Bićeš moj

Peto poglavlje

Uporni udarci u vrata, dozivanje, pa kucanje, smenjivali su se zvukovi koji su se čuli, a ja sam i dalje sedela sama u sobi ogrnuta samo peškirom...

- Molim te ...

Zvuk njegovog glasa, bio je melodičan, bio je nežan, bio je divan... Dovoljno da me vrati nekoliko godina unazad...

Žurila sam iz škole, nošena mišlju da moram da pomognem majci pre odlaska na taj neki event. Uvek se oslanjala na mene kad je šminka u pitanju, a ja na nju, za sve ostalo...

Žurila sam znajući, da kad ode večeras, Strale i ja pravimo žurku, gde će biti brdo dobrih likova, super ortaka i on...

Stefan...

Ortak mog brata

Jedva sam dočekala da je izbacim iz kuće, kako bi Strale uneo gajbe s pivom, a ja povezala ozvučenje. Nadala sam se najboljem...

Kao i svaki zaljubljeni devojčurak, gledala sam u njega kao u otelovenje boga i želela ga samo za sebe. Bila sam najiskrenije zaljubljena u njega. U njegov lik, njega u potpunosti...

Bez obzira što je bio moja generacija, on se od uvek više slagao sa Straletom, tako je i upao u stariju ekipu... U onu u kojoj za mene nije bilo mesta.

Ja sam Straletova sestra, a kao takva, ja se ne smem dirati...

Gluposti!

Sve je bilo spremno i ljudi su polako počeli da pristižu. Izmedju ostalog i Stefan. Došao je sam, nosio u ruci flašu neke žestine, koju je verovatno zdipio od ćaleta...

- Hej,curo! Neće valjda dobra cura večeras da se druži sa nama zlima...

Šta god da je hteo tada da kaže, ja sam ostala na onom hej... Topila se od njegovih reči pa makar one bile o gadne

- Ova cura želi da se zabavi, večeras...rekla sam dvosmisleno, znajući da aludiram na njega, ali uz nadu da obrati pažnju na mene.

Naravno, dobila sam hladan tuš...

- Samo kaži i naćićemo ti dobrog frajera. Pristojnog...

Počela je ladja da tone... Brzo...

Odmahnula sam glavom i odvalila muziku... Trebalo mi je to...

Devica na žurci grešnika, drugačiji odnosi prema meni i šta reći. Prsla sam...

Društvo mi je pravila flaša piva...Da prvi put da sam popila alkohol, a po svemu sudeći i poslednji.
Nije mi prijalo

Moje jedino društvo te večeri, bila je upravo ta flaša...

Neki djavo mi nije davao mira... Bila sam besna, pripita i nervozna... Za većinu stvari nisu bili odgovorni ni moj izgled ni moja garderoba, već moj brat... I njegovo - no,no zona...

Ustala sam sa stolice na kojoj sam provela većinu večeri i krenula ka mojoj sobi na spratu...

Moja lepršava haljina, grlila mi je butine i davala na znanje da se ispod nje krije nešto meko i toplo. Nešto željno...

A želela sam njega... Čuvala se za njega...

- Hej, curo... - reče na stepenicama i pričepi mi takav poljubac na usne...
Onaj od kog gaćice same padaju...

- Stefane, ja...
- Izvini, neće se ponovoti....

Odjurio je istom brzinom kojom se i stvorio preda mnom.

Da li je pivo, ili šta već, ali osećaj mučnine bio je ogroman. Mislim da je ipak sam osećaj da me je odbio, glavni krivac što sam sad dušu izbacila u šolju..  Nikad više pivo!!!!

Vraćam se iz kupatila i ne mogu da se ne okrenem ka Straletovoj sobi. Vrata su odškrinuta, uzdasi se čuju...

Prilazim vratima da ih zatvorim, ali scena koju vidim, još uvek me progoni...

Na krevetu, rasuta crna kosa, ruke zarivene u dušek, a noge obmotane oko Stefanovog struka...

Uzimao je polako... Užasno polako, sporo...davao joj uzdahe, davao joj zadovoljstvo...
Devojka je stenjala njegovo ime, molila, ali on je bio spor. Lagan... Svako nabijanje, pratio je siktanjem...stenjanjem
Uživao je u njenom telu....

Osećala sam se poraženo
Gledam momka u kog sam zaljubljena kako udara još jednu recku u osvajanju, dok sam ja na dva metra iza njega, napaljena od same scene, crvena od stida.

Toliko oprečnih osećanja, toliko gadno...

Lupila sam nogom o futer vrata, dok sam bežala i nadam se da me nisu videli. Stvarno se nadam...

- Strale... Nadji mi momka za večeras!
- Jesi li ti normalna?
- Jesam!

Jesam, bila sam normalna. Malo povredjena, ali normalna... Živ sam stvor i želim... Želim i imam potrebe...

Želela sam njega... On nije želeo mene... Želeo je druge...

Želju za njim, zakopala sam duboko... Najdublje, onog trena kada sam na svom krevetu, na istoj žurci izgubila želju za Stefanom i svoju nevinost...

Prvi dostupan frajer, sama sam ga našla...
Pijan on, pripita ja...

Više nisam bila devica na žurci grešnika...

- Molim te, Natalija... Otvori vrata...
- Stefane, odlazi - glas mi je strog, jak, kao da nije moj...

- Molim te otvori...

Otvaram vrata, sa peškirom oko mog tela...
- Pričaj ili odlazi. Nemam vremena za tebe!
- Zašto to radiš? Svaki put neko nov!
- Zašto ti to radiš?
- Ja sam muško!
- Ne pravi razliku. I ja imam želje... Imam želju! Potrebu! A ne želim vezu... Zato! I da ti bude jasno! Trenutno se jebem samo s jednim! Ne menjam ih!
- A Mihajlo? Jel on taj jedan?
- S njim sam se kresala! Ne znaš razliku... Odlazi! Ne želim da te gledam!

Okrećem mu ledja i puštam da peškir padne. Ima predstavu za svoje oči, ali ne sme da pipne...Ako me stvarno želi, moraće da moli...

Čujem korake kako se odaljavaju i vraćam se vratima da ih zatvorim. Ne mora baš svako da se gosti pogledom na moje telo....

* Nikola... Slobodan si?
* Za tebe, uvek...

Oblačim belu haljinicu, ne nosim veš i krećem put Nikolinog stana...
Treba mi njegov dodir, on je taj koji može ovu žedj da utoli...

- Ko je on? - pita me Nikola, dok stenjem na njegovim usnama
- Niko bitan, veruj mi...
- Došla si mi vlažna... Željna... Znam da nije samo zbog mene...
- Došla sam tebi, jer samo ti umeš da me protreseš...da me okreneš... Spasiš...

Doživljavam vrhunac, dok mi grize klitoris i masira macu...

- Daj mi....
- Kaži šta...
- Daj mi svoj kurac!

U naletu, ispunjava me u potpunosti... Ne prekida, ne usporava. Jebe me žestoko, jebe me jako... Volim to!

Okreće me potrbuške i podiže...Okreće me i zabija se grubo...

Svršavam sa njim, savršavam uz njega.... Za njega...

- Hvala ti... - kažem mu na uho, navučem haljinu i nestanem kroz vrata...

Bolna sećanja još uvek se lome mojim mislima. Lome mene... Lomi me sećanje na nevinu i neiskvarenu devojku koja sam nekad bila. Sećanje na moj najveći gubitak. Sećanje na srušene snove... Sećanje na ljubav koju sam osećala prema njemu. Koju možda još uvek osećam. Dvoumljenje, bol i nesigurnost, ali jedno znam...

Propasti moja, ime ti je Stefan!