"Polubrat" ZAVRŠENA!

11. Deo

Mateo pov.✨
Gledao sam u nju i njen razočaran pogled. Šta joj je toliko bitno, pomislio sam. Zatim sam čuo da spominje grob njene majke i sve je postalo jasno. Gledao sam je kako se lomi više nego čaša koja je pukla u njenoj ruci. Bolelo ju je ali nisu posekotine od stakla bile razlog njenih suza.
Ustala i je otrčala. Krenuo sam za njom ali me je zaustavio glas moje majke, njen otac je samo izašao iz kuće bez i jedne reči.

K:"Sine, budi uz nju. Ovo joj jako teško pada"

Klimnuo sam glavom. Ne slažemo se ali ovo nije baš stvar za zezanje.

Ja:"Šta se desilo sa njenom majkom"
Pitao sam na brzinu kako bih joj što pre previo rane, ali moja radoznalost je uzela malo vremena.

Ispustila je težak uzdah te progovorila.
K:"Ubijena je. Tačnije silovana i ubijena"

Njene reči su me preskle u grudima. Zbog toga je pričala da su muškarci svi isti, da povređuju žene. Sada je njen strah od mene imao smisla. Izjedala me je krivica jer sam zamalo spavao sa njom na silu, a da nisam ni imao pojma kroz šta prolazi.

Ja:"Kako se to desilo"
Rekao sam gutajući knedlu u grlu.

K:"To je sve što znam sine, idi kod nje sada"

Poslušao sam majku i otišao kod nje sa kutijom prve pomoći.

Pokucao sam na vrata te ušao.
Nemo je gledala u ruku koja je bila rasečena staklom.

Ja:"Izgleda da će ti preći u naviku da ti previjam rane. Ne povređuj se, molim te"
Rekao sam čisteći joj ranu i zavijajući je.

D:"izvini što me stalno spasavaš iz sranja. Nisam znala da imam snagu da je polomim"
Rekla je više ponosno na sebe.

Ja:"To je staklo, lako puca"
Dodao sam.

D:"Ponekad pomislim da bi on voleo da ni mene nema. Jednostavno je sam sebi dovoljan"
Rekla je izvijajući ramena.

Ja:"Ne pričaj koješta. On te voli"
Rekao sam a ona je odmahnula glavom.

D:"Kad nekog voliš onda se boriš da taj neko bude srećan a ne gledaš samo sebe"
Dodala je gledajući me direktno u oči.

J:"Jesi li znala da postoje slučajevi, ovo nije tvoj nego samo kažem, kada nekoga stvarno mnogo mrziš, kada te iritira, ali povrh svega želiš tog nekog blizu sebe."
Zagrizla je usnu i skrenula pogled sa mene.

D:"Nisam znala da je i to moguće. Za mene je ljubav sve ono slatko i lepo, sve ostalo je neki vid ravnodušnosti, bar na to tako trenutno gledam"

Vratio sam joj kosu iza uha na šta se trgla.

Ja:"Čuo sam šta se desilo sa tvojom majkom, jako mi je žao"

Pogledala me je sakupljenih obrva.

D:"Tebi je žao? Bad boy ima osećanja"
Rekla je tiho.

Ja: "Kakvo otkriće zar ne"
Nasmejala se na to.

D:"Bila je toliko divna žena, kažu da ličim na nju. Bila je brižna, možda čak i previše. Ranije bih se ljutila na nju kada bi me do 3h ujutru čekala da se vratim iz grada, a sada bih sve dala da je u mogućnosti to da čini"
Gledala je kroz prozor sa takvim sjajem u očima. Nisam se usudio da je prekinem.

D:" Žalila se da je neko prati, da dobija pretnje i da se plaši. Ja nisam znala za to, on jeste. Moj otac je mislio da je luda i da je poludela zbog promene radnog mesta. Više puta joj je, kako sam pročitala u pismu koje mi je ostavila, naslutivši da će joj se nešto desiti, rekao da ode kod psihijatra. Nije joj verovao. Jednom prilikom, trebao da je da ode kolima da je sačeka sa posla. Ja sam bila u Španiji na razmeni studenata. Nije otišao, rekao je da ima dosta posla. Nije se vratila, nikada. Našli su njeno telo u jezeru. Deo mene je umro sa njom, tog dana. Obdukcija je potvrdila sumnje da je u pitanju silovanje. Sve to je moglo da se izbegne, ona bi sada bila ovde, da je on mario za nekog osim sebe. On je jebeno kriv za sve, on je kriv što je ona mrtva"

Slušao sam je nemo, bez reči. Nisam imao pojma da je ovako nešto proživela. Shvatam je i razumem distancu koju drži između nje i oca.
Zagrlio sam je a ona je uzvratila. Bilo bi suvišno da sam dodao nešto tipa "biće bolje" jer neće, ona će uvek biti deo nje.

Ja:"Izvini, ne znam da tešim. Zagrljaj mi je delovao prikladno"

D:"Znaš samo fizičke rane da lečiš, doktore"
Nasmejala se.
Odmahnuo sam glavom uz osmeh.

Ja:"Znam i unutrašnje, moje metode uvek rade"
Rekao sam približivši svoje lice njenom.

Ja:"Samo zavisi da li želiš da ti skrenem misli"

D:"Probaj"
Prošaputala je.

Usne su nam se dodirivale. Znao sam da će uzvratiti ako je sada poljubim a želeo sam da ih probam.
Spustio sam svoje usne na njene. Uplela je svoje prste u moju kosu uzvraćajući mi svaki poljubac. Malo sam se odmakao od nje spajajući nam čela, dok smo oboje teško dolazili do daha od prethodnog poljupca.

Ja:"Kolilo te jebeno mrzim"
Rekao sam tiho.
Osmehnula se.

D:"I ja tebe mrzim, ne znaš koliko.

Ovog puta, ona je spojila naše usne. Izgleda da je naš slučaj onaj koji sam prethodno pomenuo. Kada nekog toliko mrziš da ga želiš pored sebe.

Tjt za 11.deo❤️⭐
Volim vas!