Kad ljubav izda 📖 (izdata, februar 2021.)

XVII

- Hej, hej... Dr Evans! - Vanja je mahala belim papirom ispred zamišljene Lore. - Loraaa!

Lora se vratila u stvarnost tek kada je do nje doprlo nešto glasnije Vanjino dozivanje. Pogledala je u njenom pravcu.

- Lora, koji ti je đavo?! Zašto si još ovde? Stela je zvala 101 put! Alo, u 20:00 h treba da si na pres-konferenciji!

- Izvini, zamislila sam se! Nisam čula telefon - rekla je lenjo ustajući iz fotelje.

- Rekla bih da nešto nije u redu? - upitala je Vanja preprečivši joj put. - Zar ovo nije ostvarenje tvog sna? Doktor genetike gospođica Lora Evans!

- I ja sam mislila isto... do danas - odgovorila je Lora sa tugom u glasu. - A upravo sam shvatila da me to uopšte ne čini srećnom i da bih večeras volela biti na nekom drugom mestu.

- Aleksandar - rekla je Vanja kratko.

- Mhh... - Lora je klimnula glavom, skrećući pogled koji se počinjao magliti od nenajavljenih suza.

Vanja je uhvatila za ruku i naterala da sedne. Sela je i ona do nje. - Hajde, sad lepo, ispričaj svojoj prijateljici šta je po sredi. Da ga voliš to smo već apsolvirali, da te voli pokazao je milion puta, i šta je sad?! Hajde, guči!

- Aleksandar me je zaprosio pre mesec dana - rekla je tiho. - Odbila sam ga... prsten je kod mene.

- To mi tek sada kažeš?! - upitala je Vanja zaprepašćeno. - Ti nisi normalna! Izvini što ti to kažem.

- Izvini... Nisam mogla nikome reći.

- Kako je on reagovao na tvoje odbijanje?

- Kao i uvek, kao pravi džentlmen, mada... Mislim da sam ga jako povredila.

- Pa, ako te voli kao što kaže, jesi! Hajde, navedi mi samo jedan razlog zašto si ga odbila! I molim te, ako pomeneš onog ludaka, počeću da vrištim.

- O, Vanja... nemoj i ti! Mislila sam da me razumeš - rekla je Lora brišući dlanom izdajicu koja je kliznula niz lice, odajući koliko je uznemirena i tužna. - Nije samo Peter i moj propali brak u pitanju!

- Nego?!

- Deca.

- Šta, deca? Trudna si?!

- Ne, ne!... Baš to, što nijednom nisam ostala trudna! Aleksandar ima imperiju i sumnjam da ne želi decu, nekoga ko će sve to jednom naslediti.

- Pa, draga moja, ne ostaje se trudan od vazduha! Rekla si mi da koristite zaštitu.

- Uglavnom, da!... Sem... pre desetak dana kada je bio poslednji put kod mene!

- I? Šta očekuješ, jedanput i, bum, pogodak!

- Vanja! - uputila joj molećiv pogled. - Ne dolivaj ulje na vatru! Onaj gad mi nije dozvoljavao da koristim zaštitu, niti ju je on ikada koristio, ali nikada nisam ostala u drugom stanju. Bojim se!

- Naravno da nisi, od stresa, od bola, od straha... Imala si samo 19. godina, šta je tebi?!

- Ne znam, ne znam, Vanja... Ali znam jedno, bez Aleksa više ne mogu zamisliti život! Ako njega izgubim, to će biti ravno smrti. Ovo danas, moja titula i ono što sledi, ne znači mi ništa kada on nije tu.

- Zar nisi rekla da stiže za pres-konferenciju?!

- Rekla sam, rekao je, ali čuli smo se pre nekoliko sati, letovi su otkazani usled najavljene mećave. Pogledaj kroz prozor! - pogled joj je odlutao na prozorsko okno.

Krupne pahulje snega igrale su svoj ples nad Sinsinatijem. Već tri dana jaka vejavica nošena vetrom obavija Ohajo. Ništa bolje nije bilo ni u okolnim državama i gradovima, pa ni u Vašingtonu gde se nalazio Aleksandar. Potpisivanje ugovora o kome je sanjao i odobrenje sredstava od strane Vlade SAD-a za njegovo sprovođenje, poklopilo se sa Lorinom odbranom doktorske disertacije. Za oboje tako važan dan, ostvarenje jednog sna, a nisu mogli biti zajedno, niti podeliti radost. Kada su se rastali na aerodromu u Sinsinatiju, dugo je gledala za njim, sa svakim njegovim korakom kojim se udaljavao od nje, činilo joj se da sa njim odlazi i nešto iz njenog srca, ostavljajući prazninu koju je počela popunjavati strašna usamljenost.