Ostani

Saučešće

Skoro dve godine su prošle od kada su se upoznali u ženskom WC-u na trećem spratu. Od tada se nisu razdvajali, postali su najbolji drugovi. Naravno, svi su ih mrzeli, jer su se čudak i čudakinja sastavili, ali nisu mogli da dopru da njih. Jednostavno ih nije bilo briga šta gomila nebitne dece govori o njima. 

Ali, ono što je bilo bitno je da su sada bili jedno. Ne čudak i čudakinja, već čudaci

Porasli su od tada. Oboje završili srednju školu, sada su prva na fakultetu. Cimeri. Dosta toga im se izdešavalo u zadnje vreme, pogotovo njoj. I to ne samo dobre stvari, jer je opet postala ista hladna devojka sa istom hladnom fasadom kao od pre par godina. Mrzela je emocije, mrzela je kad bi je preplavile, pa ih je jednostavno ignorisala i potiskivala.

Tog dana neko im je zakucao na vrata. Oboje su se našli na njima, te ih otvorili. Visoki čovek joj je izrekao tužne vesti ,,Žao mi je gospođice, primite moje saučešće''

Odmah je znala o čemu govori. Zatvorila je vrata i sela za stolom, uronila je glavu među ruke, dok je on sedeo pored nje. Nije se usuđivao da je dodirne, zna koliko mrzi da je diraju dok je emotivna. 

Osećala se kao da će joj srce utihnuti. Da će prestati da kuca i da će umreti na mestu. To sada i ne bi bilo tako loše, jer je njena majka umrla.

 Duboko je udahnula, pokušala je opozvati sve emocije, sve suze, sve jecaje koje je tako očajno želela da sada pokaže, isplače, izvrišti. 

Nežno je izgovorio njeno ime i stavio joj ruku na rame, ali se trznula i istog trena ustala sa stolice

,,Dobro sam!'', viknula je. ,,Ne diraj me, dobro sam. Ne treba mi sažaljenje od nekoga!''

Otišla je u svoju sobu i bacila se na krevet. Mrzela je svoj život. Želela je da bude mrtva. Ne bi bilo nikakve štete, nije kao da bi je iko žalio, ionako su je svi mrzeli. 

Dan kasnije je bila sahrana. Pojavila se tamo, gledala je kako spuštaju kovčeg u zemlju. Možda da je rekla da je ne ostavlja, možda i ne bi. Možda bi ostala, ne bi je napustila.

Ali ona nikada ne bi pitala nekog da ostane.

Nikada ne bi zamolila nekog da ostane

I ma koliko očajna bila, nikada ne bi preklinjala nekog da ostane. 

,,Idi'', prošaptala je kada su spustili kovčeg.