Osveta #1

17. poglavlje

„Pa kao prvo, izvrijeđala je Miju kada je došla jednom ovdje. A kao drugo, pokušava zavesti moga dečka, a sada i brata", rekla je kroz stisnute zube. Ne poznajem ženu koja radi na toj recepciji, a da vam i istinu kažem, više se ni ne sjećam kako izgleda. Nisam je dobro ni pogledao. Važnije mi je bilo naći moju sestru. Sada mi se ta žena uopće ne sviđa kada znam što je napravila.

„Vjeruj mi, nisam je dobro niti pogledao. Ti dobro znaš da ja imam nekoga kod kuće." Ashley mi se široko nacerila pa me je povukla u hodnik kada su se vrata otvorila. Namrštio sam se. „Što je? Što ti znači taj osmijeh?"

„Shvaćaš li ti da si Mijinu kuću upravom nazvao svojom kućom? I nije ovo prvi puta, Gabriele." Ne znam u čemu je bio problem. Više sam vremena provodio kod Mije nego u svome stanu. Moj stan je bio malen iako sam ga volio, ali kod Mije smo imali više prostora i prekrasnu plažu na kojoj smo se dobro zabavljali. A i Mijin dom smatram svojim domom. Zapravo, moj dom je tamo gdje je ona. Ni sam nisam mogao shvatiti kada se to dogodilo. Kada sam se tako jebeno brzo zaljubio u onu prekrasnu curu, ali jesam. Zaljubljen sam i ne bih to mijenjao nikada. Ona mi stvarno puno znači. Ovako se nikada nisam osjećao ni s jednom ženom. Prije bih se samo na brzinu poševio i brzo otišao iz njihovog stana uz izgovor kako moram ujutro na jako važan slučaj. A sada s Mijom nije tako. Od nje nisam nikada htio pobjeći. Volim se buditi pokraj nje. Bilo da je to njena kuća, moj stan, prokleti park, nikada to ne bih mijenjao.

„Moj dom je tamo gdje je ona, Ashley", priznao sam nakon nekoliko trenutaka tišine. Ashley me je uhvatila za ruku i tako me zaustavila pred jednim vratima. Zagledala se u mene svojim zelenim očima.

„Voliš je", rekla je tiho s osmijehom na licu. Uzvratio sam joj osmijeh.

„Da, volim je. Ne znam kada se i kako dogodilo, ali dogodilo se. S njome želim sve."

„Nemaš pojma koliko sam sretna zbog tebe, Gabriele. Znala sam da će jednoga dana doći jedna posebna žena koja će ukrasti tvoje srce i drago mi je da je to moja najbolja prijateljica." Široko mi se smiješila i bilo ju je divno vidjeti tako veselu i sretnu. Nakon sinoćnje drame s njezinim bivšim, Ashley je izgledala jako dobro. Znao sam da je snažnija nego prije. Podignula je jedan prst i zamahnula mi njime ispred lica.

„Slušaj me sada dobro, možda si mi brat i volim te, ali slomiš li srce moje prijateljice, čuvaj me se."

„To se nikada neće dogoditi, Ashley." Njoj su suze zasjale u očima pa se bacila u moj zagrljaj. Nespretno sam je uhvatio dok sam se smijao u njenu kosu. Odvojila se od mene pa me poljubila u obraz, a onda me je uhvatila za ruku i povukla do vrata. Otvorila ih je bez kucanja. Maya je podignula pogled s papira na svome stolu i namrštila se na Ashley.

„Tebe nitko nije učio kucati?" upitala je Maya sarkastično. Zatvorio sam vrata iza sebe i stao pokraj Ashley. Mayin ured je bio prostran i svijetao zahvaljujući ogromnom prozoru iza njezinih leđa odakle je pucao prekrasan pogled na grad. U daljini se moglo vidjeti more. Maya je sjedila za stolom od tamnog drveta i kožnoj fotelji. Ispred njenog stola su stajala dva stolca. Na desnoj strani je bila velika polica s raznim knjigama i dokumentima, a na lijevoj strani veliki pult s malim hladnjakom u njemu. Na pultu su stajale razne boce i čaše. A iznad toga su stajale Mayine diplome i razne umjetničke slike.

„Ne, nije. Došli smo jer nam Gabriel mora nešto reći", rekla je Ashley i bacila se u jedan stolac. Maya je zakolutala očima prema Ashley, a onda je pogledala prema meni. Maya je izgledala kao da bi joj trebala dva dana sna bez da je itko prekida. Da je Mia vidi ovakvu, natjerala bi je na odmor.

„Što se događa, Gabriele? Gdje gori?" upitala je Maya. Rukom mi je pokazala na prazan stolac pokraj Ashley, ali sam odmahnuo glavom. Nisam sada mogao sjediti.