Osveta #1

17. poglavlje

„Vidiš, ja uvijek imam pravo, srce." Nasmiješio sam joj se. Ona je zakolutala očima i uzvratila mi osmijeh. Skoro sam blesavo zaplesao jer sam dobio ovu bitku. Bio sam jebeno dobar policajac i kada je trebalo lagati, išlo mi je jako dobro. Ali kada moram lagati ovoj ženi ispred mene, zaboravim na sve. Teško mi je lagati Miji, ali ovo je bila sitna laž. Ovo sam morao učiniti.

„Kako da ne. Nemoj si previše umisliti."

„Žao mi je, već je gotova stvar." Lagano me je lupila šakom po prsima, a onda me je počela nježno ljubiti. Liznuo sam njezinu donju usnicu, a ona je otvorila svoja sočna usta i pustila me unutra. Jebeno ne znam kako ću se maknuti od nje na nekoliko trenutaka. Imao sam planove za danas, ali sve je propalo. No do kraja večeri možda bude i puno bolje od ovoga što sam ja planirao.

„Brzo se vrati", rekla je promuklo. Kimnuo sam glavom te je poljubio u čelo, a onda opet u usne.

„Obećavam. Najviše pola sata." Još jednom sam je poljubio, a onda sam zgrabio svoje ključeve i izašao iz kuće. Uletio sam u auto i polako se izvezao s prilaza njezine kuće te sam krenuo prema gradu. S desne strane sam prepoznao dobro mi poznati auto. Jebeni Payne je kod kuće i nije mi se javio? Ubit ću ga! Nisam sada imao vremena za njega jer sam morao žuriti. Poslije ću se čuti s njime.

Putem sam poslao poruku svojoj sestri. Bila je riječ o životu i smrti. Zakolutao sam očima na tu dramu pa sam joj poslao još jednu poruku kako se ne bi zabrinula. Ne želim da pomisli kako sam ubio Bena ili nešto slično. Iako je to zaslužio. Znam da ga je moj otac otjerao i to je ono što me najviše boli, ali jebeni se Ben trebao boriti za moju sestru. Trebao je ostati s njome i sa svojim djetetom. On je pobjegao kao kukavica. To mu nikada neću oprostiti.

Parkirao sam auto na parking malo dalje od hotela, a onda sam brzim korakom krenuo prema hotelu. Uletio sam u predvorje i osvrtao se okolo ne bi li zapazio poznato lice. Na recepciji je stajala mlada djevojka koja me je požudno odmjeravala. Imao sam poriv zakolutati očima. Nemojte me krivo shvatiti, nekada sam uživao u pogledima svih žena. Neke bih i pokupio i završio bih kod njih u njihovom stanu. Nikada nisam žene dovodio u svoj stan, osim Mije. No sada ne uživam više toliko u tim pogledima osim jednom. Mijin pogled nikada ne bih izbjegao. Kao što ga nisam izbjegao one večeri kada smo se upoznali.

Laganim korakom sam krenuo prema recepciji, a mlada žena se odmah uspravila i izbacila svoja prsa. Cijelim putem me je odmjeravala i dao bih se zakleti kako mi je pogledala u lijevu ruku u potrazi za prstenom.

„Gabriele, tu sam." Začuo sam glas svoje sestre pa sam se okrenuo prema njoj. Žena za recepcijom je žalosno izdahnula kada sam krenuo prema Ashley. Poljubio sam je u kosu. Ashley je gledala iza mene te je zakolutala očima.

„Što si sada napravio?"

„Pa dobro što je to s vama ženama. Nisam ništa napravio."

„Rekao si da je pitanje života i smrti."

„A onda sam ti poslao poruku da nije ništa ozbiljno. Pretjeruješ, Ashley."

„Sada ja pretjerujem?" upitala je kroz smijeh. Odmahnula je glavom i uhvatila me pod ruku. „Idemo. Maya nas čeka u njenom uredu." Povela me je dugačkim hodnikom do skupine dizala, a onda je pozvala jedan. Dok smo čekali gledala je preko moga ramena.

„Ne želim da zavodiš onu kučku na recepciji."

„Nisam je zavodio, Ashley. Nisam joj niti prišao."

„I bolje ti je."

„Zašto je kučka?" upitao sam kada smo ulazili u dizalo. Ashley je stisnula broj pet i dizalo se s trzajem počelo uspinjati.