The Forgotten Truth

"Danas će ti"... [Part 1]

-"Emma, dolazi dole na doručak" - Čuo se glas mog brata dok je vikao iz kuhinje.
-"Evo, dolazim" - Rekla sam i ustala iz kreveta.

- Oblačim trenerku i majicu sa natpisom New York. Ćešljam se i trčim niz stepenice.

-"Dobro jutro"- Rekao je i seo za sto.
-"Takodje"- rekla sam i sela.

-Bilo je 7:15. Ustala sam jer sam morala na fakultet. Blago mom bratu, on je slobodan ceo dan. Ne mora da ide u školu, ne mora da radi. Bukvalno je ceo dan slobodan.
Ovako, da počnem iz početka.
Moje ime je Emma Hines, imam starijeg brata Evan-a. Mama i tata mi žive u drugom gradu. Oni poseduju marku Chipsy i uvek su zauzeti. Evan i ja živimo zajedno u LA-ju. Idem na ekonomski fakultet i imam 21 godinu.

...

-Ulazim u školu i vidim svoju drugaricu Hanna-u.

-"Ćao."- rekla je trčeći kroz hodnik prema meni.
-"Ćao."- rekla sam joj i zagrlila je.
-"Imam mnogo dobre vesti za tebe."-rekla je sa smeškom.
-"Pričaj."- rekla sam uzbudjeno.
-"Znaš onog dečka o kojem sam ti pričala?"- rekla je i počela da skače po hodniku.
-"Dobro, šta sa njim?"- rekla sam i krenula ka učionici.
-"Pa nema ništa novo sa njim nego, znaš onaj kamp u koji trebamo da idemo, direktorka bira đake koji su dobri u sportu."- rekla je i pokazala list za prijavu .

- U taj kamp ide naš fakultet svake godine, gde se takmičimo sa drugim Ekonomskim fakultetom iz New Yorka, ali ove godine je to promenjeno. Ove godine se takmičimo sa još tri fakulteta. Sa New York-om, New Orleans-om, i treći je iz nekog grada iz Kanade. Uzimam papir i upisujem naša imena.

-"Sad kad smo prijavljene, idemo na čas"- rekla sam i otvorila vrata učionice.
-"Joj, mrzim razrednu, još kod nje imamo čas."- rekla je razočarano.
-"Pa šta je tu je."- rekla sam i sela u klupu.

Ulazi razredna u učionicu i kao i uvek počinje da se dere na Morisa.

-"Ovako pošto ste bili nemirni sad ću da vas razmestim."- rekla je i sela.
-"Neee."- svi smo viknuli u glas.
-"Morise u prvu klupu, Cortney sa njim, Aarone u drugu, od sad sam sediš, Emma u treću, Leone i ti u treću."

...

Izlazim iz škole i sa Reachel krećem kući. Čujem kako nas neko doziva. Okrećemo se i vidimo Leona.

-"E, gde si Leone"-rekla je Reachel.
-"Evo me, mogu sa vama kući? "-rekao je i krenuo sa nama.
-"A što nas pitaš kad si već krenuo sa nama?"- rekla sam i svi smo počeli da se smejemo.
-"E jel ste znali da smo sutra oslobodjeni škole?"-upitao je sa smeskom na licu.
-"Što?"- Pitala sam dok se Leon smejao.
-"Kako ne znate, imamo testove za odlazak u kamp"-rekao je.
-"Kakve bre testove, to je sportski kamp"- rekla je Raechel ljutito.
-"Pa igramo razne sportove i onda nam kažu da li idemo ili ne"- Rekao je.
-"To je glupost, ajde ćao ljudi vidimo se sutra"-Rekla sam i krenula u kuću, veoma nervozna.

-Kad sam došla do vrata bila su zaključana. Joj ko zna gde je Evan otišao. Verovatno sa drugovima. Njegovi drugovi me mnogo nerviraju zato što me zovu mala,a visoka sam 1.81m što nije malo, mada me iskreno briga nek pričaju šta hoće. Uzimam ključeve iz ranca i otključavam kuću. U tom trenutku mi zazvoni telefon.

-"Halo?"- rekla sam.
-"E Leon je, hteo sam da te pitam jel hoćeš sa mnom i Raechel u sport park da vežbamo za sutra zbog ispita?"
-upitao me je.
-"Može,kad hoćete?"- Pitala sam ga.
-"U 4h budi ispred kuće, tu ćemo da se sretnemo."- Rekao je.
-"Moze, vidimo se!"- Rekla sam i ugasila slušalicu.

-Imam još vremena. Tek je pola 3 pošto smo imali 8 časova. Sa njima ću malo da vežbam pa ću da idem na trening, inače treniram atletiku, ali imam trening tek u osam. Izuvam se i krećem prema kuhinji, da vidim da li ima nešto za jelo. Pošto mi se ništa nije jelo uzela sam i napravila kokice i sela da odgledam jednu epizodu svoje omiljene serije, The 100.

...

Meni je jedna epizoda pet, ali nema veze. Joj pola četiri je, moram da požurim da se spremim. Inače moj brat je došao kući sa društvom pa sam ja pobegla u sobu. Vezala sam visoki rep, obukla sportske helanke i majicu. U ranac sam spakovala vodu i odeću za trening. Obuvam sportske patike i krećem niz stepenice, javim se bratu i izađem napolje.

-"Ee gde si ti?"- Čujem Reachel kako viče.
-"Reachel jel znaš ti u sat? Tek je 3:45."- Rekla sam i počela da se smejem.
-"Pa ja znam, nego se zezam, ali znam ko ne zna da gleda u sat, Leon, jer uvek zakasni."- rekla je sa smeškom.
-"Ništa, idemo mi po njega"-rekla sam i krenula ka svojim kolima.

- Ulazimo u kola i krećemo ka Leonovoj kući. Ko zna šta gospodin Leon sada radi. Ulazimo u dvorište i krećemo ka vratima, nakon čega zazvonimo.

-"Dobar dan, jel tu Leon? "- Pitala je Reachel.
-"Da, u sobi je, uđite"- Rekla je Leonova majka.

-Ulazimo u kuću i krećemo ka Leonovoj sobi. Ulazimo u sobu i vidimo Leona kako igra igrice.

-"Leone, jel ti znaš da gledaš na sat, vidiš da je 5 do 4? "- Rekla sam i pogledala u Reachel koja se smejala.
-"Pa znam, meni treba pola minuta da se spremim i 3 minuta da se odvezem do tvoje kuće. "- Rekao je, a zatim namignuo, na šta smo mi samo obrnule očima.
-"Dobro, da te vidimo, imaš 30 sek."- rekla je Reachel i podigla obrvu.

- Uzimam telefon iz džepa i ulazim u štopericu.

-"3,2,1 kreni"- Rekla je Reachel na šta sam ja pustila štopericu.

-20 sekundi kasnije-

-"Ja sam spreman"- Rekao je sa smeškom na faci.
-"Bukvalno si se samo obuo!"- Rekla sam.
-"Pa za mene je to spremanje."- rekao je i izašao iz sobe.

...

-Uh jedva stojim na nogama. Trening je bio pre naporan, još posle našeg vežbanja mislim da će noge da mi otpadnu. Ulazim u kuću i vidim brata koji sa drugom igra twister. E, na šta je svet spao mada me to ne čudi.

-"E gde si brate?"- upitala sam pospano.
-"Evo me. Hoćeš sa nama da igraš? "- Pitao me je.
-" Kad bih mogla rado bih igrala, ali će noge i ruke da mi otpadnu" - rekla sam na šta smo svi počeli da se smejemo.

- Uzimam večeru i krećem u sobu. Presclačim se u pidžamu, sedam na krevet i jedem dok slušam pesme sa telefona.

-40 min kasnije-

- Sklanjam tanjir i krećem da se spremam za krevet. Odlazim u kupatilo, skidam šminku i perem zube, nakon čega ležem u krevet.

...

-"Emma, budi se već jednom, imaš onaj test, a i 10 sati je."- Rekao je Evan glasnijim tonom.
-"Samo još pet minuta."- Rekla sam pospano i okrenula se na drugu stranu.
-"Hajde bre, ustaj više!"- Rekao je i počeo da se smeje.

-30 min kasnije-

-Joj zakasniću. Ustajem iz kreveta i trčim u kupatilo da obavim ličnu higijenu i da se našminkam. Nakon toga, oblačim se sportski i trčim niz stepenice. Dolazim do stola gde je doručak na brzinu jedem i trčim da se obujem. Gledam u sat i shvatim da imam još 10 minuta do polaska. Sedam na stolicu i listam početnu stranu instagrama.

...

O moj Bože, za pet minuta moram da sam u školi i bolje da požurim. Ićiću kolima. Javljam se bratu i trčim ka kolima. Ulazim u kola i krećem da vozim ka školi, kad odjednom čujem da mi stiže poruka. Uzimam telefon i vidim da mi je stigla jako čudna poruka od nepoznatog broja. Išla je ovako:

- "Danas će ti ..."

----------------------------------------------------------
Ovo je prvi deo moje nove priče.
Izvinjavam se što me nije dugo bilo bila sam zauzeta potrudiću se da što češće izbacujem delove. Ako vam se svideo deo ostavite vote i komentar. 💘💟💝

~ Sara 💟🦄