Nepogrešivo prava

11

- Znam, hvala vam, svima. I Krose, Džesika je dobro.

Olakšanje me je preplavilo kao i bes jer sam ugledao Kimela, stigao je u pratnji gorile, dobro ga zaklanjaju. Presekao sam traku i oslobodio se, zatim sam oprezno vratio nož Ivoni.

- Nemam čistu metu – Kejt potvrđuje moje reči.

- Mi smo na položaju – Konor kaže.

- Ovo je ona? – pita Kimel.

- Da gospodine.

- Sestra Kejt Ruso – krenuo je ka nama.

- Moram priznati da ti je sestra paklena. Kaži mi, koliko dugo me FBI istražuje?

- Ja ne znam ni ko ste vi – Ivona odgovara.

- Verujem ti znam da ne znaš.

- Zašto smo onda ovde?

- Želim da pozoveš svoju sestru.

- A ja . . . ne mogu . . . ne znam gde je.

- Kejt nam ne govori gde ide i šta radi – potvrđujem Ivonine reči.

- Ja sam veoma fleksibilan čovek. Kako bi bilo da je ja nazovem a da ti samo porazgovaraš sa njom?

Ivona je ćutala a ja sam ga posmatrao. Njegov problem je taj što je previše samouveren, voli da se igra sa ljudima, misli da je moćan.

- Odakle njemu tvoj broj? – O Brajan pita Kejt.

- Bila sam njegov advokat, ja sam ga izvukla iz zatvora.

- Šta? Jesi li to drogirana?

- Morala sam da steknem njegovo proverenje, ali otkrio me je.

- Kako? – pita Konor.

- Ne znam, negde očigledno cure informacije. Zove me. Sačekajte.

- Gospođice Prajs, kako ste? Ili bolje da kažem gospođice Ruso? – Kimel trijumfalno objavljuje.

- Ovde je neko ko želi da razgovara sa vama – pružio je telefon Ivoni.

- Kejt. Šta se događa? – Ivona čak i drhti.

- Da, dobro sam . . . - Kimel povlači telefon.

- Šta kažeš na razgovor u četiri oka agente? Inače ću ti rado iseckati sestru.

- Hajde da upadnemo i sve ih pobijemo – čujem O Brajana i slažem se sa njim.

- Ne još – Konor odbija.

Kimel je slikao Ivonu i mene pa nam se nasmešio.

- Ubijte ih i počistite – naredio je.

Kada je tip izvadio pištolj Ivona i ja smo ustali.

- Ulazimo – čujem Konora dok udaram tipa u nos.

Ivona i ja se tučemo, ali nemamo oružje.

- FBI, spustite oružje – viče Konor.

Kimel pokušava da pobegne.

- E vala nećeš.

Metkovi lete a ja trčim za Kimelom.

- Kimel! – viče O Brajan.

- Moj je! - znam da me svi čuju jer i dalje imaju slušalice.

Kimel je krenuo ka automobilu ali neko je ispalio metak i slomio prozor, sigurno Ruso. Kimel se na trenutak pogubio.

- Stani! – viknem i zaustavim ga pored automobila.

Kimel se okrenuo i uperio pištolj ka meni.

- Izvuci ga nemam čist pogodak – Kejt mi poručuje.

- Ko si ti? – pita me Kimel.

- Nisi čuo? FBI.

- Bez pištolja? Okreni se – naređuje mi i poslušam ga.

- Sad hodaj unazad prema meni.

- Krose stižem kupi mi vreme – Kejt me obaveštava.

Pametan je, ne želi da napusti sigurno mesto da ga ne bi skinuli. Hodao sam unazad sve dok nisam osetio oružje na leđima.

- A sada da se okrenemo – zarotirao nas je.

- Kako bi bilo da se predaš, preživećeš.

- Ćuti i polazi.

Okrenem se, istrgnem mu pištolj iz ruku i udarim ga u nos. Krenuo je na mena a ja ne da sam bio besan. Toliko snažno sam ga zaudarao da je letela krv na sve strane.

Kad je bio na zemlji stigla je Kejt, podigao je glavu i počeo da se smeje.

- Nešto je smešno? – pitam ga.

Kejt vadi bubicu i pokazuje mi da uradim isto. Zbunjen sam ali je poslušam.

- Nemate ništa, nemate nijedan dokaz protiv mene – i dalje se smeje.

- Ne bih rekao kretenu.

- Istina je – Kejt potvrđuje.

- Zato smo ga posvađali sa konkurencijom, ne možemo ga zatvoriti.

- Ali . . .

- Kako ste jadni – Kimel nas prekida.

- Jadni i patetični.

- Nismo ovde da te uhapsimo – Kejt podiže pištolj i upire ga ka njemu.

- Šta ubićeš me? Vi ste FBI, ne ubijate ljude – rekao je samouveeno.

- On jeste FBI, ali ja nisam. Krose prijatelji smo, idi – govori mi dok gleda u njega.

- Ne, napao je moju porodicu – neću je ostaviti samu.

- Ne želiš da živiš sa ovim.

- Želim - potvrdim.

- Ne možeš da . . . – kreten počeo da priča ali Kejt je ispalila metak u njegovu lobanju i ne trepnuvši.

- Džes je do sada verovatno stigla u tvoj stan, idi, ja ću se pobrinuti za ovo.

- Ali . . .

- Idi – rekla je oštrije i okrenuo sam se. Gotovo je.