Njena igračka. Ili ipak ne?

8. deo; "Stara ljubav"

Nasmeje se cinično te ruke spretno nasloni na moja ramena
"Nema ništa od toga. Sada ih zovi"
Odgurne me od sebe lagano
"Neću. Želim da..."
Čujem zvuk svog telefona, te bacim kratak pogled na isti
"Javi se"
"Ne. U suštini...želim da ti pomognem, dopusti mi to"
Nežno je pogledam, ali hladan smešak je i dalje krasio njeno lice
"Ustvari samo želiš da mi se usereš u život na neki način"
"Zašto bih ?"
"Zato što si čovek, a mi smo govna"
Osmehnem se
"Znaš li koliko si slatka dok pričaš o...generalno o bilo čemu?"
Neplanirano kažem dok joj se ponovo približavam, te se njoj smešak oslika na licu
"Neću da se pojebem s tobom da me ne bi prijavio, znaš?"
Zakolutam očima
"Misliš li ti na bilo šta sem jebanja ?"
"Pored tebe ne, ali ti ne trebaš da provališ to"
Nasmejem se, te ruke naslonim na zid s obe strane njene glave
"Interesantno. Pa...sada, kada znam to...bilo bi lepo da malo pomešamo tvoju i moju maštu u realnosti i ne foliramo se, šta misliš na to?"
I sama se osmehne obavijajući ruke oko mog vrata
"Znaš...nisam kurva Raf"
Senzualno prošaputa uz moje uho gricnuvši resicu istog, zbog čega dobijem još veći nagon da je pojebem sada, ovde, kao nijednu ikad
"Znam. Nisi kurva ako radiš ono što želiš"
Leva ruka odšeta do njenog struka, te se osmehne
"Tvojim roditeljima se ne bi svidela činjenica da želiš da pojebeš osobu kakva sam ja. Znaš...sjebala bih vam reputaciju"
"Opušteno, ja već jesam"
Lagano usnama krenem ka uznama za kojim sam žudeo, međutim, ne dobijem odobrenje da je poljubim
"Nećeš me dobiti tako lako"
"Zašto me ne odgurneš onda? Dopuštaš mi da ti budem ovoliko blizu, a ne želiš ništa sa mnom?"
"Želim, ali prerano je"
Pošto me blago odgurne, uzme vreću koju sam bacio na stranu, te se vrati do mene. Nasloni slobodnu ruku na moj obraz
"Slušaj...moraš da prijaviš ovo, hteo ti to ili ne. Samo...možeš da slažeš i kažeš da nemaš pojma ko bi to mogao da bude, ali tvoja stvar svakako"
Otisne poljubac na moj obraz te krene ka prozoru. Spretno uhvatim njenu ruku povlačeći je nazad na svoje grudi. Njene usne u sekundi zarobim svojima, međutim, ne započnem odmah poljubac već sačekam njenu reakciju na ovo. Pošto osetim da se nasmejala i ruke podigla do mog vrata dajući mi do znanja da želi ovo, halapljivo krenem s pomeranjem usana u ritmu koji nam odgovara. Radila je isto, tako spretno, iskusno i dobro da mi je na pamet u sekundi pala činjenica kako bi se te usne dobro ponašale na mom kurcu. Pošto osetim svoju erekciju, poželim da se odvojim, ali nešto mi prosto ne dozvoli. Ipak, ona to uradi bez problema
"Želim još"
Procvilim, te se ona osmehne
"Možda dobiješ. Sviđaš mi se. Pa...kad se vidimo sutra?"
"Može oko 3?"
"Da, samo...gde? Ne smemo previše u javnost..."
"Zašto?"
Smoreno izdahne
"Pobegle smo iz zatvora onaj dan, traže nas"
Zagrizem donju usnu mahnuvši glavom
"Smislićemo već nešto. Negoo...želiš li da dođeš kod mene? Moji odlaze čim majci...O Bože !"
Lupim se rukom po čelu
"Joks možeš li da mi vratiš samo neke minđuše jebene...imaju safir na sebi, šta znam..."
Slegne ramenima te gurne ruku u džep
"Ove?"
"Da !"
"A jebiga, baš su mi se svidele"
Smoreno kaže promatrajući ih. Ma daj Raf, nema šanse da si toliko slab na svaku njenu reč...pošto mi pruži one minđuše, samo na kratko bacim pogled na njenu ruku. Hajde, uzmi ih
"Zadržaćeš ih. Objasniću ja mojima sve, ovaj put im je bitan tako da neće odmah zvati policiju, pa...ozbiljno, želiš li večeras kod mene?
Osmehne se odmaknuvši se blago dok vraća minđuše u džep
"Možda neki drugi put"
Odšeta do prozora
"Možeš da izađeš na vrata tebra..."
"Nije to moj stil"
Uz smešak mi namigne, a potom potpuno opušteno iskoči. Bacim pogled kroz prozor, te primetim kako se smešta na motor čiju marku odavde nisam mogao da odredim. Zatvorim prozor smeštajući se na kauč
"E sad smišljaj kako ćeš da se izvučeš degenu napaljeni. Ustvari ne, idi kući i kaži kevi "E kevo, znaš, ja banuo tamo, sve ful, sreo neku ribetinu ipo kako uzima tvoj nakit, hteo da zovem muriju, ali zar nije logičnije da je poljubim ? Zaboravih da napomenem da je nala veštica koja će te pogledom naterati da uradiš šta god ti padne na pamet, još ako..."
Pošto skapiram da pričam sam sa sobom, zastanem
"Puk'o si"
Sam sebi kažem dok uz smešak odmahujem glavom

JOVANA POV
Pošto zalupim vratima kako bih pridobila njihovu pažnju, bacim kesu s nakitom na sto
"Stefane unovčićeš ovo što pre, treba mi lova"
Zbunjeno mahne glavom, te ja opušteno krenem ka svojoj sobi, međutim, zastanem
"Mat, sutra u 3 budi spremna"
Skupi obrve
"Zašto bih?"
"Želiš da se vidiš s onim likom ili ne?"
"S Dariom ?!"
Uzbuđeno cikne te se ja osmehnem
"Nismo se dogovorili gde se vidimo, trebalo bi da me Raf pozove"
"Amm...kako ćeš mu objasniti zašto ljudi ne bi trebalo da nas vide?"
Osmehnem se
"Opravdanja bolje ti smišljaj"
Okrenem se, te odšetam do svoje sobe. Pošto se udobno smestim na krevet i uzmem telefon u svoje ruke, smoreno izdahnem čuvši lagano kucanje
"Vuče..."
"Ja sam"
Stefan lagano otvori vrata, te ja izdahnem
"Hvala kurcu, nemam živaca za svađanje s njim više..."
Mahne glavom te priđe mom krevetu i smesti se na isti
"Tražio te Joks..."
Naglo se okrenem ka njemu
"Sereš?"
Odmahne glavom
"Spreman je sve da uradi kako bi te dobio nazad. Ponudio nam je i neograničenu sumu novca, samo da bismo mu rekli gde može da te nađe"
"Jebote, još ima smelosti i da vas ucenjuje ! Udaviću ga, svega mi hoću"
Besno ustanem, te i Stefan uradi isto
"Ne! Ovaj put te ne puštam da ideš tamo. Želiš da ti se desi isto što i prošli put ?!"
Izdahnem
"Ovo je moj život i radiću šta želim !"
Pošto istrčim iz kuće, uzmem telefon naslanjajući se na zid. To što je pokušao da uradi...bilo je zbog droge, svesna sam toga. Taj lik me voli i spreman je da se bori za mene, ali...mislim da je kasno. Iako znam da nije kriv...izdahnem okrećući dobro poznati broj
"Joks? Nisam ovo očekivao"
Šmekerski kaže, te ja zakolutam očima
"Želim da se vidimo i konačno razrešimo sve"
"Dolazim po tebe za minut"
Osmehnem se prekidajući poziv. Obožavala sam njegov stav, prvenstveno tu direktnost, hladnokrvnost i odlučnost. Šteta što je "obožavati" ipak u perfektu...stvarno nije prošlo previše vremena pre nego što sam ugledala skupoceni automobil predamnom. Pošto izađe, pređe s druge strane kako bi mi otvorio vrata, sve to uz pratnju šmekerskog smeška. Nisam ja za njega. Previše sam...klinka, a on je preozbiljan za jednu mene. Pošto se smestim na suvozačko sedište, opušteno odšeta do druge strane i smesti se pored mene
"Idemo do mene?"
"Mislim da oboje znamo kako se svaki razgovor ili svađa u blizini tvoje spavaće sobe završio"
Kut usne mu se izvije u poluosmeh
"Sama si mi dala do znanja da ti je kidanje mojih živaca predigra, sada iskorišćavam to protiv tebe. Tvojom krivicom"
"Zapravo si me palio kad si besan. Jako"
Smešak mu se u sekundi skine s lica, te na tren prebaci pogled na mene
"Više nije tako?"
Izdahnem
"O tome i želim da pričamo"
"Ma daj Joks...ne želiš valjda da zbog jedne svađe sjebemo sve što imamo?"
Sada je već potpuno ozbiljan
"Mi nismo imali ništa posebno Aleksej, zapravo se sve svodilo na sex"
"Volela si me jebote, ne možeš da porekneš to !"
Rukom udari o volan okrećući se ka meni
"Ne kažem da nisam, ali više nije tako. Uostalom...uvek si bio u fazonu 'ti mene voliš', kao...kao da ta ljubav ni u jednom trenutku nije bila obostrana"
"Ma daj Jovana, znaš da nisam osoba koja to iskazuje rečima. Znala si da te volim, dokazivao sam ti to...barem sam se trudio..."
"Tačno, ali si u isto vreme bio i...nekako distanciran i uporno hladan. Ne treba mi to, a ti si prosto takva osoba. Ne želim da se menjaš zbog mene, naprotiv. Samo...mislim da je naš kraj sada zvaničan"
"Ne ! Ne, ne, ne, ne ! Jebeno neću da dozvolim to ! Kako...kako odjednom čoveče ?!"
"Nije odjednom Leks, tim svojim stavom si povremeno činio da se osećam odbačeno; tako si me gubio. Malo po malo, svakim danom sam bila sve manje tvoja, a ti to nisi ni primećivao"
"Bože...mislio sam...da ti se sviđam takav ?"
Tek kada parkira, shvatim da smo skrenuli s puta. Uz izdah odmahnem glavom
"Iako i sama izgledam kao hladna osoba, iako na neki način jesam to, u nekim trenucima mi je potreban zagrljaj, podrška. Ne iskazujem to na glas, a ti nisi želeo da se potrudiš i shvatiš to. Osećala sam se toliko jebeno usamljeno ponekad, iako si ti bio pored mene. Ne želim ni da pominjem period tvog uzimanja svega što se uzeti može, jebeno je sve što si želeo takav bio sex. Ono veče...oprostila sam ti, ali ne mogu da zaboravim"
"Ja...ne znam šta bih rekao...znaš da sam baš zbog toga i prestao s tim..."
Gledao me tako nežno; povređeno...ovo prosto nije mogao da bude on
"Ali u tom trenutku je već bilo kasno; već si me izgubio"
"Jebote...postoji...postoji li šansa da te osvojim ? Ponovo ?"
Osetim ruku na svojoj
"Mislim da stvarno nema potrebe za tim"

•••
Nadam se da vam se svidza ✌🏼😂