"Polubrat" ZAVRŠENA!

1. Deo

Sedela sam u klubu ispijajući poslednje kapi viskija iz staklene čaše,
koju sam odmah nakon, ne tako nežno spustila na šank.

K:"Hej, ne budi toliko napeta"

Čula sam Kristalin glas i osetila njenu ruku na svojoj. Kristal je devojka smeđe kose i prodornih plavih očiju, takođe, ona je moja najbolja drugarica
još od osnovne škole.

D:"Kako Kris? Preko svega je tako lako
prešao, našao joj je zamenu za par meseci"

Bila sam ogorčena na svog oca. On je za mene uvek bio moj zaštitnik, moja snaga i podrška. Međutim, nakon smrti moje majke, od koje se još nisam oporavila, iako je prošlo 6 meseci, sve se promenilo. Otac kao da je postao isuviše zauzet poslom, pa sam sama morala da se borim sa neprospavanim noćima zbog činjenice da više nikada neću videti majku.

K:" Znam da ti je teško i da se osećaš kao da je izdao vašu porodicu, ali mislim da ne postoji ništa što bi mogla da uradiš sada Dimitra"

Bila je u pravu. Bila sam bespomoćna da bilo šta promenim. On je našao novu ženu i uskoro će se venčati. Osetila sam bol u stomaku pomislivši da je moju majku tako olako zamenio i da je u poslednje vreme samo na sebe mislio.

Ja:"Kris, idemo"

Rekla sam ustavši sa šankerske stolice i ustavljajući novac za popijena pića. Inače ne pijem, iako imam 20 godina, nisam ljubitelj noćnih ludovanja koja uključuju alkohol. Ušle smo u moj auto i ubrzo se našle ispred Kristaline kuće.

K:"Javi mi kako je prošlo. Ako ti se ne svidi u njihovoj kući, znaš da uvek možeš da živiš sa mnom. Moji te gotive, a i imamo sobu viška"

Nasmešila sam se na njeno izlaganje. Bila je u pravu. Njeni su me uvek gledali kao svoju drugu ćerku i ona je za razliku od mene imala funkcionalnu porodicu. Zagrlila sam je i pozdravila se sa njom.

Ja:"Hvala ti, Kris, cenim to"

Uzvratila mi je zagrljaj trljajući moja leđa. Otkopčala je pojas i zatvorila vrata auta, te mi odmah nakon mahnula i ušla u svoju kuću.

Upalila sam auto i krenula ka, pa rekla bih, uskoro ne mojoj kući. Otac je odlučio da je najbolje da se preselimo kod njegove nove žene, jer kako on kaže, ova kuća ima previše uspomena. Sama pomisao na to u meni je izazivala bes, bacila sam ključeve od auta na sto i otišla u svoju sobu. Obavila sam higijenu i presvukla se za spavanje. Legla sam u krevet ali kao da mi sećanja ne daju mira.

Ja:"On će govoriti o uspomenama, ma on te se više i ne seća mama"

Rekla sam tužno sa nekom dozom besa, gledajući u sliku jedine žene koja je davala smisao svemu. Ubrzo sam sa tugom i suzama, utonula u san.

Prvi deo je malo kraći ali je na neki način i uvod u samu priču. Nadam se da vam se dopada i ukoliko da ostavite komentar i ⭐.