Bićeš moj

Deveto poglavlje

Njegova ruka klizila je po mom stomaku, nanoseći gel za kupanje po mokroj koži. Znao je da volim dugo kupanje nakon žestoke jebačine, ali sada me je požurivao, jer je Strahinja trebao doći.
Kako smo od jebača došli do venčanja, stavka je koja mi je bila jasna.
Spirao je sapunicu sa mene, sve vreme ne prekidajući običan dodir kože na kožu, bez reči govoreći sve, pokazujući mi kako i najsitniji oseti kada ulaze na mala vrata, pa se tu nastane mogu rasti i prerasti.

Možda mogu voleti...

Možda je za mene kraj?

Jutros sam shvatila da je samo sećanje na njega još uvek bilo živo, jedino se sećanje vrzmalo tu okolo, dok onaj pravi osećaj više nije postajao. Ne, za njim više nikad.
Danas sam shvatila da sam isprošena. Onda i da sam pristala i već sada očekujemo da nam se na večeri pridruži moj brat i neka njegova kombinacija.
Danas sam sahranila i opelo za sva osećanja prema Stefanu održala, sve u nadi da će tamo, zakopana duboko u nekoj raki i ostati.
Danas više nisam njegova.

Sada sam tudja.
Sada sam svoja.

Pogledam Nikolu kako se velikim peškirom briše i predatorski mi se približava.
Grli me i daje mi na znanje da ke u stvari sve vreme on bio taj, koji je bio uz mene.

On, samo on.
Poslednjih meseci, godine, godina, on je bio taj koji je krhotine mojih osećanja sakupljao u veliku belu kutiju, polako, postepeno ih taložio kedno na drugo, negijući moju individuu, davajući mi ono što mi je potrebno.
Davao mi je sebe, nije tražio ništa za uzvrat, a pri tome puštao me je da bez ikakvih komplikacija pronadjem svoj mir.

Ono što sam ja nazivala "izjebi Stefana iz mene", njemu je predstavljalo nešto sasvim drugo. Njemu je značilo lopovski ulazak u moj život.

- Dosta je bilo za danas. Previše informacija za tvoju malu glavu, da preživim Strahinju večeras, pa da te smestim u krevet. Sutra počinješ da radiš...

- Nikola, znam. Samo ne znam gde! Koja firma je u pitanju? Sve mi daješ na zlatnom tanjiru, ja to ne želim!

- Želećeš, mala...

Pomogao mi je da izadjem iz kuparila upakovana u debeo peškir. Osim onog u čemu sam došla stvarno nemam šta da obučem.

No, Nikola je imao drugi plan.
Ona nebuloza oko muške košulje, majice i ostalog što svakodnevno vidimo na filmu, kod Nikole nije moglo da se desi.
Pre bi mi dao bubreg nego da obučem njegove gaće!

Ni pet minuta nakon izlaska iz kupatila, na vratima stana se pojavila Ema sa kesom u ruci. Toliko se i zadržala, dva minuta, samo da mi mahne i nestane van.

Moja garderoba bila je u njoj. Provereno prijatana i samo moja. To mi se svidja, nema proseravanja.

Obukla sam se, zatim otišla do kuhinje jer sam bila mrtva gladna, gde sam zatekla Nikolu kako priprema neke sendviče.
Na velikoj površini kuhinskog radnog stola, bilo je svega, ali meni se javila nezasitost za njim.
Čak i želudac koji se bunio, morao je da ode na čekanje, jer sam morala da se spustim na kolena i povučem Nikolinu trenerku naniže, dovoljno nisko da dohvatim kurčinu kao najsladju lizalicu i duboko je uvučem u svoje grlo

- O, mala, nikad me ne razočaraš...- govori dok stenje, dok ga uvlačim i samo jezikom i usnama obradjujem.
Drži me za kosu i ritmički se pomera pod mojim usnama, u početku polako, zatim ubrzava vodeći računa da me ne zaboli...

Razliva se po mom jeziku, gutam, zatim olizujem i čistim sav nered koji je ostao na njegovom kurcu dok je u mojim ustima bio.

Zvono na vratima označava da smo se zaigrali, da je stigao moj brat, samo se nadam ne mnogo besan.