POVRATAK (prvi serijal)

3

Evo me ponovo stojim ispred kapije kao pre petnest dana... Ali ovog puta odlazim ove dve sedmice prošle su prebrzo kao  da sam sve ovo sanjala. Moja Nana je ponovo uplakana stoji pored mene, ovog puta plače od tuge a ne od sreće pridržavajući  se čvrsto za pomoćna kolica. Njene me suze bole ali me još više boli to što ponovo odlazim samoći. I ako u Hrvacku živim već sedam godina to nije moja zemlja. Poljubim moju nanu još jednom i za kraj joj kažem ,,Vidimo se za mesec dana. Doći će moj prijatelj za tebe za stvari ne brini pomoći će ti Mejra sve sam se ja sa njom dogovorila"  A onda otvorim vrata od taksija i uđem unutra. Okrenem se još jednom da pogledam kuću u kojoj sam odrasla i vidim da Nana posipa vodu zamnom.. Nasmešim se jer znam šta znači taj običaj. Majka bi uvek posipala vodu kad bi Babo odlazio na put  kako bi se on zdrav i što brže  vratio kući.. Pogledom upijam svaki kutak ove zemlje a kad stignemo pored obale zamolim vozača da mi stane. Iađem iz auta i priđem bliže moru da još jednom pre nego što odem  osetim njegovog mirisa i čujem  nemirne talase..

Stojim na istom onom mestu gde sam pre nekoliko dana grila nepoznatog muškarca prisetim se njegovog lica i odma mi se osmeh pojavi na usnama. A kako i ne bi  kad momak izgleda kao naslikan. A još kad me je pitao "jeli sve uredu?" na tačnom engleskom jeziku totalno sam se izgubila. Gledala sam u njega kao da prvi put u životu vidim muškarca al kad malo bolje razmislim takvog sam i videla prvi put..  Njegova smeđa kosa i zelenkaste oči govorile su da je on ,,Demon" koji mami na greh izgubljena u tom pogledu nekako sam prošaptala "dobro sam." I ako nisam bila sigurna da li me je čuo. ,,Jesi li svesna toga da si   za malo upala u more?" upita me a ja samo slegnem ramenim.. Sad dok se prisećam toga osmeh mi na licu sve viši postaje a sigurna sam da mi i oči sijaju. Nakon par minuta vraćam se prema autu i krećem ponovo samoći ostavljajući još jednom za sobom svoj narod i svoj grad..

,,Hajde deco ustajte već je podne.. Ah, ah davno sam ja već rekla da današnja mladež menja noć za dan..'' čujem Salimu kako govori.. ,,Dobro jutro mamice" kaže joj Daris.
A taj ti je prava ulizica uvek bio ali, to mu kod majke Salime nikad nije prolazilo.. ,,Nemoj ti mene mamice nego ustaj.. Ne znam deco što idete u te noćne klubove ko da će te tamo nać nešto da valja osim problema nema ništa više. Đavolova su to mesta a i nema tamo  ni jedne devojke što bi meni mogla bit snaha.
,,Ja ću tebi da dovedem onu Vilu što smo u Istanbul videli majko da ti  snaha bude." kažem joj a ona se od srca nasmeje..  ,,Koju vilu? Onu što si vidio na cesti ili onu što si tešio pored istambulskog mora? " upita me ova nemirni glas u mojoj glavi.  I da me Bog sad na ovom krevetu ubije ja ne bi znao od kuda  ovaj glas u mojij glavi do sad ga nije bilo ali od kad smo se iz Istambula vratio uvek je tu priča i postavlja mi nekakva nedulozna pitanja..
-,,Naći ću ti ja neku malenu cigančicu pa ti zamisli da ti je Villllaaa" kao i uvek zezao ga Daris..
Pokažem mu srednjaka da majka ne vidi i skočim na noge. U prolazu poljubim mojku a ona me udari po glavi govoreći ,,Ide se umi pa dođi na doručak ostavi se ti Vila, izumra je to vrsta."  Ulazim u tuš kabinu i nameštam toplu vodu dok mlazovi polako padaju niz  tijelo ja  ispred sebe vidim devojku tamno plave kose i sivih očiju koje zbog suza u njima svijetlucaju.
Te noći kada sam je sreo, izašao sam da prošetam obalom sam kako bi razmislio o svemu. Šetajući u tišini i razgledajući taj nepoznati grad stigao sam do jedne velike kamene ploče na noj je stajala devojka  u rozoj dugoj haljini, njena tamno plava kosa prekrivala joj je cela leđa. Stajaoo sam na par metara udaljen od nje i sebi pitanje postavi ,,Da li Sirene stvarno postoje?" A onda na engleskom kažem ,,Do not be stupid maybe a man is disguised in a woman. (Ne budi glup možda je muškarac prerušen u ženu.)
Od jednom se začuje njen glas kako pevuši  tiho pesmu na turskom jeziku.. I ako nisam razumio njene reči osećao sam tugu u njenom glasu koji je podrhtavao i sa svakom rečenicom bio sve jači a onda je počela da viče glasno ,,Anne, Anne"  prilazila je  sve bliže vodi kada je bila na samoj ivici postao sam svestan šta ona pokušava. Pritrčao sam do nje uhvatio je oko struka i privukao k'sebi grleči je cvrsto..
Kada se njeno tijelo umirilo,  ,,Jesi li dobro?" upitam je ali ona ništa ne odgovori.. Nakon par minuta izvuče se iz mojih medveđih ruku i pogleda me uplakana kada ugledam njeno lice čisto kao papir bez i malo sminke na njenmu sam sebi kažem ,,Ako je ona i "T" od  Transvestitkinje onda si i ti peder.." 
,,Je li sve uredu?" upitam je na Engleskom a ona mi klimne glavom... ,,Ma bravo za kretene! Možda ona ni nezna Engleski" kažem sebi ,,Ali ni ja ne znam Turski" podsetim  se pa je upitam, ,,Jesi li svesna toga da si za malo upala u more?" ponovo na Engleskom a ona samo klimne glavom.. ,,Ne zna ti ova ni jedno slovo Engleskog" pomislim ali je ipak ponudim da sedne na kamen koji je bio oblikovan tako da izgleda  kao malena klupa.  Odmahne glavom i samo kaže ,,Çok guzel" na turskom jeziku prebaci preko glave  bijelu maramu i ode trčećim korakom.. Dugo sam gledao za njom a onda tiho prošaptao ,,Nema na čemu..." A onda malo glasnije nego što sam zapravo htio kažem: ,,Sranje u ovom Istambulu sve Vile žive.. Nije ni čudno što kod nas u Ameriku nema ni jedne pogledaj ti samo ovu lepotu." Ispuhne glasno pa se udari po glavi govoreči ,,Šta pusiješ majmune!? A za sve je kriv Daris on uvek psuje živog me iskvari..