Kaća: Pa desi bre! Ja: Zdravo i tebi! Kaća: Aj ulazi Vedrana je tu, a Anastasija će doći za nekih 30 min sa dečkima. Praviti ćemo roštilj.
Ušla sam u kuću i odma me Vedrana zagrlila (udavila). Izgrlile smo se i izljubile i ušle u dnevni boravak.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ja: Stvarno ti je ljepa kuća, bolja od Lukine - rekla sam kroz smijeh Kaća: Pa hvala ti! Vedrana: Normalno da je ljepa kad sam joj je ja našla - pokazala je na sebe ponosno Zazvonio je Kaćin mobitel i otišla se javiti malo dalje od nas.
Ja: Kako ti i Mijat? Vedrana: Ma super je sve. On ovdje, ja malo tu malo u Srbiji i tako ništa posebno. Kaća: Aj pomozite mi u kuhinji da pripremimo sve. Ja i Vedrana: Ok!
Poslje 25 min Anastasija i oni su stigli. Ante i Mijat su otišli pripremiti roštilj, Vedrana,Luka i Anastasija su nešto pričala dok su Filip i Kaća pripremala stol, a ja sam se u kuhinji bavila mesom i ostalim. U jednom trenutku sam ožednila pa sam uzela čašu i nasula si vode. Odjednom je neko iznenada ušao i tog momenta mi je pala čaša i razbila se na stotinu komadića. Ušao je Ante, a ja sam pošla pokupiti staklo. Naravno ja nebi bila Maja, a da se nisam porezala na palac.
Ante: Oprosti! Nisam te htio prepast, znaš li gdje je prva pomoć? Ja: Mislim da sam je vidila u trećoj ladici tu u kuhinji.
Otišao je i uzeo kutiju prve pomoći. Izvadio je flastere i neku tekućinu. Prepostavljam da je za dezinfekciju, bila je tamno smeđe boje. Kada mi ne stavio tu tekućinu na palac, kao da mi je neko stavio vrelu peglu na palac koliko je peklo.
Ante: Sorry, što peče ali mora tako Ja: Ma dobro - počela sam puhati u ranu, pa ubrzo je i on počeo pukati u palac da me ne peče. Digla sam pogled i pogledala njegovo lice. Ubrzo je i on mene pogledao, a kad sam shvatila da malo predugo gledamo jedno u drugo odlučila sam se polako ustati.
Ja: Hvala! Ante: Ma ništa za to - kaže mi sa osmijehom. Mislim da je jedina ljepša stvar od njegovih očiju koje me gledaju je njegov osmijeh. Iz misli o njegovom savršenom osmijehu me prekine Katarina.
Kaća: E jel gotovo mes.... ouu sorry što prekidam😏, pita Mijat jel meso gotovo? Ja: Ma ne prekidaš ništa. Gotovo je možeš mu odnjeti meso, a ja ću onda donjeti ovo ostalo. Kasnije smo jeli i poslije pričali. Anastasija će spavati večeras kod mene i Luke, pa su ona i Luka otišli, samo smo ostali Ante i ja da pomognemo s pospremanjem. Kaća je odmah zaspala, a meni je rekla da kada pospremim samo da uzmem rezervni ključ iz ladice, zaključam i onda odem doma. Spremili smo sve. Ja sam ostavila prljavo suđe u mašinu, a Ante je otišao baciti smeće i pospremiti roštilj u ostavu gdje su ga našli. Kada smo pospremili, ugasili smo svjetla i krenuli prema antinom Mercedesu. Bila je neka tišina koja je bila i ugodna i napeta u isto vrijeme.
Ante: Jesi umorna, jer ja nisam pa sam mislio da onda malo prošetamo pokraj Majine. Ja: pa iskreno i nisam nešto umorna ali mislim da će mi malo razbistriti glavu.
