Insensitive || h.s.

s i x t e e n

Chapter 16.

"New Friend"

 Odmah posle Stylesa i ja sam izjurila iz kabineta sa svime i svačime na pameti. I dalje sam bila u šoku pri tome da je Harry ustvari profesor, a još su i svi redom koji su me gurkali doprineli tome da se moj bes još više poveća. Hodnik je bio krcat studenata i jedva sam uspela da se nekako proguram i izvadim iz džepa papir sa daljim predavanjima kako bih videla koji mi je sledeći predmet. Neću se više nervirati oko Stylesa, uostalom mogu čak i promeniti raspored i zahtevati da ne želim filozofiju, zar ne? Kada sam već upisala ovaj koledž, završiću ga i nikakav Styles mi neće stati na put! Izvadila sam telefon iz džepa kada se oglasio vibraciom, i tek kada sam ugledala da preko ekrana velikim crnim slovima pise Liam setila sam se britanca na kog sam gotovo i zaboravila! Odbila sam njegov poziv i ušla u poruke.

"Nazvaću te večeras Liam, trenutno sam na koledžu" Odgovaram Liamu, dok pokušavam da sav bes koji je strujao mojim telom iskalim na tastaturu mog mobilnog telefona. Tek sada shvatam koliko se dugo nisam čula sa Liamom, a krivac je naravno dotični koji je uspeo da me natera da zaboravim gotovo na sve. Vratila sam telefon i raspored u džep pokušavajući da se setim da li je beše kabinet za sociologiju na gornjem ili donjem spratu.

I baš kada sam nevoljno krenula ka stepenicama učinilo mi se da nečiji glas doziva moje ime na šta sam se samo osvrnula preko ramena -Aria!- Uspaničena smeđokosa devojka je trčala ka meni i rukom mi pokazivala da stanem, što sam i uradila prevrćući očima i pitajući se ko je sada pa ona? 

-Molim?- Upitujem je dok mrštim obrve. Čini mi se poznatom i onda shvatam da je baš ona ona dosadna devojka koja je do mene sedela na filozofiji. Podigla sam pogled i malo bolje je pogledala, izgledala je lepo, smeškala mi se onako prijateljski. Imala je smeđu kosu i, rekla bih, zelene oči, mada opet nisam mogla lepo da skontam.

-Aria Moore, zar ne?- Nije smakla onaj prijateljski osmeh sa lica što je još više doprinelo tome da joj lice izgleda nekako detinjasto i druželjubivo. Odmerila me je od glave do pete kao da sam neko sa kim se nije videla 10 godina  -Ja sam Hayley Allen. Sedela sam do tebe na filozofiji, sećaš se?- Nesigurno sam klimnula glavom posmatrajući je nedefinisano, pomalo zbunjeno. Zašto bi mi se ona javljala na sred hodnika? -Pa treba li ti pomoć oko nečega? Na primer da nađeš kabinet? Gde ti je sledeće predavanje?- Uspela je da mi postavi tri pitanja u jednoj sekudni što me je još dodatno zbunilo. Zašto bi me neko susretao na sred hodnika i pitao me da li mi treba pomoć oko kabineta?

-Sledeće predavanje mi je sociologija, i mislim da mogu da se snađem oko kabineta...- Nisam se trudila da budem previše glasna, tiho sam to rekla, a čak nisam ni završila misao koju imam ona me je hiperaktivno prekinula radosno mašući rukama. Šta nije okej sa ovom devojkom?

-To je super! I meni je sledeće predavanje sociologija- Izgledala je nekako oduševljeno dok je mahala rukama kao da želi da poleti, te me je zaobišla i krenula da se penje uz stepenice povlačući i moju ruku. Nisam ni imala vremena da skontam šta se dešava i falilo mi je nekoliko centimetara da padnem i prospem se po ovim stepenicama, ali mi je Hayley poslužila kao oslonac.

-Da, super- Rekla sam nekako ironično za sebe, te prevrnula očima. Izgledala je kao hiperaktivna devojka ovako, a na času filozofije je doslovno nisam ni primetila. Možda zato što si bila zauzeta gledajući profesorovu zadnjicu, podsvest podmuklo kaže. Ne, čak se ni nisam trudila da pogledam u njega niti jedan jedini minut.

Otišle smo zajedno na čas sociologije, nije mi toliko smetala njena brbljivost i uglavnom je ona vodila veliki deo našeg razgovora. Rođena je u San Franciscu ali se doselila u Los Angeles sa roditeljima kada je bila mlađa i ide na ovaj koledž od prošle godine tako da je upoznata sa svime. Koliko sam uspela da popamtim sve, ima 21 godinu. Ispostavilo se da na većinu predavanja idemo zajedno i posle malo dužeg razgovora shvatila sam da mi uopšte neće smetati njeno društvo. Simpatična je, a meni trebaju prijatelji.