Radujući se šansi koja joj se ukazala, Teresa nije očekivala ništa drugo, osim da će naći rešenje za socijalni problem svoje porodice i ostvariti svoje snove. Već na prvom koraku, suočena sa svetom, sasvim drugačijim od onoga iz koga potiče, shvatić...
Stojim sakriven u masi koja kliče i vrišti uzbuđeno jer će je videti. Guraju me sa svih strana ne bi li prišli što bliže njoj, ne bi li je videli i dotakli. Ja sam miran, iako to želim daleko više od njih. Stojim kao kip i ne dozvoljavam im da me odgurnu sa ovog mesta, ne dozvoljavam da me iko, ikada više, udalji od nje....
Miran sam dok sa strahom čekam trenutak kada ću je videti, kada će me bol u grudima podsetiti da sam živ, a njen prezir da sam kriv.
Skupo sam platio za svoju gordost, verujući da mogu dirati vatru a da se ne opečem. Ona je, svojom dušom, platila moj greh... To što sam od svih žena poželeo baš nju... Zabranjenu. Cena naše ljubavi bila je visoka za oboje.
Miran sam dok mi duša vrišti da je dozove sebi. Kada bih pustio glas nadjačao bih ovu masu njenih obožavatelja koji skaču oko mene, ali neću... Ne želim da me vidi. Ne još...
Ne znam kako izgleda posle ove tri godine.... Odbijao sam da je gledam na televiziji. Odbijao sam da čitam o njoj u novinama. Odbijao sam da mi Beka, moja sestra i njena koleginica iz grupe, govori o njoj. Pravio sam se da ona ne postoji, samo zato jer život u zatvoru nije bio ni malo težak koliko život bez nje...
Na velika staklena vrata pojavljuju se dva krupna momka. Masa ludi, počinje da vršti još jače, skaču i udaraju jedni druge ne bi li je uslikali telefonom. Gledam bez daha u te momke, čekajući nju da se pojavi, čekajući trenutak kada će moja borba zvanično početi.
A jesam li bio spreman za ono što dolazi? Nisam... Nisam ni slutio...
Momci su pogledali preko svojih širokih ramena a zatim se pomerili da propuste nekoga da prođe. Devojka u belim pantalonama i belom sakou, zakopčanim samo jednim dugmetom zbog čega je njen dekolte došao u prvi plan, nije bila moja Reka. Moja Mesečeva reka bila je stidljiva i skromna devojka. Nikada se tako ne bi obukla. Velike minđuše, zvane alke, bile su samo jedne u nizu sitnih minđuša na njenim ušima. Moja Reka je uvek nosila samo jedne sa malenim rubinom u sredini, koje sam joj davno poklonio za rođendan. Jaka šminka, prenaglašene oči crne kao gar, bile su prazne, dok su oči moje lepotice uvek bile sjajne i smesile su se same za sebe. Moja Mesečeva reka imala je lepo oblikovane usne, ali tanane. Usne ove devojke, u koju sada gledam, su pune, i vidi se da su delo hirurga. Njena kosa je duga, ispeglana, ravna, ofarbana u crno, i pitam se gde su nestale one lokne boje kestena, koje nikada nije puštala da raste duže od njenih ramena?
Gledam u devojku pred sobom... Gledam skamenjen i okamenjen. Gledam u sve što sam priželjkivao svih ovih godina u tamnici, a ne vidim ništa što od onoga što sam očekivao da ću videti.
Moja Mesečeva reka je nestala.... Ja sam je ubio!
Preda mnom stoji neka druga osoba, neko koga ne poznajem, neko kome se nisam nadao....
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Šapnula je nešto momku sa svoje desne strane na šta joj on samo klimnu glavom prvo njoj, pa svom kolegi, nakon čega se njih dvoje razdvojiše, i pustiše je da prođe ispred njih.
Masa krene da tapše i skandira: „Tesa, Tesa, Tesa...“
Ona je počela je da maše publici, da im šalje poljupc, da im se smeje. Taj osmeh ovoga puta nije zbog mene ali lepo ga je videti.
Na par mesta je zastala i pozirala novinarima, sve dok jedna malena devojčica nije istrčala njoj pred noge. Njeno obezbeđenje odmah krenulo ka devojčici ali ih ona zaustavi i čučne kraj nje. Pomilova je po kosici i široko se nasmejala...
Proklet bio i to sam joj oduzeo!
Devojčica ju je poljubila i vratila se radosno majci nazad u naručje.
Tesa se zaustavila na trenutak, kao da se nečega priseća, kao da je negde odlutala. Ponadao sam se možda u prošlost, gde smo nekad postojali ona i ja.
Nastavila dalje ka kolima koja su je čekala na kraju crvenog tepiha.
Korača sigurno, moćno, uzdignute glave. Ona dvojica idu za njom ali nisu oni ti koji izgledaju strašno već ona. Ona je ta iz koje izbija moć, moć ranjene žene koju osveta održava u životu.
U momentu dok je prolazila kraj mene usporila je... Prestao sam da dišem.
Pustio sam devojke ispred mene koje su skakale pružajući ruke ka njoj, da me sakriju od njenih očiju. Pogledala je u mom pravcu ali nije mogla da me vidi. Jedan od momaka ju je zabrinuto uhvatio za rame, ali mu ona samo klimne glavom, kao da je sve u redu i nastavi dalje.
Shvatio sam videvši koliko se promenila da pravi košmar tek počinje, ali činjenica da me je osetila i prepoznala u ovoj masi, dala mi je nadu da moja borba neće biti uzaludna.
Pa da krenemo.... 😁
Divno je držati svoj rad u rukama, ali zadovoljstvo izdavanja nije ni približno, bar ne meni, koliko je zadovoljstvo stvaranja. Od momenta kada se Zaštitnik u papirnom oblik našao u mojim rukama, meni je ponestalo i ono malo slobodnog vremena koje sam koristila da nešto napišem. Zbog toga ću prodaju od sad prepustitisvom admin timu na svojoj facebook stranici, a ja se vraćam vama, i onome što najviše volim, a to je da pišem 😘
