Virtuelno pravi

16

Tatjana

- Kuda idemo? – pitam Nila. Sačekao me je nakon posla, želi da mu pomognem.

- Ala si naporna.

- Nisam naporna ali danas je Konorov rođendan, moram da spremim iznnađenje za večeras.

- Trebaš mi samo na dvadesetak minuta, da pogledaš nečiji kompjuter.

- Onda požuri, pripremam složeno iznenađenje.

- Vozim najbrže što mogu – nasmejao se.

Razmišlam o Konorovom izrazu lica kad shvati šta sam mu kupila za rođendan, on je zaluđenik oružjem a ja sam pronašla pušku koju traži godinama, to i naravno biće seksa.

...

- Prijatelj ti živi u restoranu? – pitam Nila.

- Vlasnik je restorna – objšnjava.

- U redu.

Ušli smo unutra i nestalo je struje.

- Nile?

- Ovde sam – hvata me za ruku.

Pali se svetlo i ugledam poznata lica. Ti je bio Konor, njegov sin, njegova majka, Dorian, Kejt, Ivona, Džesika i pored mene Nil.

- Danas je Konorov – nagovestim jer ništa ne razumem.

- Znam i želim svoj poklon – prilazi mi sa osmehom.

- Zapravo tvoj poklon nije kod mene . . .

- Jeste – prekida me.

- Nije.

- Moj poklon si ti – rekao je jednostavno i izvukao iz džepa malu kutiju.

- Ha – stavim ruke na usta.

- Tatjana Romanov da bi mi učinila ovaj rođendan posebnim pokloni mi sebe .

- O moj Bože – ne mogu da verujem.

- Da – pristanem i Konor me poljubi.

Čujem aplauz i viku oduševljenja. Konor mi stavlja prsten i grli me.

- Imala sam drugačiji plan za tvoj rođendan ali . . . izgleda da sam ja iznenađena.

- Ja sam dobio željeni poklon – ponovo me ljubi.

- Dosta sinko, daj da čestitamo devojci – njegova majka nas prekida i krenule su čestitke.

Konor i ja smo već neko vreme u ozbiljnoj vezi, zapravo mi smo od samog početka u ozbiljnoj vezi, on me čini srećnom i predstavlja sve ono što sam tražila u muškarcu. Imam divnu porodicu i prijatelje sa njim, šta bih mogla više da tražim?

Priča nije bila u planu ali želela sam da napišem mali deo o Konoru zato je kratka, takva će biti i priča o Nilu i Džesiki.