My life is changing [PRVA KNJIGA]

Povratak

Otvorila sam oci i videla da sam u bolnici. Pored mene je sedeo Harry gledajuci zamisljeno u daljinu

,,Zasto sam ovde?" pitala sam, na sta se Harry trgnuo

,,Ariana!" povikao je i zagrlio me

,,Zasto sam ovde?" ponovila sam

,,Zato sto si bila neodgovorna" rekao je i zbunjeno sam ga pogledala. Neodgovorna?

,,Kako to mislis?" pitala sam dok sam se namestala u sedeci polozaj. Izdahnuo je

,,Nisi redovno jela. Odnosno veoma slabo si jela, za jednu trudnicu i sada si ovde" rekao je

,,Kada se vracam kuci?" pitala sam

,,Rekli su da mozes da ides kada se probudis, tako da ustani pa da idemo" rekao je, na sta sam ja klimnula glavom i polako ustala. Izasli smo iz bolnice i usli u auto. Posle par minuta smo stigli ispred moje i Liamove kuce. Izaski smo iz auta i usli u kucu. Ne znam zasto je i Harry usao, ali dobro

,,Gde si ti?! Znas li koliko sam se zabrinuo?!" dotrcao je do mene i zagrlio me

,,Ja cu mu sve objasniti, a ti idi i spakuj svoje stvari u kofer" rekao je Harry

,,Sta?" pitala sam iznenadjeno. Sta prica on?

,,U stvari nemoj. Ti objasni Liamu, a ja cu da ti spakujem stvari" rekao je i otisao na sprat pre nego sto sam stigla nesto da kazem

,,Ja cekam" rekao je Liam, cupkajuci nogom o pod sa prekrstenim rukama na grudima. Nasmejala sam se, a uskoro mi se i on pridruzio. Sve sam mu ispricala, nakon cega me je on cvrsto zagrlio

,,Moras da budes pazljivija" rekao je odvajajuci se od mene. Klimnula sam glavom

,,Idemo" rekao je Harry silazeci niz stepenice. Prisao je Liamu i zagrlio ga

,,Vidimo se. Hvala ti za sve" rekao je grleci ga

,,Ma nista. Nedostajaces mi" rekao mu je Liam

,,I ti meni" rekao je Harry. Nista ne kapiram

,,Sta se zaboga ovde desava?!" Pitala sam pomalo iznervirano

,,Videces" rekao je Harry sa smeskom na licu

,,A sada se pozdravi sa Liamom. Cekam te ispred kuce" rekao je i izasao

,,Koji" krenula sam da kazem, ali me je prekinuo Liamov zagrljaj

,,Nedostajaces mi. Za ovo kratko vreme si mi prirasla srcu" rekao je na sta sam se nasmesila

,,I ti si meni. Sada bih ti rekla kako ces mi nedostajati, ali nemam pojma sta se desava" rekla sam i oboje smo se nasmejali. Jos jednom smo se pozdravili i izasla sam iz kuce. Ispred me je cekao Harry naslonjen na svoj range rover

,,Idemo" rekao je i uhvatio me za ruku, a zatim me odveo do sedista. Sela sam, a ubrzo je i on. Pokrenuo je auto

,,Gde idemo?" Pitala sam

,,Videces" rekao je, na sta sam ja prevrnula ocima. Pocela sam da se igram sa prstima. Ni sama ne znam koliko sam se tako igrala razmisljajuci o svemu

,,Stigli smo" rekao je, na sta sam se trgnula, zato sto sam bila duboko u svojim mislima. Izasla sam iz auta i videla da smo.... na aerodromu?

,,Sta cu ja ovde?" Pitala sam

,,Samo me prati" rekao je ignorisajuci moje pitanje. Isao mi je na zivce! Iz gepeka je izvadio kofere. Zasto ih je toliko? Izgleda da su tu i neki njegovi, ali sta ce kog djavola tu?! Sta se desava?! Uhvatio me je za ruku koju sam istrgnula

,,Ne!" Rekla sam

,,Moram da te drzim za ruku da se ne bi izgubila u ovoj guzvi" rekao je na sta sam ja prevrnula ocima. Pa nemam pet godina! Milion puta sam ga pitala sta se desava i gde idemo, ali je on uvek odgovarao ,,videces" sto me je strasno nerviralo. Dao je nase pasose i usli smo u avion. Nisam mogla da se opirem, jer sam bila preumorna i vrtelo mi se. Seli smo na nasa sedista i avion je ubrzo poleteo. Kada sam se malo osvestila i shvatila da idem u nepoznato sa deckom koji me je silovao okrenula sam se prema Harryu

,,Gde dodjavola idemo?! Ne zelim da budem ovde! Ne sa tobom!" Vikala sam i tako zadobila poglede nekih putnika, ali nije me bilo briga

,,Do sada se nisi bunila" rekao je zlobno mi se smeskajuci

,,Zato sto mi je bilo muka i vrtelo mi se!" Povikala sam i tako opet zadobila poglede od nekih putnika

,,Smiri se. Pricacemo kada stignemo tamo. Sada spavaj rekao je i izdahnula sam. Stvarno mi se spavalo, tako da se nisam protivila. Naslonila sam se na sediste i tako ubrzo zaspala

*

Probudilo me je blago drmanje ruke. Otvorila sam oci i videla Harrya

,,Stigli smo" rekao je na sta sam klimnula glavom. Izasli smo iz aviona i otisao je da uzme svoj auto, koji je brodom dovezen ovde. Usli smo u auto i posle petnestak minuta smo stigli ispred predivne kuce. Bila je velika. Parkirao se i izasli smo iz auta. Usli smo u prelepo uredjeno dvoriste, a zatim i u kucu, koja je bila jos lepse uredjena. Usla sam u dnevnu sobu, a sa mnom i Harry. Seo je na kauc

,,I? Hoces li mi objasniti sta se ovde desava?! Zasto smo u New York-u?!" Pitala sam histericno

,,Ovde ce nam se dete roditi i zivecemo zajedno" rekao je, na sta sam se sarkasticno nasmejala

,,Da li ti cujes sebe? Zar ocekujes da se pravim kao da se nista nije desilo i da me nisi silovao? Zar ocekujes da sve tako lako zaboravim?" Pitala sam

,,Nisam hteo da te povredim. Samo....ja... ne znam sta mi je bilo, ali znaj da nisam ni oka sklopio od kada si otisla od mene. To me je bolelo vise nego ista. Kada si rekla da odem iz tvog zivota. Znam da sam se ponasao kao pravi idiot i zalim zbog toga. I to jako" rekao je

,,Harry, znam da to govoris samo zato sto sam trudna. Zelis da ti oprostim, da bi ti dozvolila da vidjas dete, a ne zato sto me volis" rekla sam gledajuci u pod. Harry me je nezno uhvatio za bradu i polako je podigao, tako da sam morala da ga gledam u oci

,,Uvek sam te voleo i uvek cu" rekao je

,,Samo me odvedi kuci" rekla sam

,,Zasto?" Pitao je

,,Zato sto ne zelim da budem sama sa silovateljem!" Rekla sam

,,Znam da me lazes, i da postoji jos nesto sto ne zelis da mi kazes, ali trebala bi. Siguran sam da ce ti biti lakse" rekao je, na sta sam odmahnula glavom

,,Ne! Niko ne razume!" Vikala sam histericno

,,Hajde, reci mi. Bice ti lakse" rekao je ustajajuci sa kauca. Uhvatio me je za ruku

,,Samo me ostavi na miru!" Viknula sam i istrgnula ruke iz njegovih. Izdahnuo je i tuzno me pogledao

,,Jesi li gladna?" Pitao je, na sta sam odmahnula glavom

,,Naravno da jesi" rekao je i otisao u kuhinju

,,Dodji" rekao je i usla sam u kuhinju

,,Sedi" rekao je i uradila sam kako mi je rekao

,,Izvoli" rekao je i ispred mene stavio tanjir sa ogromnim sendvicom

,,Ne mogu da jedem" rekla sam

,,Moras" rekao je

,,Nema sanse" rekla sam i odgurnula tanjir dalje od mene

,,Ne pomeram se odavde dok ne pojedes to, a neces ni ti. Ako treba sedecu ovde ceo dan sa tobom, sve dok ne pojedes" rekao je i priblizio mi tanjir koji sam odgurnula

*

Jos uvek sedimo za stolom. Ni jedno ni drugo nece da popusti. Toliko mi je dosadno, da cu se predati. Ne mogu vise

,,Moram ceo da pojedem?" Pitala sam, na sta se nasmejao i klimnuo glavom. Uzela sam jedan zalogaj i vec sam se najela. Ne znam kako cu pojesti sve, ali moram, inace cu zauvek sedeti ovde. Posle pola sata sam ga konacno pojela, i to jedva.