My life is changing [PRVA KNJIGA]

U Londonu

HARRY'S POV-SADASNJOST

Morao sam nekako da je navedem da prestane da place. Znam da bih trebao da ostanem ravnodusan zbog sebe, ali ne mogu da je gledam kako place zbog mene. Stavio sam joj ruku na rame i poceo da pricam.

,,Hej nemoj da places, izvini. Samo sam malo nervozan. Mnogo mi je zao sto sam se ponasao tako prema tebi, mozes li mi molim te oprostiti?" wow nisam ovo trebao reci, ali jebiga izletelo mi je. Okrenula se prema meni i zagrlila me. wow nisam ovo ocekivao. Mislio sam da ce me osamariti ili tako nesto. 

,,U redu je, izvini zbog moje reakcije. Inace me svi nazivaju petogodisnjakinjom i tako.... nikoga nije briga za mene." napravila je fake smile i naslonila se na sediste " izvini sto sam te probudila, stvarno sam bila sebicna. Necu ti vise smetati." opet je napravila fake smile i okrenula glavu prema prozoru. Slatka je, pogotovo kad se ljuti. Bas mi je zao sto sam se ponasao kao kreten prema njoj, nije to zasluzila.

,,Ne ne. U redu je. Ne smetas. Izvini sto sam se ponasao kao kreten, nisam imao nameru da te povredim." kada je okrenula glavu prema meni mogao sam da vidim da je veoma iznenadjena sto sam joj ovo rekao.

,,Ma u redu je." opet se nasmejala,ali ovog puta to nije bio fake smile, vec onaj iskreni. Treba cesce da se smeje predivna je tako. Ma sta to pricas?!

,,Za koliko stizemo?" upitao sam

,,Stvarno ne znam, cekaj minut."rekla je i okrenula se nazad i pocela da prica sa nekom staricom iza nas.

,,Kaze da bi uskoro trebali da stignemo."

,,Dobro onda" nasmesio sam se

ARIANA'S POV

Nasmesio mi se. Bas je mica kad se smeje. Treba cesce to da radi. Ucrtaju mu se i preslatke rupice! O kako je samo meden kad se smeje! Arianaaa!!! Sta radis ti? On je onaj umisljenko secas se?! Mada mozda je takav samo zato sto ga je neko povredio?! Nikad se ne zna! Ubrzo nam je sjuardesa javila da vezemo svoje pojaseve jer slecemo. London dolazim!!! Kada su svi izasli iz aviona htela sam da se pozdravim sa Harry-em ali nigde ga nije bilo. Malo bolje sam pogledala i videla sam kako Harry vuce kofer i odlazi bez pozdrava. Potrcala sam do njega

,,Harry zar ne zelis da se pozdravimo, da budemo prijatelji? Mozda da se nadjemo nekad na ka" prekinuo me je

,,NE!!! Mozes li samo da me ostavis na miru?! Molim te?! Ne zelim da te vidim vise nikada u zivotu!!!" rekao je to tako hladno da sam se najezila

,,Ali.." pocela sam da zamuckujem

,,Nema ali, a sada idi i ostavi me na miru. Zauvek!!!" rekao je i otisao. Ja sam samo stajala u mestu. Doslo mi je da zaplacem. Jedina osoba koja me je utesila je sada rekla da me ne zeli u svom zivotu. I vise ga nikada necu videti. Oci su pocele da mi se nakupljaju suzama. Zasto je to uradio?! Jel problem u meni?!

HARRY'S POV

Znam ds nisam trebao samo da odem tako, kao neki kreten, ali morao sam. Ne zelim da se vezem za nju. Prijatelji?! Tako je bilo i sa Kendall u pocetku i onda?! Sta mi je uradila?! Ostavila me je preko jebene poruke. Od tada vise ne verujem u ljubav. Sto je i dobro, jer te ona moze samo povrediti. Volim te? To su samo dve prazne reci..... Nadam se da vise nikada necu videti Arianu.

*

Konacno sam dosao u stan koji sam nedavno kupio. Volim ovaj kraj zato sto je mirno, ali opet nije daleko od centra. Savrsena kombinacija. E sada da se malo opustim. Zavalio sam se u udoban crni kauc i ukljucio TV. Uuuuu hororrr.

ARIANA'S POV

Posle nekog vremena stajanja i razmisljanja odlucila sam da potrazim svoje roditelje. 

*

U nasoj kuci sam i jedva cekam da im kazem da se selim odavde u neki mirniji kraj. Sada mi trebe da budem sama.

,,Ariana sto samo stojis ko kip?! Sedi! Opusti se!"  jaoo ne mogu vise, reci cu joj da se selim odavde cim kupim sebi stan i gotovo vise. Nisam ja tako nesposobna kao sto oni misle.

,,Mama ja se selim odavde cim nadjem sebi stan. Vi nista ne morate da mi placate, jer ja imam dovoljno novca na svojoj stednoj knjizici. Dovoljno za bar cetiri godine." znam da ce je ovo uznemiriti, ali ne zanima me. Ni oni ne misle o mojim osecanjima. Zasto bi onda ja trebala?! 

,,Ali..." pocela je da zamuckuje

,,Mama nema ali. Jos danas idem da trazim stan. U stvari evo sada idem. Ipak je sutra fakultet, moram da nadjem stan do sutra." nisam ni sacekala sta ce da kaze vec sam samo izasla i zalupila vratima. Taman cu usput malo da istrazim London. 

*

Nakon mnogo obilazenja stanova odlucila sam da se vratim kuci. Nema ni jednog koji mi se svidja. Ili je okolina previse bucna ili je previse tiho. Odustala sam. Izgleda da se ipak necu iseliti iz kuce. Bedak! Dok sam tako setala ulicama Londona videla sam jedan interesantan oglas. Izgleda da je tu blizu. Oticicu da ga vidim, necu nista izgubiti. 

*

Vec nekoliko minuta trazim zgradu sa oglasa. Izgleda da nije u centru. Dobro je. Treba mi malo mira...... Evo je!!! Konacno! Stojim ispred vrata i cekam. Pozvonila sam nekoliko puta ali nista. Mozda bi trebalo da odem. I taman kada sam se spremala da udjem u lift cula sam otkljucavanje vrata.

,,Dobar dan. Izvinite sto ste cekali." otvorila mi je neka malo starija zena sa plavom kosom do ramena. Mislim da se farbala. Sigurno jeste. ARIANA?! O CEMU TI RAZMISLJAS?! STA TE BRIGA ZA NJU?! DOSLA SI ZA STAN! 

,,Dobar dan. Dosla sam za stan. Videla sam oglas pa..."

,,Da da. Udji slobodno." cinila mi se kao ljubazna zena

Usla sam u stan i pocela da razgledam. Predivan je. Nije ni mali, ali nije ni neki veliki. Taman za mene. Kuhinja mi se najvise svidjala, iako necu puno vremena provoditi tamo. Posle razgledanja odlucila sam da ga kupim. 

*

,,Mamaa!!! Kupila sam staaan!" Vikala sam dok sam zatvarala ulazna vrata

,,I?"

,,Sta i?" 

,,Pa kakav je?! Jel veliki ili mali jel" prekinula sam je. Nisam mogla da je slusam.

,,Mama! Stan je super nije ni veliki ni mali. Taman za mene. A sada moram da spremim stvari. U stvari i ne moram. I onako je vecina josuvek u kutijama."

,,Danas se selis?!" pitala me je iznenadjeno

,,Da" odgovorila sam pomalo nezainteresovano za ovaj razgovor

,,Ali ko ce da te odveze?! Tata radi a ja ne mogu jer idem na neki sastanak."

,,U redu je mama. Pozvacu taksi. Nista se ti ne brini:"

Nisam joj ni dala da nesto kaze. Samo sam otrcala u svoju sobu i krenula da pakujem ono malo stvari koje sam raspakovala kada smo dosli, tako da to nije dugo potrajalo.