Tatjana
Znam da ću se slomiti noćas, zato sam sela na pod nakon operacije sa Ivonom. Nemam snage za moju prošlost i ne želim da me brat gleda kao izgubljeno štene zato rešim da se dobro isplačem pre nego što kenem kući.
- Žao mi je – pepoznam glas iza sebe ali prekasno suze su već krrenule niz moje lice.
- Konore.
- Žao mi je što sam te gurnuo u prošlost, nisam imao nikakvo pravo na, nemam opravdanje.
- U redu je, imao si viši cilj na umu.
- Nemoj da budeš tako divna i da svima opraštaš – seo je pored mene.
- Imaš svo pravo ovog sveta da budeš ljuta, iskali bes, viči, bilo šta jer tuga ubija iznutra.
- Nisam znala da si tako . . .
- Rečit?
- Osećajan, i umeš sa rečima. Iskreno mislila sam da su svi direktori kreteni.
- Pa ovaj direktor ima sina, majku, prijatelje, izgubio je suprugu . . .
- To mora da je bilo teško.
- Teže mi je bio što je moj sin izgubio majku. Suzan je bila moja najbolja prijateljica, nismo bili u velikoj ljubavi jedostavno smo bili prijatelji sa povlasticama. Kada je ona ostala u drugom stanju doneli smo razumnu odluku, oboje smo bili agenti i formiranje porodice za nas je bilo teže, zato smo odlučili da se venčamo i pružimo Šonu dobar dom, nažalost dve godine kasnije nju su ubili i bio sam ljut. Napustio sam CIA jer sam smatrao da su i oni krivci za njenu smrt i preselio sam se ovde sa sinom i majkom. Bes mi je pomogao izbacio sam svu frustraciju iz sebe.
- Ja nisam kao ti. Šta ću postići vikanjem? To neće vratiti vreme a Donald . . . znam koliko mu je žao zbog svega što se desilo, zašto da mu dodajem so na ranu? Nema svrhe.
- On te ne zaslužuje.
- Zvučiš kao moj brat – po njemu niko nije dovoljno dobar za mene.
- U pravu je kad smo kod njega morao je da ode ali . . .
- Obećao si mu da ćeš paziti na mene.
- Nisam morao da mu obećam. Hajde vodim te na kasnu večeru.
- Nisam gladna, hvala.
- Neću odustati, osim toga nadam se da imaš sobu za goste jer večeras ne mislim da te ostavim samu.
- Nema potrebe da . . .
- Ne, žao mi je ali ja sam čovek od reči, idemo – gipko je ustao i pružio mi ruku.
- Hvala – prihvatim njegovu ruku i ustanem.
Konor
Od kada smo izašli iz zgrade FBI-ja, prati nas auto. Za vreme večere on je i dalje bio tu, zato sam rešio da proverim ko je to.
- Izvini me – nasmešim se Tatjani i izađem napolje. Za dva minutassaznao sam da je auto registrovan na Donalda Sandersa. Hm. Vratim se natrag i primetim da i Tatjana bulji u auto, namerno sam uzeo sto pored prozora.
- To je Donald Sanders.
- Znam – okrenula se ka meni.
- Da li želiš da razgovaraš sa njim? – pitam je.
- Ne.
- Sigurno? – deluje neodlučno.
- Pa kao prvo moj brat će ga ubiti ukoliko mi se približi, kao drugo on je oženjen i kao treće ne mogu da ga gledam. Nije da ga mrzim ali samo njegovo lice mi priziva bol – stresla se.
- Srediću to – obećam. Kreten joj nikd više neće prići.
- Konore ja umem da rešavam svoje probleme, možda zbog mog brata misliš da sam slaba ali uveravam te . . .
- Ne – prekinem je.
- Ne mislim da si slaba. Mislim da si predivna kako spolja tako i iznutra, mislim da si neverovatno hrabra i osećajna osoba. Ne mislim da si slaba ali neću dozvoliti da te iko uznemirava – nikad.
- Hm, ti mora da si neka posebna sorta direktora.
- Pa ne smem dozvoliti sebi da te izgubim jer će neko od mojih agenata prsnuti i ubiti nekog od kompjuterskih tehničara – našalim se i izmamim joj osmeh.
- Ljudi koje sam upoznala su neverovatni.
- Jesu – veoma sam ponosam na svoj tim.
- Jesi li završila?
- Da.
- Onda idemo kući.
- Idemo.
Nakon večere, platim račun i odvezem Tatjanu u stan, sačekam da ona ode i uputim se ka onom automobilu. Pokucam na prozor i Sanders je otvorio.
- Ovako stoje stvari Sanderse, pokušao si da ubiješ čoveka i za to se ide u zatvor, vidim li te još jednom u Tatjaninoj blizini nećeš samo otići u zatvor već više nikad ga nećeš napustiti.
- Nemaš nikakvo pravo da . . .
- I lično ću se pobrinuti da više nikad ne vidiš sina.
Vidim da je ovo upalilo.
- Ona je izgradila sebi novi život, pusti je da ga živi.
- Godinama živim sa pretnjama njenog brata mogu i sa tvojim – podrugnuo se.
- A jel? – navalim se na prozor.
- Nemoj da me izazivaš.
- Ja nisam tamo neki idiot, volim je i zabrinut sam za nju.
- Tvoja ljubav je očigledno problem. Idi kući ženi i sinu, ne želim da te povredim ali hoću ukoliko joj priđeš – uspravim se i krenem u Tatjanin stan.
Tatjana
Izgleda da se Konor nije šalio kada je rekao da će prespavati kod mene.
- Ne moraš ovo da radiš. Dobro sam.
- Majka me je uverila da muškarac nikad ne treba da ostavi samu uplakanu ženu.
- Verujem da se to odnosilo na veze.
- Ja verujem da se odnosi generalno na žene. Ovaj kauč će biti dovoljan.
- Imam sobu za goste.
- A može i to.
- U redu, spremiću ti krevet.
- Ja ću obaviti nekoliko poziva.
- Dobro.
Planirala sam da plačem zbog svoje prošlosti ali iz nekog razloga ležim budna u krevetu i razmišljam o muškarcu koji spava u sobi pored moje, uznemirena sam. Nadam se da se neće ponašati prema meni kao Nil Kros, peko glave su mi muškarci koji se prema meni ponašaju kao prema mlađoj sestri.
YOU ARE READING
Virtuelno pravi
סיפור קצרKonor Long je direktor FBI-ja, samohrani otac, požrtvovan sin i odan prijatelj, on jednostavno nema vremena za lični život. Tatjana Romanov je profesor informatike na univerzitetu i kompjuterski genije. Kada Konor tragično ostane bez svog kompjuter...
