Čovjeka nekada uhvati nostalgija. Ne za rodnim gradom u kojem nisam bio mjesecima već za vremenom u kojem sam bio sretan, za vremenom koje je prošlo. Bila je to sniježna noć. Pahulje snijega su dodirivale zelenu travu u dvorištu dok sam se ja prevrtao po krevetu u toplini svoga doma. Nešto mi nije dalo mira. Uspomene su navirale. Opet sam zatvorio oči, ali bezuspješno, nakon nekoliko sekundi sam opet uhvatio sebe kako zurim u zid naspram kreveta. Moram nekome ispričati sve šta se desilo tada. Zato baš ti, dragi čitaoče, imaš tu privilegiju da saznaš o meni ono što niko ne zna. Da saznaš da sam i ja patio, da sam se i ja veselio, da saznaš svaku priču i da otvoriš sva vrata koja stoje zapečaćena već godinama.
