Insensitive || h.s.

t w e n t y - o n e

Chapter 21.

"Call"

 

4 dana kasnije

Te subote me je probudila prigušena svetlost još jednog, naposletku toplog dana u Los Angelesu. Nisam želela da ustanem, prevrtala sam se na bok i rukama prekrivala oči, ispuštajući prigušeno stenjanje i čudne zvukove. Ovo je jedan od dana koje bih najradije provela u krevetu, ali nažalost, to nije bilo moguće. Instinktno sam poskočila, i tako naglo i prebrzo se uspravila u sedeći položaj da mi se zavrtelo u glavi, kada sam začula poznati zvuk iz sobe do moje. Dve reči i sve je jasno. Johnnyeve igrice.

Iziritirano sam uzdahnula i prstima počela da masiram čelo. Taj mali se nikada neće smirati. Svakog vikenda me tako probudi. Počinjem sa razmišljanjem da kupim sebi odvojeni stan, ne mogu više ovako. Popričaću sa Jane o tome. Osećala sam da je prerano da ustanem, ali zvukovi koje Johnnyeva igrica ispušta mi nisu davali mira. Kako je uopšte moguće da zvukovi budu toliko glasni, a još i Johnnyevi zapanjeni urlici. Sat na zidu pokazivao je da je prošlo podne. Prevrnula sam se preko kreveta i spustila noge na parket razmišljajući o tome šta bih radila ovog vikenda. Obećala sam Hayley da ćemo otići to Century tržnog centra, i to bi bio naš prvi zajednički izlazak, ali moraću još da vidim. Stvarno mi se dopada u njenom društvu, ali ne znam kako je Jane isplanirala ovaj vikend. Šta si još obećala jednoj osobi? Kojoj osobi? Nisam ništa obećala nikome. Filozof? Umalo se nisam prevrnula naglavčke kada mi je na pamet došao on. Čudno je bilo to što smo filozofiju poslednji put imali u četvrtak, i to dva predavanja za redom, ali sve je proteklo u najboljem redu. Nije piljio u mene, niti sam ja pridavala njemu neki veliki značaj, nije me zadržavao posle predavanja, niti sam ga susrela na kraju predavanja. Nije me zvao, nije slao poruke. Prosto mi su mi sreda, četvrtak i petak prošli normalno. Bez njega i njegovih sranja, i naravno da sam skroz zaboravila na njega. Šta sam mu beše obećala? Da ćete brati kruške zajedno, podsvest kaže sarkastično i ispija jutarnju kafu, a ja prevrćem očima. 

Ustala sam sa kreveta i oteturala se do svog radnog stola tražeći onaj papir koji mi je ostavio. Pretražila sam fioku i police, ali papira nije bilo. Očigledno sam ga bacila. Baš me briga, šta god da sam rekla, bilo je igrom slučaja, a i bila sam iznenađena kada su Jane i Johnny ranije došli.

Ne razmišljajući više o Harryu i njegovim glupostima, otišla sam do kupatila prazne glave. Piškila sam, umila se, i šnalicom zakačila pozadi kosu. Vratila sam se u svoju sobu boreći se sama sa sobom da ne provalim Johnnyu u sobu i iščupam mu sve kablove od svih mogućih konzola koje je imao, ali na kraju sam samo staloženo ušla u svoju sobu i namestila krevet, te zgrabila svoj telefon i skakutajući sišla niz stepenice. Neće meni Johnnyeva glupa igrica pokvariti današnje dobro raspoloženje.

Kada sam sišla, pevušeći neku pesmu koju sam čula u kolima na radiu juče, zatekla sam Jane kako briše prašinu u dnevnoj sobi i zvižduće.

-Oh, konačno si odlučila da ustaneš.- Rekla je kroz smeh dok se penjala na malu stoličicu, verovatno kako bi obrisala gornju policu. -Danas si dobro raspoložena?- Zvučala je podrugljivo, mada uvek joj je glas bio prijatan. Slegnula sam ramenima, iako sam znala da me neće videti, te sam poskočila prema kuhinji.

-Pa subota je, dan je divan.- Razigrano sam rekla, i nastavila ka kuhinji pevušeći melodiju koja mi se vrzmala po glavi. Morala bih da nađem tu pesmu. Uključila sam telefon odlučna da ću proveriti obaveštenja sa svih društvenih mreža. Nedostaju mi izlazci, stvarno bih morala što pre da vratim život u normalu i posvetim se sebi. Čim budem saznala još nešto o Zaynu i ispunim ono što želim, vratiću svoj život baš onakav kakav je bio.