Virtuelno pravi

6

- Hm, istina, bio je ovde ali ispred mog stana. Ne razumem . . . ja čak i ne poznajem tog tipa – zamislim se.

- Šta se događa?

- Moja IP adresa – setim se.

- Šta?

- Pa očigledn tip zna da sam ga ja pronašla kada je secirao one žene, verovatno uz pomoć moje IP adrese – shvatila sam.

- Krenuo je na tebe - zaključio je.

- Sranje – opsujem i moj telefon zazvoni.

- Moj brat, moram da se javim. Budi tih.

- Hej bato.

- Tatjana jesi li dobro? Oglasio se tvoj alarm.

- Dobro sam ne brini, to je samo glupa mačka, obećala sam gospođi Matis da ću je pričuvati dok je ona kod doktora – slažem u sekundi.

- Znači sve u redu?

- Da. Gde si ti?

- U Evopi, sigurno si u redu?

- Aleksandre to je bila glupa mačka.

- Dobro vidimo se za nekoliko dana.

- Posetićeš me?

- Naravno ti si moja curica.

- Onda te čekam, volim te.

- I ja tebe mala.

Konor

Smislio sam čitav plan dok je Tatjana razgovarala sa bratom, samo u peškiru.

- Gotova?

- Da.

- Odlično pakuj se, ideš sa mnom.

- Gde?

- U sigurnu kuću, manijak zna tvoju adresu.

- Ovo je sigurna kuća, moj stan je odlično obezbeđen niko ne može ući.

- Ja sam ušao.

- Zato što si razbio vrata, koja ćeš platiti - namrštila se.

- Tatjana ja sam te uvukao u ovo, neću dozvoliti da ti se ništa dogodi.

- Neće, znamo gde je bio Soto i sada ćemo saznati gde se uputio.

- Kako?

- Uz pomoć kamere, daj mi minut . . . ne treba mi druga IP adresa. Idemo kod komšinice – prošla je pored mene.

- Šta? - sklonim oružje i krenem sa njom. Jedva je pratim.

- Goispođo Matis, ja sam Tatjana – pokucala je na vrata.

- Ona nije . . . – vrata je otvorio neki tinejdžer kome su se upravo ostvarili snovi. Lepa žena umotana u mali peškir sa mokrom kosom? Meni su se snovi ostvarili.

- Ćao Nik.

- Baka je u kupovinu.

- U redu je samo mi teba njen kompjuter.

- Naravno.

Namrštim se na tinejdžera u prolazu.

- Ok – daj mi minut.

Dok je ona nešto tražila ja sam sevao na tinejdžera.

- Imam ga – zapisala je nešto na papiru i pružila mi.