Virtuelno pravi

Prolog

Konor

- Kunem ti se Krose ako me navlačiš iskaliću sav bes na tebe – dosta mi je navodnih genija koji su zapravo čist promašaj.

- Ne navlačim te, iskreno nisam hteo da te upoznam sa Tatjanom jer nisam siguran da li je uopšte zainteresovana da radi za FBI, ali nakon prošlonedeljnog fijaska i Danielovog mešanja i čini mi se da nemam izbora.

- Ne podsećaj me molim te – zbog poslednjeg genija jedna žena je izgubila život.

- Odakle poznaješ . . .

- Tatjanu Romanov?

- Da. Ruskinja?

- Otac joj je Rus a majka Amerikanka, odrasla je u SAD-u, a znam je preko moje sestre, zajedno su strudirale, recimo da je Tatjana rešila par situacija u koje je moja sestra svojevremeno upala.

- Dakle garantuješ da je kompjuterski genije? – pogledam ga sumnjičavo.

- O da, Tatjana je genije, samo nisam siguran da li će želeti da radi za nas.

- Moramo da pokušamo jer bez nekog sa izvanrednim kompjuterskim veštinama nikad nećemo rešiti ovaj sajber slučaj.

- Verujem da će pomoći ali za dalje ne znam.

Ušli smo u salu u kojoj je Tatjana Romanov držala predavanja. Stajali smo u ćošku da ne bi prekidali predavanje koje je pri kraju.

- Da li smo se razumeli? – pitala je glasno i okrenula se ka studentima i nama. Pa đavo neka me odnese ali ovako ne može da izgleda neko ko je genije za kompjutere. Prvi utisak, deluje jako mlado, a drugi ona je prava Ruskinja, beo ten, duga plava kosa, visoka, graciozna . . . upakovana u beloj pripijenoj haljini koja jasno objašnjava da je žena zgodna ko grom, nosi naočare sa crvenim okvirom, na usnama crveni ruž i da me jebeš ako se nisam momentalno napalio. Očekivao sam rugobu sa ogromnim cvikerima.

- Profesorka ali ljubav je u pitanju – jedan student je ustao.

- Smiterse to se zove špijuniranje, ako želiš da saznaš šta interesuje devojku razgovaraj sa njom, nemoj da joj hakuješ kompjuter - stavila je ruku na bok.

- Ali ako biste mi samo objasnili kako . . .

- Neću da te učim kriminalnim radnjama, to ja zabranjeno – nasmešila se.

- Ljubav profesorka, ljubav.

- Kupi joj cveće, sve devojke vole ruže – onda nas je videla.

- To je sve za danas, slobodni ste.

Nakon predavanje studenti su se razgalamili i morali smo da sačekamo da svi izađu, naravno pimetili su nas i dobili smo par komplimenta, ah studiranje.

- Nije li to Nil Kros? – nasmešila se i krenula ka nama.

- Tatjana, izgledaš prelepo. Kao i uvek.

Sačekao sam da se pozdrave, čini se da se nisu dugo videli.

- Tatjana upoznaj Konora Longa, Konore, Tatjana Romanov, stara prijateljica.

- Agent? – pružila mi je ruku.

- Tako je – dobra je.

- Šta me je odalo?

- Pa . . . držanje i taj ispitivački pogled, osim toga moj brat je agent – nasmešila se. Jebote ima prelep osmeh a tek oči . . . nebesko plave oči.

- To je teško promeniti.

- Šta vas dovodi kod mene gospodo? – direktna je.

- Možemo li razgovarati negde gde je bezbedno?

- Naravno, možemo u moj kabinet.

- Može.

Trudio sam se da ne buljim u zadnjicu gospođice Romanov ali to je bilo prosto nemoguće, onda mi je sinulo da će možda raditi za mene, na trenutak sam pomislio da odustanem od zvanične posete ali . . ..

Tatjana

Spremam se da pustim studente kad primetim u uglu nova lica, jedno poznato i drugo koje me skenira i procenjuje. Zbunjena na trenutak tim iznenadnim postupkom od strane nepoznatog muškarca udahnem duboko pa tek onda pustim decu.

Dok me je Sanelin brat upoznavao sa svojim kolegom ja sam upijala njegovu preteću pojavu. Odrasla sam okružena dominantnim muškarcima, znam sve njihove poglede, stav, držanje . . . ali ipak bila sam omamljena. Čovek je svestan svoje celokupne pojave i ponaša se u skladu sa njom, ne odaje ništa a upija sve.

Spustim lap top i okrenem se.

- Sedite molim vas.

Poslušali su me. Mogu da pretpostavim zbog čega su ovde, nisu prvi.

- Kako vam mogu pomoći?

- Kao prvo ovo što ćemo Vam reći je strogo poverljivo – Konor Long se uozbiljio i bilo mi je jasno da je on od onih koji ne prihvataju ne.

- Naravno.

- Radimo na slučaju koji zauzima najviše medijskog prostora ove nedelje.

- Sajber ubica, videla sam isečak na internetu.

- Tako je, ali nisi sve videla. Naime, prošle nedelje dogodila su se tri ubistva i sva su emitovana uživo putem interneta.

- To je užasno – nisam znala za tri.

- Znamo, problem je što stojimo u mestu, istraga ne napreduje.

- Žao mi je što to čujem.

- Ovde smo da tražimo tvoju pomoć.

- Moju?

- Da, Tatjana . . . pre izvesnog vremena izgubili smo našeg kompjuterskog genija – zaćutao je. Izgleda da mu ovo posebno teško pada.

- Mali je bio . . . neverovatan. Od tada se bakćem sa idiotima. Kros je predložio tebe i mene interesuje da li bi želela da nam pomogneš?

- Kako tačno?

- Svojim kompjuterskim veštinama, ne možemo otkriti signal, promenili smo desetak informatičara ali niko nije otkrio ništa, zaglavili smo.

- Nisam sigurna da mogu pomoći ali . . . mogla bih da pokušam – moje kompjuterske veštine su ogromne i Nil Kros je jedan od retkih ljudi koji to znaju a verujem da zna i Konor Long, inače ne bi bio ovde.

- Odlično, problem je i vreme morala bi odmah da se uključiš u slučaj.

- Odmah?

- Danas – ozbiljno je rekao.

- Tatjana ozbiljno je – Nil mu se pridružuje.

- Slobodna sam za dva sata.

Kratka priča na čije nastavke nećete čekati.