Osveta #1

4. poglavlje

„Otkud ti ovdje?"

„Moj partner i ja smo došli brzinski nešto pojesti. Nismo imali vremena doći na ručak." Zagledala sam se u njegovo lice koje je bilo umornije. Ispod očiju su mu se nazirali podočnjaci. Prošla sam prstima po njegovoj bradi na što je on sklopio svoje oči.

„Previše radiš."

„Znam, ali tako smo blizu da završimo ovaj slučaj." Kimnula sam glavom. Znam i na kojem slučaju rade jer sam ja nedavno prisluškivala razgovor između njega i njegovog doušnika. Samo se nadam kako će se to jako brzo završiti.

„Što radiš poslije posla?" upitao me je. Progutala sam knedlu koja mi se odjednom stvorila u grlu. Gabriel je bio izvrstan detektiv zato sam se trudila kako ne bi nešto pročitao s moga lica dok mu skrivam još nešto.

„Zapravo imam nekog posla po gradu i nisam sigurna kada ću završiti. Hoćeš li svratiti poslije do mene?"

„Ne vjerujem da ću stići. Mislimo večeras ići u akciju." Kimnula sam glavom. Moji prsti su sada odlutali do njegovog vrata gdje sam ga lagano noktima mazila po zatiljku. Gabriel je uživao u tome jer je tiho zastenjao dok je zeleni pogled fiksirao na moje oči.

„Ne prestaneš li s time, svi će vidjeti moje uzbuđenje", rekao je tiho, promuklim glasom na što je u meni sve zaplesalo. Obožavala sam njegov glas. Poželim ga zamoliti da mi snimi neku kratku poruku kako bih ga mogla slušati svaki dan.

„To nije nikakva sramota."

„Ali bila bi sramota kada bih te polegao na jedan od stolova." Zagrizla sam donju usnicu kako bih sakrila osmijeh. On nema pojma kakvog utjecaja na mene imaju njegove riječi. Topila sam se pred njime i nije me bilo sram to priznati. Obožavam ovog muškarca.

Njegov pogled je pao na moje usnice pa je zarežao. Spustio je svoje usne na moje te me počeo nježno ljubiti. Odjednom se netko zakašljao iza njega na što je on frustrirano zarežao. Zavirila sam iza Gabriela kako bih vidjela kome smetamo, a onda ugledala nekog muškarca koji nam se vragolasto smiješi.

„Mia, ovo je moj partner Kevin, Kevine ovo je Mia", rekao je Gabriel bez da je pogledao iza sebe. Htjela sam se odvojiti od Gabriela kako bih se upoznala s njegovim parterom, ali me Gabriel nije htio pustiti. Namrštila sam se na njega te ga lagano udarila po prsima. On je još jednom zarežao, a onda nas okrenuo prema Kevinu koji se još uvijek smiješio.

„Zdravo, ja sam Mia", rekla sam i pružila mu ruku. Kevin ju je prihvatio te me poljubio u nadlanicu. Gabriel se nakašljao, ali ga je njegov partner ignorirao. Mene je sve ovo dobro zabavljalo. Kevin je bio u ranim četrdesetima. Imao je plave oči i crnu kosu koja je na nekim mjestima bila prošarana sijedima. Unatoč tome, bio je jako naočit muškarac.

„Drago mi je Mia. Mislio sam da će te moj partner vječno skrivati."

„Kao da bih se ja dala sakriti. Ovdje sam svaki dan, detektive."

„Oh, sviđaš mi se", rekao je i namignuo mi. „Molim te, zovi me Kevin." Kimnula sam glavom i kratko pogledala u Gabriela koji je sada strijeljao pogledom Kevina. Znala sam dobro što znači taj pogled. Gabriel je bio jedan od onih muškaraca koji nisu voljeli da netko dira nešto što je njegovo, pa čak ni njegovi prijatelji. A ja sam očito bila njegova!

„Drago mi je da sam te upoznala Kevine."

„Želiš li nam se pridružiti?"

„Voljela bih, ali nakon posla moram biti na jednom mjestu i ne smijem kasniti. Možda neki drugi puta."

„Oh definitivno drugi puta." Opet je uzeo moju ruku pa ju kratko poljubio, a onda se zaputio na kraj restorana gdje je sjeo za jedan stol. Gabriel je duboko udahnuo te me je okrenuo prema sebi.