recenicu

„Bas tako"

„Nije ovo cudno,ovde je to normalno",odgovaram

„Kako to mislis"

„Pa kada su vestice spaljene,njihove duse su hodale ovim poljem",obajasnim

„Da li cemo ih jos sresti"

„Ovde ne"

„Jako utesno"

„Njihova energija je veoma velika.Sigurno ne mogu da prodju na drugu stranu jer nisu otisle kao neke pre njih,prirodno.Nijedna vestica ne moze otici,dok ne ispuni svoju misiju ili poslednju zelju."

„A sta im je misija?",pita Lukas

„Verovatno,ova poslednja vestica.Bez nje nema ravnoteze,a i one ne mogu pronaci mir."

„Aha,znaci kada pronadjemo nju i damo joj to,ona ce vratiti ravnotezu,a ostale mrtve vestice,koje ne mogu da pronadju mir,ce otici"

„Pojednostavljeno da"

„Sad jos jedna misija,meni zivot nikad nije bio uzbudljiviji",nasmijemo se Vilijamu

„Hajdemo,ostaje jos ova suma"