Nepogrešivo prava

8

Džesika

- Hvala ti Džesika, zaista nemam reči kojima bih opisao ovo što si uradila za mene i mog sina – Leon me grli, dobio je svog sina.

- Samo sam radila svoj posao.

- Ovo je bilo više od posla.

- Pa . . . ti si Nilov brat.

- Moj brat je pravi srećković.

- Obavezno mu to nagovesti – našalim se.

- Ne brini. Idem po Leona.

- Idi, ja treba da se nađem sa tvojim bratom.

- Vidimo se večeras na večeri? – uperio je prstom u mene.

- Naravno – okrenem se i krenem na ručak sa dečkom.

Ugledam Nila kako ustaje i podiže cveće sa stola, uvek je bio džentlmen.

- Draga – ljubi me i pruža mi sveće.

- Nećeš da me pitaš kako je prošlo?

- Ne, poznajem te – nasmešio se.

- Ludaku, pobedili smo, Leon je otišao po sina.

- Bilo je i vreme. Dakle pozvao sam Kejt, Ivonu, O Brajana, Tatjanu i Konora na večeru.

- Mislila sam da će biti samo porodica?

- Imamo razlog za slavlje, želim da objavim da smo u vezi i spasili su me zatvora.

- Znaju.

- Šta?

- Za nas.

- Znam da znaju, ipak su agenti ali želim da bude jasno.

- U redu - on nema pojma da ga već ogovaram sa devojkama.

- Ko bi rekao da je prošlo skoro mesec dana.

- Da, nekako je proletelo.

- Neka leti, za nas – podigao je čašu.

- Za nas.

Nil

- Dobro došli.

- Ima li hrane? – O Brajan polazi pored mene bez pozdrava.

- Naravno, koji je njemu? – pitam Konora.

- Lorena je odsutna zbog posla već tri dana, ujeda svakog – objašnjava mi.

- Dakle klasika. Ćao Tatjana.

- Ćao Nile kako si?

- Odlično.

- Leone - Tatjana se nasmešila mom bratu i krenula ka njemu.

- Dobro veče moje dame – Kejt i Ivona su stigle zajedno.

- Krose.

- Nile!

- Uđite.

Sačekao sam da se svi međusobno pozdrave. Pogledao sam na sat i tada je stigla Džes.

- Zadržala sam se na poslu – ljubi me.

- Jesu li svi stigli?

- Jesu i opraštam ti – nasmešim joj se.

- Zdravo ljudi – Džes se pridružila ostalima.

***

- Ljudi pre večere imam nekoliko objava – privučem njihovu pažnju.