hajde da, dok svi rejvuju po klubovima
mi plešemo u parku
deleći slušalice
ili da šetamo gradom
isprepletanih promrzlih prstiju
hajde da se klizamo na ledu oko škole
kao klinci u osnovnoj, i da padamo uz smeh
i da me povučeš dole na zemlju, pored sebe
kada ti tobože zabrinuto pružim ruku
te da tako ležimo na ledu dok nam
pahulje padaju na lice
i tope se na užarenim nam obrazima i vrelim usnama
hajde da se svađamo zbog mojih rukavica sa golim prstima
ili zato što nisi poneo kapu po ovoj hladnoći
za zar da ti milion puta ponavljam da devedeset procenata toplote gubimo kroz glavu
i da se uz kolutanje očima smeješ na to što sam enciklopedija nebitnih informacija
i da sa injem na trepavicama upadamo u kafiće zarad tople čokolade
pa da se opet vraćamo napolje, zimi
a onda kada se umorimo od svega
hajde da zagrljeni sedimo na podu tvoje sobe
i u tom polumraku gledamo napolje u belilo
dok slušamo generaciju 5
i dok crvena svetlost sa užarenih
šipaka grejalice obasjava našu kožu
hajde da se ljubimo u tom malom našem svetu
da spojimo naše ledene usne i vrele jezike,
dok napolju piri.
Šta nam može zima ako mi gorimo?!
YOU ARE READING
sve što ćutim.
Poetryzamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova er...
