Samo njegova

Deveti deo

Sve vreme sam gledala kroz prozor i razmisljala o onome sto mi se desilo. Ne znam sta bih radila da Luka nije dosao. Jeste da nismo bas u najboljim odnosima, ali uvek se brinuo za mene. Jebote, uvek sam slusala kako se tamo nekoj devojci ovako nesto desava. Sve mi je to bilo nerealno, a sada se zamalo, upravo to meni desilo. Ne znam kako cu posle ovoga normalno izlaziti, bice me strah i znam to. Iz misli me je trgla Lukina ruka koja je zavrsila na mom kolenu.

-Dobro si? Nije te povredio?- pogledom je prelazio preko mog tela trazeci neku vidnu povredu. Pogled je zaustavio na mojoj ruci na kojoj se nalazila ogromna modrica.

-Je l te boli?- uzeo je moju ruku i drzao nezno kao da je od stakla koje ce se slomiti svakog trenutka.

-Malo. Nista strasno, samo me je jace stegnuo za ruku i udarila sam glavu, ali nema veze. Molim te, usresredi se na put.- bila sam nezvozna, jer je sve vreme buljio u mene. Samo mi fali jos saobracajna nesreca. Posle pet minuta stigli smo do moje kuce.

-Hvala ti.- rekla sam i posla da izadjem, ali me je njegova ruka zaustavila.

-Mislim da bi bilo dobro da ostanem sa tobom dok Aleksa ne dodje.- bio je vrlo ozbiljan.

-Ne treba stvarno, okej sam.-opet sam posla da izadjem, ali mi je i dalje drzao ruku.

-Sigurna si?- prevrnula sam ocima na njegovu bespotrebnu brigu. Ne kapiram sto se toliko promenio.

-Da Luka, nisam dete.- pustio mi je ruku i upalio auto.

-Za mene ces uvek biti ona mala Andrea sa trsavom kosom i lutkom Micom.- rekao je to i udario da se smeje. Gledala sam ga u soku, nisam znala kako da odreagujem na ovo, da li bi trebala da se raznezim ili da se uvredim. Neka ostavicu to za kasnije, imam precih stvari za razmisljanje sad.

-Okej?- nasmejala sam se zbunjeno i krenula da zatvorim vrata, ali sam se setila.

-I da, jos jedna stvar- gledao me je zbunjeno- ne pricaj o ovome Aleksi. Necu da se brine bez veze i da utripuje da mi treba telohranitelj.- oboje smo se nasmejali jer smo znali da je Aleksa u stanju da to uradi. Jednom me je neki lik zakacio slucajno u prolazu kad sam se vracala iz prodavnice. Aleksa je unajmio telohranitelja da ide sa mnom svuda.

-Vazi, ali obecaj da ces mu sama reci kad budes spremna.- klimnula sam glavom.

Otrcala sam u kucu i zakljucala se. Mislila sam da se ovaj dan nikad nece zavrsiti. Otrcala sam u kupatilo i odmah usla pod tus. Hladna voda se slivala niz moje telo i tako mi je prijalo. Prisetila sam se svega sto mi se desilo i samo sam pozelela da vristim. Ta zelja je posle samo par minuta presla u zelju da placem. Pocela sam da placem kao malo dete. Nisam znala sta da uradim da bih prestala da mislim na ono sto mi se desilo. U razmisljanje mi je upao Luka, ta njegova briga za mene, ta promena. Vise to nije bio onaj bezosecajni kreten. Menjao se na bolje, ne znam zasto i kako, ali mi se ta njegova promena dopala. Lepo je znati da pored Alekse imam jos nekog pored sebe.

Ogrnula sam se peskirom i ocistila lice od ostatka sminke. Usla sam u sobu, obukla pidzamu i bacila se u krevet. Iako sam imala dogovor sa mamom da je pozovem svaki put kad dodjem iz izlaska, nisam imala snage. Poslala sam joj poruku da sam umorna i legla sam da spavam. Pred ocima mi se pojavila slika tog kretena. Boze zasto. Nekako mi se uvukao pod kozu i mrzim to. On je i dalje samo obicni kreten koji se druzi sa mojim bratom, nista vise. Sa tim mislima sam zaspala.

Budi me jak pritisak na ledjima. Otvaram oci i imam sta da vidim. Aleksa sedi na meni i zlobno se smeje.

-Dobro jutro sestrice.- rekao je sa osmehom.

-Pomeri se sa mene.- rekla sam bas iznervirano jer on i nije bas lak. Legao je pored mene i mrsio moju kosu. Od kad sam bila mala, voleo je da mi dira kosu sto je mene smirivalo kad sam nervozna. Pogled mu je skrenuo na moju ruku. O ne, fuck.

-Sta je to?!- povisio je ton. Nikad nije dozvoljavao da me neko povredi.

-Ma... nista, udarila sam se, to je samo modrica.- rekla sam brzo ne gledajuci ga u oci.

-Ovo je ogromna modrica. Zasto me lazes Andrea?- spustio je ton i podigao mi glavu tako da ga gledam u oci.

-Nisam znala kako da ti kazem, poludeo bi.- krenula sam da placem, iako sam sebi rekla da necu vise plakati. Snazno me je zagrlio. Naravno to me je smirilo. Ispricala sam mu sta mi se desilo, a on me je sve vreme drzao za ruku.

-Pobogu Andrea, sto mi odmah nisi rekla, jos si probala da mi precutis Znas da mozes sve da mi kazes. Pa ubicu tog manijaka. Samo da ga nadjem, a nacicu ga ne zvao se ja Aleksa.- besneo je sve vise i vise.

-Smiri se. Luka ga je prebio i mislim da je shvatio da to sto je probao da mi uradi nije bila bas najbolja ideja.- rekla sam i blagi smesak mi se izvio prisetivsi se besnog i izludjenog Luke.

-Obecaj da neces sama da se kreces nocu.- prevrnula sam ocima jer sam znala da ce reci nesto ovako.

-Ma ne, najbolje bi bilo da me zatvoris u kucu i ne pustis me da izadjem naredne 3 godine.- rekla sam sarkasticno- Nisam mala Aki, ali obecavam.. dobro mozda.- namignula sam mu. Poljubio me je u obraz i posao da izadje iz sobe.

-I nemoj slucajno da me zoves Aki pred drustvom. Deluje detinjasto.-nisam mogla da se ne nasmejem.

-Vazi Akii.- rekla sam namerno i on je izasao iz sobe uz jedno glasno "ugh".

Sada ide jos tezi deo. Moram da objasnim devojkama sta se desilo. Znajuci Kacu, necu moci nigde da odem narednih mesec dana, a da joj se ne javljam na svakih pet minuta.

LUKA P.O.V.

Celu noc nisam oka sklopio. Razmisljao sam o njoj. Sta bi se desilo da nisam naisao. Previse je ranjiva i ne znam na sta bi bila spremna sebi da uradi da ju je onaj manijak silovao. Nikad nisam bio brizan prema devojkama. Ne znam koji se kurac sa mnom desava. Cak sam se ponudio da ostanem sa njom dok Aleksa ne dodje. Ne zelim da osecam nista prema njoj, ne smem. Mora da se vrati onaj hladni Luka kog nije briga za osecanja devojki, a pogotovo za njena osecanja. Boze odakle meni uopste ideja da ja prema njoj nesto osecam. Lupio sam sebi mentalni samar i nisam ni primetio da me riba koja je sa mnom provela noc gleda sa upitnim pogledom.

-Sta?-nezainteresovano sam je gledao, sto ona naravno nije shvatila kao znak da me ostavi na miru.

-Nista, mislila sam da mozemo da ponovimo ono od sinoc, bilo je ludo.- namignula mi je i krenula da mi stavi ruku u kosu. To je nesto sto mrzim najvise na svetu, kad mi neko jebeno dira kosu.

-Koji kurac mislis da radis?!- povisio sam ton sto ju je izgleda uplasilo, ali me nije bilo briga.- Vidi moram da idem, sto znaci da i ti ides.- uzeo sam duks i sivu trenerku iz ormara i obukao se.

-Cekam te u kolima, odbacicu te do kuce.- rekao sam hladno izlazeci iz sobe. Nesto mi je pricala, ali je nisam slusao, bio sam previse besan na sebe, jer me je takva mala klinka promenila.